Htjela sam vam napisati nešto drugo i onda sam u glavu sebi utuvila jednu paralelu i nema šanse da napišem, to drugo, dok ovo ne završim. Naime, nedavno sam bila na Devetoj regionalnoj naučnoj konferenciji "Vjerodostojnost medija: Borba protiv lažnih vijesti" i tu sam zaista slušala prave stručnjake. U neformalnom razgovoru sa jednim novinarom, koji svoj posao shvata izuzetno važno, došli smo do teme bloga.
Citiram koliko više mogu po svom pamćenju: "Ja radim i treba mi sati i sati da se prvo spremim i istražim o temi o kojoj ću da pišem i onda mi treba barem tri sagovornika. Ja nađem pet i to doktora koji znaju šta pričaju. Treba mi barem nekoliko sati da sve to sklopim i napišem. Bloger napiše lišće pada, njega više ljudi pročita, nego mene. Frustrirajuće je i onda na sve to mi kažu olabavi malo pisanje".
]
Dilema
Evo moje dileme, novinarstvo i blogovanje su dva pojma šire od kuće. Novinarstvo je prije svega, ozbiljnije, ako gledamo na pravo novinarstvo, a ne na tabloide. Postoje žanrovi u kojim novinar može malo da olabavi pero i napiše nešto što nije tako "dosadno". Kažem dosadno, jer čini se da je ljudima dosadno da čitaju vijesti, članke, kolumne, sve što je u nekoj da, tako kažem, strogoj formi. Dajte lakše teme, na "lakšem" riječniku napisane. Ljudi vole da shvate to što čitaju, a svi znamo da se ljudi, inače, vole da "bacaju" sa izrazima i riječima koje malo ko zna. Evo ko i ja što se sad bacam sa navodnicima hahahaha. Hit.
Blog forma je postala, u zadnje vrijeme, neka vrsta biznisa i posla. Sad se ne shvata toliko baš bezveznom. Znam da u inostranstvu baš cijene blogere. Svaka web stranica ima blog kategoriju i veoma je čitana. Evo i kod nas kad pogledate, dosta blogera je nastalo u kratko vrijeme. Recimo, kad pogledate samo na instagramu, svaki drugi profil je "personal blog" da postaje smješno. Zašto neko stavi personal blog, ako na svoj feed stavilja samo svoje selfije i onda quote i to je to. Nikad to neću shvatiti.
Novinarstvo
Novinarstvo je više od posla, novinarstvo je poziv. Novinarstvo, BAŠ, moraš da voliš da bi ga radio, jer ako ne voliš brzo ćeš odustati ili početi proklinjati što ga radiš. Znam dosta ljudi koji su odustali od novinarstva. Smatram da su odustali, jer nije bilo dovoljno ljubavi, jer zašto inače. Kad kažu u novinarstvu nema para, bježi. Aman, zaman neću da bježim, ja novinarstvo volim.
Teško mi je nekad kad vidim ko se sve zove novinarom, kakvih sve naslova ima. Zašto postoje tabloidi? I mnoga druga pitanja. Sami puštamo da novinarstvo dobije svoj neki oblik koji nikad nije imao. Smatram da novinar treba da bude častan čovjek, koji brani istinu iznad svega i koji pokušava da bude objektivan. Da činjenice slaže po važnosti, a ne da ih stavlja nebitno kako i da se dođe do pogrešnih zaključaka.
Pomagala sam nedavno jednoj novinarki da uradi anketu, koja treba da bude dio jednog istraživanja i ta pitanja su me malo pomjerila sa ravnoteže. Znala sam da će mnogi da kažu i ono kako nije što mi je sama i ona potvrdila. Realno, nema profesije koju više volim od novinarstva, aliiii.....
Blog
Eh, koliko ovo nisam voljela, da samo znate, a sad bih ovo branila, pa skoro pa ko novinarstvo. Ne mogu reći istim žarom, ali bih. Novinarstvo ti se uvuče od kožu, ali i blog postane ovisnost. Evo svaki dan napišem vijest, članak ili šta znam više, zavisi koju rubriku pišem, ali počne da me hvata panika što nisam ništa napisala na blogu. Ne znam ko ovo može da shvati od same osobe koja voli da piše, jer kako objasniti nekome da i kad si umoran i dalje želiš samo da kucaš i pišeš, dok u pozadini ide naljepša muzika.
Imam obaveza, ali nekad čovjek treba da sjedne i da odmori. Meni je blog odmor, pisanje je opušteno i znam da mi je ovo k'o jedan na jedan da pričam s vama i onda jedva čekam da pišem. Blog kao forma je relaksirajuća i mislim da mnogi pogrešno počinju sa blogom. Odmah doživljavaju ili previše ozbiljno ili previše olako, zato dosta ljudi odustaje.
Tin tinnnnn (zvono hahahaha)
Rješenje
Odužila sam svoje pisanje, ali realno, ono što ste tokom pisanja mogli da shvatite da obje forme imaju svoje "za" i svoje "protiv". Ali oboje se stvarno mora raditi iz ljubavi, jer je ovo pisanje koje mora imati u sebi ljubavi. Ne šalim se kad to kažem. Ovo je jedno veliko odricanje. I kao novinar i kao bloger. Odričeš se svog vremena, jer kad si novinar radiš 24h u danu, ok možda samo kad ne spavaš, ali isto tako k'o i bloger.
Ne znam koje da branim ili kudim više, ali volim kad neko razlikuje novinara od blogera i obrnuto. Volim kad se cijeni svaki posao, ali se zapitam kad će novinarstvo da rade ljudi koji to stvarno vole, a ne oni koji žele da "odrade" posao i kad će svako da se zove blogerom ko ima blog. Gubi se smisao. Šta vi mislite?
Objavljeno naMedia blog 5+
