Posljednjih dana u Bosni i Hercegovini mnogo se priča o ratu, a priču potpiruju neodgovorni političari poput federalnog ministra policije Ramo Isak koji je na skupu kod Zenice govorio da rata neće biti, ali da će on i njegovi sinovi braniti Bosnu ako rata ipak bude. Da rata neće biti, ali da hoće razdruživanje sa Bosnom i Hercegovinom govorio je i Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske.
Sve to je doprinijelo atmosferi straha, a kao ključni datum pominjao se 2. maj kada je trebalo da bude održana Generalna skupština UN-a i na kojoj je trebalo da se glasa o Rezoluciji o Srebrenici.
Društvene mreže, među kojima najviše TikTok, pune su huškačkog i zavaravajućeg sadržaja u kojem se govori kako se rat približio. Još neidentifikovani korisnik interneta plasirao je u javnost lažni dopis Federalnog parlamenta u kojem se pozivaju građani da se spreme na odbranu BiH. Sve je demantovalo rukovostvo Federalnog parlamenta i pozvalo policiju da pronađe osobu koja je kreirala lažni dopis.
Lažnih poziva vlasti građanima da se pripreme na odbranu BiH bilo je i u drugim bh. gradovima.
Buka je kontaktirala nekoliko stručnjaka kako bismo sa njima razgovarali o sigurnosnoj situaciji.
Profesor Fakulteta za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije Univerziteta u Sarajevu Nedžad Korajlić odbacio je mogućnost ratnog sukoba u BiH.
„Ja vjerujem da će sve biti uredu, da trenutno nema takvog još potencijala onog negativnog od strane bilo koga, neću nikoga da imenujem, da započne takav rat. Svako onaj ko huška ili izaziva paniku i strah kod ljudi, tužilaštvo bi moralo da procesuira. Moramo se posvetiti i dati vjeruju obavještajno-sigurnosnim službama i Oružanim snagama, Civilnoj zaštiti i drugima koji su u sistemu zaštite ustavnog poretka, građana BiH“, rekao je Korajlić za Buku.
Darko Obradović, stručnjak za sigurnost i direktor Centra za stratešku analizu iz Beograda za Buku kaže da građani ne treba da brinu jer oni koji ih plaše ratom su obično oportunisti kojima je najmilija njihova lagodna pozicija.
“Svakako treba nam više dijaloga za prevazilaženje tenzija. Situacija je politički zategnuta, ali je daleko od mogućnosti za izbijanje rata. NATO je ojačao svoje kapacitete u formi odvraćanja od takvog scenarija. Mislim da se moramo probuditi i shvatiti da smo mi u opasnosti od hibridnog rata koji svakog dana truje naše građane. Rat se vodi za uverenja i ubeđenja. Da zlo bude gore većina ruskih hibridnih dejstava svoje nosioce, kreatore i inspiratore ima u lokalnim akterima. Ti akteri ispunjavajući ruske interese malo šta mogu ostvariti za sebe i građane“, kaže Obradović.
Da Rusija ima svoje prste u kreiranju hučkačkog narativa i kreiranja atmosfere straha smatra i Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Dodaje da je vrlo toksičan narativ koji Beograd promoviše već više od 10 godina.
„Toksičnost tih narativa zapravo izaziva tenzije u regionu i samo se očekuje početak nekog novog rata. Beograd to radi namerno i u Bosni i na Kosovu jer pokušava da isprovocira incidente na koje bi reagovali ili uzvratili. Ništa od toga ne bi bilo moguće da iza svega ne stoji Rusija kojoj je neophodno da Zapadni Balkan drži u statusu quo i da spreči njegovo integrisanje u evroatlanske integracije, posebno na Kosovu nakon Banjske, Banjska je bilo svojevrsno upozorenje Zapadu šta sve Beograd može da isprovocira svojom politikom, propagandom, ali i paraformacijama koje u svakom momentu mogu da izazovu konflikt“, kaže Biserko u izjavi za Buku.
Dodaje i da predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik takođe ima paravojsku koja je spremna na bilo šta ako dođe do toga.
„Nadam se da do toga neće doći jer Rusija ne bi mogla da pokrije taj konflikt, ali u svakom slučaju može da održi te tenzije, da gura Srbiju da održi tenzije koje stvaraju utisak da je taj rat moguć“, dodaje Biserko.
Biserko: Srbija klizi u međunarodnu izolaciju
Uočava da je nakon Banjske na snazi intenzivno diplomatsko angažovanje zapadne zajednice na Balkanu.
„Pre svega ubrzano primanje Kosova u Savet Evrope, Rezolucija o Srebrenici… To je reakcija na veličanje i glorifikovanje ratnih zločinaca u Srbiji i sve ostalo što se dešava, Srbija polako klizi prema međunarodnoj izolaciju koja može biti pogubna za Srbiju jer ona u jednom trenutku može značiti uvođenje viza i povlačenje investicija, ali politika Srbije ne najavljuje promjene kursa. Nova vlada je reciklaža starih kadrova među kojima su mnogi ministri koji su izrazito proruski nastrojeni.
Kome je u interesu priča o ratu?
Korajlić vjeruje da je interes stvaranja atmosfere straha najviše među onima kojima ne odgovara Rezolucija o Srebrenici.
„I onih koji su s druge strane i koji bi trebali da se suzdrže od bilo kakve retorike negativne, da li su to Bošnjaci ili Hrvati jer će smirivanjem ovih strasti i dovođenjem reda u BiH, oni izgubiti određene uticaje gdje drže poluge moći, vlasti u BiH. To je jedan proces i moramo vjerovati jedni drugima, ja vjerujem građanima BiH da će se suzdržati od bilo kojeg vida nasilja ili da će pokleknuti bilo kakvom negativnog uticaju“, pojašnjava profesor Korajlić za Buku.
Dodaje da se rata u BiH mnogi i dalje sjećaju pa je retorika pojedinih političara da se pokušaju strahom održati na vlasti.
„Kada se vidi da se ne može donijeti neka odluka koja će uzburkati javnost i doći do određenih sukoba, oni će se povući, ali naravno ne dok imaju uz sebe institucije i poluge moći. Zato je važno da tužilaštvo što prije procesuira sve one koji na bilo koji način ruše ustavni poredak i pokušavaju unijeti stanje straha“, rekao je Korajlić.
Obradović smatra da kreiranje narativa o imanentnom ratnom sukobu odgovara Rusiji i njenim satelitima na Balkanu.
“Oni zapravo zele da predstave EU i NATO kao izvor nestabilnosti i opasnosti. Reč je upravo o suprotnom. Zbog EU i NATO mi živimo u miru već 30 godina. Podrivanje poverenja EU i anti-zapadna propaganda mora biti obuzdano“, zaključuje Obradović.
