VOLIM DA STVARAM kaže Natalija  Krstić dok užurbano odlazi da nastavi sa projektovanjem ostavljajući za sobom jedan veseli intervju

VOLIM DA STVARAM kaže Natalija Krstić dok užurbano odlazi da nastavi sa projektovanjem ostavljajući za sobom jedan veseli intervju

Piše: Olja Vido Jakov
 
                Natalija Krstić je devojka o kojoj će se tek čuti. Ona je uspešan student arhitekture u Nišu, ima visok prosek, sve  ispite je položila u predviđenom roku. Samostalna je, lepa, radi, projektuje, voli da stvara, obožava arhitekturu i matematiku, zaljubljena je u svoj budući posao, za sve ima vremena i sve uspeva da postigne. U toku je  Red Bull DoodleArt takmicenje ,tokom kojeg je njen rad na visokom drugom mestu. To je veliki uspeh imajući u vidu da je pristiglo više od tri hiljade radova ali glasanje još uvek nije završeno. Glasa se do 23 aprila  na sledećem linku :
 
                 Pored svih obaveza koje Natalija ima uspele smo juče da malo porazgovaramo o upisivanju fakulteta,o tome šta studiranje menja kod mladih ljudi,da li se sve može postići i kako Natalija uspeva da održi poziciju najbolje .A ona jeste najbolja , najbolja ćerka, najbolja sestra, najbolja devojka, najbolji prijatelj, najbolji student . I sve šta radi , radi na najbolji mogući način , evo  pogledajte :
 
                  Kako si donela odluku da upišes bas arhtekturu?
 
                  U početku mi arhitektura uopšte nije padala na pamet. Kad kazem početak mislim na prve dve godine srednje škole. Bila sam sigurna da cu upisati matematiku, jer sam je jako  volela i odlično mi je išla. A onda sam vremenom uvidela da meni više odgovara razvijanje ideja, projekata. Volim da mi svaki dan bude drugačiji, da budem kreativna, smišljam i stvaram nesto novo. Oduvek sam volela da crtam, pa se to u arhitekturi lepo poklopilo i odluka je pala na nju.
 
                  Da li si imala strah na prijemnom ispitu, kako je proteklo spremanje ispita?

                  Na prijemnom ispitu sam bila dosta nervozna, kod nas prijemni ispit traje dva  dana, jedan dan  obuhvata crtanje, drugog dana radimo matematiku. Matematika  meni nije  bila problem, ali sam zato bila dosta nervozna zbog crtanja. Osećala sam se nesigurno  ali sam se u isto vreme trudila da dam sve od sebe . Na kraju , kada se završilo polaganje  sve je ipak sve ispalo odlično, upala sam na budzet bez problema.
 
 
                    Šta se desilo sa matematikom koju si mnogo volela ?

                   Matematiku mnogo volim i dalje , ali budući da imamo samo jednu matematiku na fakultetu, sve što se ne radi u kontinuitetu posle dužeg vremena se i brzo zaboravi, i zbog toga mi je baš žao. Ipak, kad god nekome zatreba pomoć rado pomognem.

                   Da li se neko u tvojoj porodici bavi arhitekturom ?

                    U mojoj porodici se niko ne bavi arhitekturom, svi su prosvetni radnici i baš svako ko poznaje našu porodicu bio je siguran da ću i ja da se nađem u tim vodama , ali eto, nisam.
 
                   Arhitektura  je zahtevan fakultet, potrebna je i materijalna podrška . Jesi imala podršku roditelja, porodice ?
 
                  Imala sam punu podrsku svih. U početku mojima nije bilo jasno odakle sad ideja da postanem arhitekta , bili su malo sumnjičavi, ali kada su videli da sam ozbiljna više nije bilo nikakve dileme. Sada svi misle da sam donela pravu odluku.
 
                  Kada je krenulo studiranje da li se tvoj način života promenio, imajući u vidu da studiranje arhitekture zahteva puno rada i puno vremena?

                  Promenio se dosta, sto je i normalno kad si student koji dolazi iz jednog u drugi grad. Arhitektura je dosta zahtevna, pa nije bilo moguće da ostanem kući i putujem svakodnevno, tako da sam za samo jedan dan  promenila svoj tadašnji način života. Verujem da taj vid promene nije lak  mnogim studentima, pa tako ni meni  . Dok se kod kuće osećaš sigurnije, ne razmišljas o nekim osnovnim stvarima  od onih najjednostavnijih kao što su  šta ćeš  da jedeš, kada ćeš da pereš veš,  a  kada živiš  sam osećaš mnogo veću odgovornost i u početku se osećaš malo izgubljeno. Ne viđaš porodicu i prijatelje kao ranije, društvo se u potpunosti menja, upoznaješ mnogo novih ljudi i mnogo teže sklapaš prijateljstva. Vremenom se naravno navikneš na sve to  i počinješ da voliš sve šta ti se dešava  a odgovornost koju osećaš  i primenjuješ izuzetno prija . Ja sam već  pet  godina u studentskom domu i navikla sam na sve to, i verujem da svi studenti prolaze kroz iste faze koje kako odmiču postaju sve lepše i lepše dok ostaju za nama.
Što se tiče rada i vremena, samo dobra organizacija, ne samo za arhitekturu već i za bilo koji drugi fakultet, i neće biti sigurna sam  nikakvih problema i zastoja.
 
                 Da li imaš slobodnog vremena?
 
                Slobodno vreme nisam imala vrlo dugo. Mi studenti imamo običaj da kad imamo najviše posla legnemo i spavamo. To stvarno pomaze da se razbistri mozak. Šalu na stranu, odmor je jako potreban kada se puno radi i ne bi trebalo da se preskače i koristi za neke druge aktivnosti koje mogu da umanje kvalitet učenja i napredovanja. Ni sama ne znam kako se na kraju sve postigne, u suštini se svakog trenutka nesto radi i rezultati sami dođu. Naravno da pored rada ima i onog slobodnog vremena povremeno u kojem se odlazi na pozorišne predstave, čitaju knjige, izlazi do grada, zaljubljuje, i stiče neko novo prijateljstvo. 
 
                  Da li si uspela da sačuvas stara prijateljstva pored svih obaveza koje imas u poslednjih pet godina ?

                  Naravno, svaki put kad odem kući nađem se sa svojih pet  najboljih drugarica. Mnogo sam bliska sa njima i to je prijateljstvo za ceo život jer se znamo još od obdanista i nerazdvojne smo.
 
                  Diplomirala si u roku i upisala master, imaš visoki prosek, pored svega toga i radiš, kako ti uspeva sve to da uklopis u 24 sata?
 
                Nisam diplomirala još, naš fakultet je uveo integrisane studije, tako da mi možemo bez diplomiranja da upišemo tu petu godinu koja je nešto kao master. Da bih sve postigla, spremala te preostale ispite, isla na fakultet, radila, ja ceo dan sedim pred kompjuterom, često kažem da živim ispred kompjutera, a mnoge moje kolege će se složiti sa mnom. Kompjuter za svakog arhitektu postane centar svih životnih dešavanja, za kompjuterom se jede, pije, uči, crta, sve naravno uz otvoren fejsbuk, a kad sve to malo  dosadi onda može da se desi i da se  lepo tu uspavate i kompletirate dnevne aktivnosti.
 
                Šta bi savetovala budućim studentima arhitekture?
                
                Budućim studentima savetujem da dobro razmisle čime žele da se bave, da li akademskim ili nekim praktičnim radom, jer od toga zavisi kakvo će angažovanje imati. Ljudi koji vole praktični rad se većinom ne opterećuju oko nekog posebnog uspeha na fakultetu, s druge strane akademci mnogo ulažu u to da na svim poljima koja čine arhitekturu budu izvanredni. U svakom slučaju treba se opredeliti za jednu ili dve oblasti koje im leže i u kojima će se usavršavati, na jedan ili drugi način.
 
                Poslala si svoj rad na konkurs i vec si plasirana na drugom mestu koliko ti to znači i mozes li nesto da mi kazes o samom konkursu i izradi ? 
 
               To je ispalo sasvim slučajno. Pošto sam u studentskom domu, stalno nam nude  brojne  promocije pa tako eto i Red Bull. Jedna devojka mi je donela prijavu, i videla moje radove na zidu koji su isto tog tipa, taj popularni doodle art, i rekla da se obavezno prijavim jer imam realne sanse. Ja sam na to i zaboravila, nasla sam prijavu medju svojim silnim papirima dan pred kraj prijave, nacrtala i poslala. I sad skupljamo glasove.
 
                  Da li bi pristala na to da moji čitaoci vide tvoje radove, mislim da bi im se svidelo da napravimo jednu izložbu ovde, možeš li da izdvojiš  nekolicinu radova za moj blog?
 
                 Zašto da ne, izdvojiću nekoliko onih  radova na koje sam posebno ponosna.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Komentari na blog (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.