U politici (posebno u Bosni i Hercegovini) ništa nije apsolutno sigurno, ali mi se čini da je nova inicijativa od strane Njemačke i Velike Britanije, više nego dobrodošla našem političkom establišmentu, jer im se izgleda daje nova velika šansa za pomak ka cilju na putu za EU (a u prethodnom blogu http://www.6yka.com/blogovi/blog/20556/sta-je-trulo-u-drzavi-bih, sam, vjerujem, razjasnila pojam CILJA u smislu Evropske unije, stavom da sam ulazak u EU nije cilj). Ako dobro zaključujem – ovo bi mogla biti poslednja šansa.
Eventualni dalji koraci za kredibilnu aplikaciju za kandidaturu su ipak nešto zahtjevniji i konkretniji, kao npr. pitanje presude Evropskog suda za ljudska prava, ili uspostavljanje mehanizma koordinacije. Ipak, i to je samo prva grupa testova, jer nakon toga slijedi proces pregovaranja sa Evropskom unijom – koji se sastoji od, sada već čuvenih, trideset i pet poglavlja i može (vjerovatno i hoće) potrajati i duže od deset godina. U narednom periodu, Bosna i Hercegovina će morati da krene mnogo brže u procesu pridruživanja EU.
Ako ne u EU, gdje i šta onda?
Izolacija sigurno nije rješenje. Sve zemlje iz okruženja su već poprilično odmakle u procesu integracija (Hrvatska je postala članica), ili su na dobrom putu da to postanu, a naša zemlja poprilično kaska za njima. To se može vidjeti na bezbroj primjera, počevši od unutrašnje konstitutivne uređenosti zemlje, preko ekonomije i privrede do bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika. Jednostavno, sva ova mjerila nam ne idu u prilog – blago rečeno. Sitaucija je takva da su i politička elita, a i sami građani, svjesni da Evropska unija najvjerovatnije nema alternativu, ponavljam (zbog ptica na grani): ne zbog samog ulaska u EU, već isključivo zbog procesa transformacije društva, jer je formalni čin ulaska samo ishod reformi društva i države. Međutim, i ovakav zaključak je samo početak novih problema. Iako su građani BiH u mnogome saglasni oko evrointegracija, na samoj teritoriji RS stav nije u potpunosti usaglašen. Javno mnjenje Republike Srpske je poprilično neodlučno po pitanju evrointegracija, te kada bi se u ovom trenutku sprovela ispitivanja, pokazalo bi se da bi mišljenja bila oštro podijeljena. Ovo može biti potencijalno zabrinjavajuća činjenica iz prostog razloga što, ako se jednog dana bude raspisivao referendum za ulazak BiH u EU, pitanje je da li će se raspisivati na državnom ili entitetskom nivou, a samim tim, ukoliko se bude implementirala ova druga opcija, postoji i dupla bojazan za eventualne negativne rezultate.
S druge strane, ukoliko se narod bude neposredno izjašnjavao i o ulasku u NATO pakt, to će da bude još i veći problem. Slobodno se može reći da narod u Republici Srpskoj nije zaboravio silna bombardovanja devedesetih godina, te da, ako se ovaj entitet bude izjašnjavao po ovom pitanju na referendumu, pozitivan odgovor gotovo sigurno možemo odmah isključiti (izuzev u situaciji kada bi se Srbija priključila, ali to je već druga priča). Situacija u Federaciji BiH je, po ovom pitanju, čini mi se dosta drugačija i imam utisak – da se sutra održava referendum, većina građana bi bila za ulazak u NATO. Tu se najbolje vidi tužna sudbina BiH, jer kada ne postoji konsenzus oko bazičnih stvari kao što su evroatlantske integracije, oko čega drugog bi se isti mogao uspostaviti?
Prirodom velikog obožavaoca pragmatizma, kod NATO-a se moram osvrnuti na bezbjednosni karakter eventualnog pristupa. Mislim da bi ovaj vid integracije permanentno eliminisao mogućnost bilo kakve ponovne eskalacije sukoba na ovim prostorima, jer je jasno da bi to bilo praktično nedopustivo iz ugla ovog političko – vojnog saveza. Dalje, to bi garantovalo i moćnu zaštitu bosanskohercegovačke teritorije od bilo kakvog vida inostrane agresije (podsjećam da eventualni napad na bilo koju zemlju NATO pakta znači napad na sve članice istog), ili bilo kakve ekspanzionističke prijetnje na račun teritorije BiH. Pritom, cijena koju će građani BiH platiti biće zaista mala (vojni i politički doprinosi Bosne i Hercegovine realno ne mogu biti jako veliki, niti se to očekuje od ove zemlje). Znam, kao kec iz rukava, vadi se argument dvostrukih aršina NATO saveza? Izgleda da nam opet nedostaje prava alternativa, jer kako se čini, jedna u vidu Evroazijskog saveza je ipak predaleko, a očigledno i sa manjom željom gleda prema BiH, što znači da zemlja ne bi bila osigurana u adekvatnom smislu.
Kuda god krenuli, što prije – to bolje. Plašim se da nam ponestaje vremena za bilo šta.
Za konkurs.