Zavisnik od kockanja

Zavisnik od kockanja

Piše: Zbogom kockanje

Lijep pozdrav... evo da se i ja javim... čitao sam vase ispovjesti i vidim da ste jako hrabri...  ja imam 24 godina i prošao sam pravi pakao... jos uvijek ga djelimicno prolazim... pa sam odlučio da to sve podijelim sa vama...

Nakon male mature pred upis u srednju skolu, prvi put sam sjeo za aparat to je bio aparat takozvani BAGSY vockice...Da sam znao da ce to biti velika prekretnica u mom zivotu nikada to ne bih uradio, taman mrtva glava pala...ali jbg šta zna dijete sa 14-15god i 500km u dzepu. Prvih par puta sam se zadovoljavao kada napravim plusa 20-30km i ja idem sav sretan odatle...Medjutim sto je vreme vise prolazilo,osjećao sam neku vrstu posebne "pozitivne"energije kada igram aparat...Tada su vec krenula naglavljivanja po par stotina km... u medjuvremenu su i starci skontali da ja uzimam pare iz kuce, govorili da priznam ja se pravio lud...sve dok jednog dana stari nije otišao i kupio mali sef i u njemu drzao novac a kljuc pod jastukom naveče kad legne a preko dana u džepu...Ali meni djavo nije dao mira i kad on zaspe ja se šunjam ko kakav bolesnik a u stvari to i jesam, i lagano izvučem kljuc ispod jastuka otvorim seff uzmem koliko mi treba i opet sve ispočetka...sto je vreme više prolazilo moj život se sve vise svodio samo na aparate...

Taj tempo je trajao do 2 razreda strednje skole, i kad su starci vidjeli da je djavo odnio salu, odveli su me kod socijalnog radnika kojem sam ja tada prije nekih 7-8god priznao sve i rekao da mi je potrebna pomoć...Sve sto su oni uradili da mi pomognu bilo je to da dodjem kod njih jednom u 15 dana prije skole porazgovaramo nekih 20minuta i zdravo-živio...i budala bi skontala da pravom ovisniku to ne pomaze...alli su oni izgleda mislili da je to sve djeciji hir a ne nesto posebno alarmantno...

Sve do mature u srednjoj skoli ja sam lagano krao pare i kockao...starci su znali da sam ja krao,ali nisu mogli nista,jer sam pronalazio i otkrivao sve stekove u kuci...pošto moj stari ima firme svoje, u 4 srednje ja ukradem kljuc od jedne poslovnice i lagano uzmem robe vrijednosti nekih 5000km i prodam za 1500km...tada me je kteo prijaviti policiji,ali sam cvrsto obecao da se nece vise ponoviti i ostalo je na tome,da nepricam kad nam gosti dodju u kucu a ja cijelo vrijeme provedem u hodniku roveci po dzepovima...i dosao je konacno i taj dan mature...nakon mature sve se mijenja i to NAGORE nazalost...nakon mature stari mi kupi auto od nekih 9000km...to je bilo prije 5 godina...

ja tada nisam ni pomisljao na kocku,sve pare sam trosio na gorivo i izlaske,more i gotivu sto bi rekli...

Stari me zaposlio u firmi...sto bi se reklo na izgled sve ko u bajkama...ali djavo ne miruje,i tako ja jednu noc nakon 5-6 mjeseci zavrsim u kockarnici i prokockam citavu platu...i jos se zaduzim 1000km sta sad valja vratiti ljudima pare valja zivjeti citav mjesec...ja lijepo opet u firmu uzmem nekih 5000-6000km vrijednosti robe i prodam iscupam se,i kontam stari nece saznati za to...u medjuvremenu upadnem u ozbiljnu vezu,i nakon par mjeseci ozenim se...(sve to vrijeme sam kockao ali povremeno i lagano tako da niko nije ni sumnjao) Žena trudna (nezaposlena)ja radim kod starog u firmi,sami zivimo ko podstanari ma extra sve...

Dosao dan svadbe, tu bilo oko 350 ljudi, mi skupimo 15000km stari platio svu svadbu a sve pare sto smo dobili dao nama...mi odma pokupovali gluposti sto su nam trebale, tv, frizider, sporet, i skuter naravno a ostatak od 10000km ostavimo na mom racunu nakon 20 dana ja na ruletu u kockarnici...ulazim sa vrata i kazem ajde navi 2000km...nakon pola sata jos 2000km...i nakon tri sata provedenih u kockarnici izlazim sa 20km u dzepu da mogu dopuniti racun da zovem starog jer sam odlucio da se ubijem definitivno...neznam sta da radim...stari i stara u tom momentu na putu...

Ja nazovem i kazem preko telefona sve kako je bilo,kaze stari mrtav ladan, pa sta sad oćeš od mene, nosi svoje greške na ledjima šta cu ti ja...

Ja se raskuko ko godina, samo da zena ne sazna...ako sazna otišlo sve u P.M.

Nakon par dana dolaze starci i kaze meni stari, ja idem u toku ovog mjeseca kupiti sebi novi auto, a tebi evo ovaj moj uzmi i prodaj i namiri pare... Jjoooj mojoj sreci nigdje kraja... rekao sam da cu mu podici spomenik na trgu u nasem gradu.

Sve je to tako bilo ali dok njemu nije stigao auto žena sazna da nema para na računu i nastane opšti haos u kući... znate kako sam se osjecao... ko poslednje govno... Ajd izgladimo mi i tu situaciju nekako,posle toga krenulo nabolje,igram ja slota kad imam sitno ponekad ubacim par maraka i to je to,sto je i podnosljivo... to je tako trajalo jedno 3god... i prosle godine u januaru se razvedemo ja i zena, ne zbog mog problema sa kockom,(i on je naravno bio jedan od uzroka ali ne i glavni) bilo je tu i ljubomore sa njene strane, nikada nisam digao ruku na nju, a ona mene ubode nozem i tako te neke gluposti...ali nebitno sad....razveli se mi ja s*eban nikakav, hocu da se ubijem, kada sam zivio sa njom nisam je podnosio zadnje vrijeme, a kada sam se razveo fali mi srce me ziga i tako te ne stvari...

Ljudi u takvim trenucima obicno pocnu da piju,ali ja ne... ja sam se vratio mojo staroj ljubavi RULETU... ali tada sam kockao bez ikakvih granica mogucih... ako imam 203km ja u rulet zguram 200km a one 3 ubacim u neki slot ili piramidu... posle razvoda uvijek sam kockao do zadnje marke... tada sam jos treniram (TERETANA) imao 115kg nakon razvoda par mjeseci smrsam na 87kg,ljudi mi prilazili na ulici i kao ono, izvini malo mi neprijatno ali da nisi ti na cemu...

Ma jok reko sta ti je... inace nepodnosim alkohol,drogu nikada nisam imao zelju da probam a cigarete pusim aktivno odkad sam se razveo... al hajd zaduzio se ja 3000-4000km na kamatu, stari mi dao otkaz u firmi, imam neki stančić koji mi je stari isto dao na korištenje da bar neplacam kiriju...

Marke nijedne u dzepu nemam, kad imam sve prokockam , taj period nakon razvoda je trajao nekih 4-5 mjeseci, dolazi kraj mjeseca maja... ja stavim u oglase da izdajem stan, po baksuzluku javi se neki policijski inspektor i ja mu uzmem 3 mjeseca unapred po 200km ukupno 600km. Jer sam vec isplanirao da pobjegnem za Crnu-Goru da radim jer sam se previse zaduzio ovde a stari neće da vraća nikom nista jer se navracao mojih dugova ihiiiii...niko nezna sta se desava,da ja izdajem stan i palim odavde...ja u džep strpam 600km... i na autobus i pravac Budva... Dodjem dole imam oko 250 eura u džepu...došao ujutro oko 7 sati...vučem neku koferčinu od 30kg... gdje god se pojavim nikome ne treba radnika...Šta cu ja obišo Budvu uzduž i poprijeko...nemam nikog tamo niti znam koga...ništa reko odo ja lagano nešto pojesti,pa da nadjem neku sobicu sto jeftiniju da prespavam...krenem ja tako do prodavnice, kad POGODITE STA... velikim slovima "CASINO" ajd kontam da ubacim jedno 10-20 eura i toje to....xaxaxaxa čuj 10-20eura...izlazim ja iz "CASINO-a" sa 3 evra u džepu...

Odem nesto pojesti ono već 10sati naveče...kontam šta ću kud cu nema nigdje posla,neznam nikog tamo,nemam gdje da prespavam,nesmijem se kuci vratiti jer sam stan izdao a starcima to ako kazem odrecice me se u novinama i jos me streljati na trgu

Sjedio ja tako na plazi do 1 posle pola noci,i cujem od momaka nekih da u Bijeloj ima nekakvo brodogradiliste i da tu uvijek treba radnika za ciscenje tankova na velikim brodovima...

sta cu kontam idem odma tamo,rekli su mi da tamo ima portir cijelu noc,pa kontam necu biti sam...

Izadjem ja na magistralu da stopam,tek nakon sat vremena stade mi nekakav covjek i poveze me 10km od budva (do jaza)

Izađem ja tu vec prošlo 2 sata nocu, stade mi odma čim sam izasao nekakav što živi u Risnu radi u hitnoj pomoci a u sezoni svira harmoniku ...stade mi čovjek i pita dokle ćeš kud gdje šta kako...ja ispričam baš sve...šta mi se desilo...kaže meni čovjek ja cu te odvesti do Bijele skroz žao mi te da te ostavim u sred noći u Risnu a to mu je još nekih 10-15km dalje...odveze me on skroz pred brodogradiliste i jos mi dade kutiju bijelog davidofa da mi se nadje, evo iskoristicu ovu priliku da mu se POSEBNO ZAHVALIM...

Doveze mene čovek pred kapiju brodogradilišta,tu se lepo pozdravimo i razidjemo,ja kod portira kažem sto sam došao,kaže on meni...ONI JEDVA CEKAJU DA STIGNE NEKO HO HOCE DA RADI OVDE, ALI SUTRA TI JE NEDELJA I NEMA NIKOGA A PREKOSUTRA NEKAKAV PRAZNIK DRŽAVE GRADA ČEGA LI VEĆ TAKO DA PRIJE UTORKA NEMA NIKOG...uuuuuuuuuuuu kuku meni sta cu sad...

Pitam ga ja mogu li gdje prespavati, kaze eno ima gore klupa pa spavaj na njoj...šta cu odem ja legnem gore već samo što nije svanulo....ležim ja i gledam u ono nebo i razmišljam , koji mi djavo treba da radim ovo od svog života, a imao sam sve... al jbg tu i zaspim, probudime oko 7 miris hljeba iz pekare koja je 20m od mene bila...

Hodam ja oko one pekare ko mis mekinjas, ali para nemam a gladan kao VUK... sramota me traziti pola hljeba,a nemam nikakav telefon pa da prodam samo da ne crknem od gladi...razmisljam ja kud cu sta cu, kući nesmijem a nemam gdje drugo... i padne mi na pamet moja BABA koja zivi u blizini Sarajeva na selu...kontam idem stopati prema selu pa jbg valjda ce neko naici bar do sarajeva pa cu nesto skontati...Stopam ja tako 2 sata pocinje kisa lagano,kad stadose mi neki muž i žena iz engleske.. .nas jezik ne znaju samo engleski, volan im na desnoj strani... uspijem ja njih nekako razumiti da idu prema Dubrovniku, a ja nekako objesnim da cu izaći kod Herceg Novog na raskrscu gdje se odvaja za Trebinje...

Tako i bi...kreno ja lagano uz brdo prema Trebinju nisam presao 50m kad ide auto ja stopam,ono prodje, drugo isto tako,i de trece auto BiH table, i stade mi covjek sam u autu... ja kontam aj dobro je ide bar do Trebinja,pa dalje cu se snaci,pita on mene dokle ces...ja kazem idem prema sarajevu...kaze on meni eto srece,ja sam vozio zenu i djecu u Igalo...XAXAXA mojoj sreci nigdje kraja...doveze me čovjek tačno pred kuću babinu... HVALA TI BOŽE Dodjem ja tu ona se iznenadila... otkud ja... i tako ja tu ostanem od pocetka juna do kraja avgusta... dok mi podstanar nije izasao iz stana...

Posle par dana javim se i starcima i kazem po milioniti put da mi je iskreno zao i da sam izdao stan i bla bla bla jos gluposti...i oni naivni opet to prihvate,i krenu mi uplacivati na racun svaki mjesec po 300KM dok sam kod babe jer je njena pemzija 220KM

Pošto gore nema volks banke ja sam po pare isao u Sarajevo to je nekih 40km od sokoca... išao stopom naravno... prvi mjesec sve prokockam u sarajevu,drugi mjesec kazem sebi,kad dobijem te pare sjedam na voz iz sarajeva i pravo za banjaluku... da vidim dijete i vracam se nazad... tako i bi sjeo ja na voz dosao u BL vidio dijete,,,i istu noc sve pare prokockam... nemam ni za karte ponovo... xexexe koji sam ja LIK!!!!   Odem kod staraca kuci,stari na putu... sacekam prilku da stara ode u wc, cim je otisla ja iz steka uzmem 400KM i pravac na željeznicku i put sarajeva... dodjem u Sarajevo ujutro oko 8...hodam po bascarsiji,odem kod MRKVE na cevape... i naravno u HOLIDAY INN na rulet izlazim posle pola sata bez ijedne jedine marke u dzepu, sa pola kutije cigara... Nesmem babi na oci...telefona nemam da nazovem starog...neznam na koju stranu svijeta da okrenem... Naidjem na nekog ulicnog prodavca...zamolim ga samo da trznem starog neću mu trositi sa računa jer ce me on nazvati...kaze čovek mozee...

Zove stari, ja se javio i tad sam se pokajao ali tad je bilo ono bas iskreno iz dubine duse kao da je puklo nesto u meni... kazem ja njemu hocu da me vodis u manastir ilinje u srbiji... jer sam cuo jako dobrih stvari o pomenutom manastiru... kaze meni stari ajde ti babi gore stopom,a ja cu je nazvati i reci da te ne kritikuje i ja cu joj poslati pare da imate za hranu i cigare...

I tako i bi,nakon 3 dana stari dodje po mene,i odvede me u manastir...kada sam izasao iz manastira kao da vise nisam bio to ja nego druga osoba...nakon toga nisma pomisljao na aparate i kocku...isao sam u sarajevo ali bez price i razmisljanja o kocki...i doslo vrijeme da podstanar izadje iz stana...da se vratim kuci konacno...pozdravim se ja tu sa babom i lagano kuci...cim sam dosao kuci...i vidio staro drustvo i sva ta mjesta gdje sam bio i propado...odma kao da se sav zivot srusio u meni...stari mi je vratio sve dugove tada bilo ih je oko 6000km...ali nakon par mjeseci ja opet pocinjem lagano sa kockom pa sve vise i vise...to traje i dan danas...vratio sam se naposao,kod starog radim,ali jos kockam...malo manje ali jos je taj osjecaj prisutan...uglavnom ne kradem vise i ne preturam po tudjim džepovima...

Što je najvažnije svestan sam da imam veliki problem...neznam kako da ga rijesim...evo sutra cu kontaktirati na mob.gospodina Dejana jer sam o njemu čuo sve najbolje...mislim da jednom patoloskom i bolesnom kockaru moze pomoći samo osoba koja je sve to prošla jer ne kazu džabe klin se klinom izbija...roditelji uvijek pričaju priče kao nemoj se zaduživati što ti treba da ti dolaze kuci da te traže,onda kenjaju non stop...ne osporavam da oni misle za svoje dete samo najbolje, što je i normalno,ali smatram da takvoj vrsti problema neznaju prići na pravi nacin, jer nisu taj osjecaj adrenalina doživjeli...

eto puno sam odužio pozdrav svima.

Komentari na blog (0)
 

Napomena:
Svi komentari se prethodno moraju odobriti od strane administratora prije nego budu vidljivi na portalu. BUKA se ograđuje od stavova i mišljenja iznesenih u komentarima postavljenih na našim stranicama. Svi stavovi i mišljenja komentatora odražavaju stavove i mišljenja isključivo onih koji ih postavljaju. Redakcija BUKE je u slučaju komentara koji izazivaju rasnu, nacionalnu ili vjersku mržnju, te potiču na nasilje dužna obavijestiti nadležne organe o takvom pristiglom komentaru.