Nisam , majke mi

Nisam , majke mi

Piše: Olja Vido Jakov

                  Pa dobro sad , ne mogu da kažem da me nije uvukao u neki blaži oblik flerta. Prija ta neka nežnost ali i užasno peče dok sedim pored reke i ispijam limunadu sa đumbirom . Kosa mi se suši na toplom vetru a neka muzika  iz kafića tek otrgne na trenutak male komade prošlog vremena . Dovoljno male da možeš da napraviš od njih klikere i igraš se . Sa prošlošću ne bi trebalo da se igra, sve ono šta se dešavalo  pametnije je spakovati i ne dirati . Ali ja eto... Valjda je još uvek sveže i nekako tu. Nije a ipak jeste. Ne znam ja to da objasnim. Ali oseća se u vazduhu. Oprala sam sve mirise, generalno sredila stan. Izbacila sam tri ogromne kese smeća i izbrisala sve poruke iz telefona. Izgleda čisto i  udobno za pravljenje večere.

                 Ti znaš koliko si mi važan, jesam li ti rekla koliko te volim ? Jesam , jesam. Ti si moja inspiracija i moj podvodni svet i moj skoro ceo svet, ti si moja čežnja i moja vera . Zbog tebe ja  povremeno obujem crvene čizme , otvaram flašu dobrog vina i sedim na prozoru. Zbog tebe pišem pesme . Divne pesme . Možda spremim neku zbirku, samo da proširim repertoar i ubacim  još ona dva poglavljala naših života .Ono poglavlje u kojem smo trebali da se držimo za ruke i ono drugo u kojem smo trebali da otputujemo do Hvara na sedam dana. Izmisliću neke pesme o tim poglavljivama, nema veze ako se nisu desila a trebala su. Imamo pored tih nekih izmišljotina puno toga lepog. Sećaš li se? 

                  Da li se sećaš kada smo na mađarskoj granici jeli kikiriki sa čokoladnim mlekom , i smejali se do besvesti posle toga raspravljajući se o tome koje pivo bi nam leglo posle . Samo sam sa tobom večerala višnje, pršutu i listove nane. Nikada sa nikim nisam na brodu pisala pesme i čitala Majakovskog . Samo sam sa tobom mogla da se grudvam u tri ujutru , i da vrištim tačno u podne kada mi doneseš  prepunu činiju grožđa i belih rada. Pa kako te nije mrzelo da ih bereš , oduvek me zanimalo kako možeš sa toliko strpljenja da praviš neverovatne stvari. Nije te mrzelo da  izlepiš vrata papirićima u boji , da od cvetova maslačka pokriješ stepenište... Ti si neverovatan lik . Tebe ne mogu da ne volim. Ja nikada neću otići skroz. 

                 Zeznula sam, znam . Nisam htela,nisam majke mi. Znaš da nisam. I neću više . Mi žene , znaš kako je to kada proradi onaj muški bezobrazluk pa bi da mu jebemo kevu , da razbijemo sve  strahove i da sebe stavimo u neke uloge opasnih a nismo. I onda zajebemo sebe. Nisam htela, nisam majke mi ! Pa znaš koliko mi je stalo da sačuvamo ona naša mesta na reci, na Kopaoniku, u Parizu, u Sunčanoj reci, na Drini ... Ti si  jedini čovek koji ume pod mesečinom da stvara svitanja i da me nasmeje čim ga pogledam. Ti si moja najveća radost i moj najveći izazov. Ti si moj prijatelj i moj lavirint. Nisam htela ,nisam majke mi!

                 Hajde zajedno da izbrišemo tu subotu molim te, muka mi je od te jebene subote koja nije imala ništa sem glupog pokušaja traženje nečega vrednog . Kada bih mogla svaku sledeću subotu bih raznela u komade.Na kraju krajeva kome su uopšte potrebne  te besmislene suvišne subote ,sedmica bi trebala da ima posle petka samo nedelju i to je sasvim dovoljno. Jedan dan manje, jedna glupost manje. Jebeš subote ,nikada dobro nikome nisu donele, one mrtvačke prve subote ,pa crne subote,radne subote, kome one znače . Imamo toliko jebeno dobrih dana u životu nećemo valjda zbog jednog lošeg da uništimo sve ostale. Naravno da nećemo ! 

                Jesam li ti rekla koliko te volim ? Jesam, jesam, rekla sam ti . Ti si moje njdraže ljudsko biće, ti si moje otkrovenje i moje razumevanje, moje opraštanje i moj povratak sebi. Ti si moje najmoje. Hvala ti što imaš toliko slobode i što me voliš. Hvala ti što mi praštaš i što mi dozvoljavaš da se vratim da bih ostala tu . Hvala ti što nosim tvoje čarape i košulje, i što mi kupuješ kruške. Hvala ti što mi pišeš ljubavna pisma povremeno, i hvala što mi ostavljaš poruke u bocama. Ti si jedina osoba koja to radi na svetu . Hvala ti što zajedno sa mnom maštaš i što pomeraš granice. Hvala ti što me vodiš sa sobom kad ugovaraš poslove i što mi gledaš u dlan kada plačem zbog ćaleta. Hvala ti što si na oglasnoj tabli iznad mog kreveta napisao da sam jedina tvoja glad. Hvala ti što si me naučio da jedem masline i jogurt. Hvala ti što si učinio sebe takvim da te zavolim toliko da nemam ništa vrednije od ljubavi prema tebi . Hvala ti što ćemo zauvek ostati tu. Sa poezijom, sa muzikom, sa novom snagom, sa svakodnevnim početcima, sa ukusima vina i ukusima malina, sa mirisima meda i mirisima lipa. 

              Hvala ti što si me poljubio kada sam rekla : "Nisam htela , nisam majke mi ".

Komentari na blog (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.