Hvala Skoč

Hvala Skoč

Piše: Olja Vido Jakov

 

                    Kada sam bila mala tokom  letnjeg raspusta mirisala bih sapune i parfeme  koje je donosio čika Mile iz Pariza i krišom skoro svake nedelje dok sam bila u osnovnoj  probala naninu bundu ogledajući se u hodniku kada niko nije kod kuće. Okretala bih se u njoj i zamišljala umesto sobnih papuča kako hodam u lakovanim cipelama. Učila sam francuski jezik, pokušavala da izgovaram slovo "r" onako kako ga je izgovarala  profesorka a kada bih zatvarala oči bila bih na obali Sene i pisala u muškom rodu pod nekim pseudonimom diveći se Žorž Sant i maštala o nekom svom Šopenu i krvnički strastvenoj ljubavi. Kada bi neko izgovorio reč Pariz ja bih odmah videla u par sekundi slikare kako sede pored svojih platna i mnoštvo boja... A onda bih sama izmišljala slike o ljudima koji žive u njemu. Zamišljala sam svašta, decu koja kupuju svilene bombone u fišecima napravljenih od novina, lenje mačke koje hrane  gazde lokala ispred restorana, dečake koji trče za automobilima dok ima sa glava padaju kačketi, mlade obrazovane vitke žene koje biraju velike šešire i  odlaze kod krojača po svoje nove raskošne haljine, osećala sam pod prstima tople kestene koji  mirišu na februar, kočijaše koji prevoze pijane i sanjive ljubavnike sa jednog na drugi kraj grada, boeme koji se teturaju niz male ulice u ranim jutarnjim satima dok miriše sveže ispečeno pecivo. Satima bih slušala ulične svirače , pucketala prstima bez određenog ritma, ispijala domaći sok od višanja iz čaša za vino, zubima kidala grozdove  i aplaudirala  žonglerima. Izmaštavala  sam Pariz dok sam se ljuljala na  konopcu zavezanom na stablu starog oraha u dedinom vinogradu , dok sam stajala u redu i čekala da vratim knjige u biblioteci . U mojoj glavi sve slike Pariza su bile tako iskreno jasne i žive, baš kao tvoj tekst Skvoč.  A u nekim beleškama koje su ličile na dnevnik davnih devedesetih sam napisala između ostalog pod brojem 12 : " Kupiti kartu za Pariz, francuske novine, sira, dve flaše vina i bombone ."

                  Desetak  godina kasnije, kada sam prvi put otišla za Pariz nisam kupila ništa od nabrojanog. Kada sam naručila prvu čašu vina u Parizu ispijala sam je sat vremena sedeći sama za šankom u restoranu malog hotela u kojem sam odsela . Ukus mi se nije svideo, očekivala sam da ću se odmah zaljubiti  u šankera, muzičare, zvukove... Šanker je bio mrtav ozbiljan, premoren i  doselio se iz Nigerije ,slabo je govorio francuski i nije bio pričljiv... Često sam išla za Pariz. Otkrivala sam njegove ulice, ukuse, degustirala vina i  upoznavala dzezere u pabovima . Trudila sam se da upoznam što više Parižana i otkrijem mirise koji su me  opčinjavali  u detinjstvu. Udisala sam sva godišnja doba u Parizu, slala ljubavna pisma , razglednice, pisala neku poeziju, volela i prestajala  da volim . Zaljubljivala se iz početka u jednog glumca i držala ga za ruku dok smo kupovali karte za pozorište ...

 ... Kada sam došla iz Pariza poslednji put ni jedna slika u mom telefonu nije bila lepša od onih koje sam iscrtala sama dok sam čekala da u Pariz otputujem.


P.S.

Hvala Skoč!     

Foto: Pogled sa drugog sprata Ajfela  u jednom oktobru ... 

Komentari na blog (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.