Pre nje...
Pre nje sam bila jedna od...
Pre nje sam bila obicno neobicna, svojim stavovima.
Pre nje nisam znala kako se voli.
Pre nje nisam znala, kako se dise tudjim plucima, kuca drugim srcem, gleda posebnim ocima i prezivljava nekim posebnim culima.
Pre nje nisam umela da razdvojim misli i slozim ih po prioritetima, jer prioritete nisam ni imala, samo bezbroj rasutih ideja kojim bih ispunila svoje svakodnevne momente.
Ziveh po svojim nahodjenima, vise svoja i drugacija, nego sto je po "propisima",ali voleh samo svoje najblize, ostale tek toliko koliko ne crpi moju energiju, jer nisam imala potrebe za tim...da, i to je bilo pre nje...
Rusila sam predrasude, nosila kanadjanke u sred avgusta i vezivala karirane kosulje, slusala Corbu, Partibrejkerse i Van Gog, dok sam se druzila sa momcima koji su kalupe odavno prerasli, ali ostadose moji dozivotni prijatelji...pre nego dobih nju...
I zato mi sudite, ako mislite da moja ljubav koju osecam jos od kad je prvi put ugledah, prelazi u ludilo...jer, razumem, vi niste videli te okice i prstice kojim se svom snagom ovog sveta, uhvatila za moju kosu.Tada mi je vec dala do znanja da sve i svakoga mogu da pustim a ne i nju...
Mozete mi i suditi zbog prevelike brige, nedostatka razumevanja za glupost kojom je okruzena, a ne sme da reaguje, preteranih reakcija na neznanje onih koji bi trebalo da joj budu oslonac...mozete, naravno da mozete, ali to sam i dalje ja koja ne odustaje,jer srce razum ne pita.
I koliko god sam sve moje dosadasnje greske platila, znam da cu ih i dalje placati, sto zbog osuda, sto zbog usuda...uz svo duzno postovanje, ne umem drugacije.
Sudite mi i u lice i u ledja, meni je bol ista, ipak sa njom mogu da zivim, ali sa njenom bolom ne mogu i necu...
Stoga koliko god puta me oborite,ustacu, uvredite, progutacu, ne razumete, razumecu, ogovarate,nasmejacu se, spotaknete, odrzacu se, sklonite pogled, pusticu...jer, na kraju to je vas obraz, vas ne obzir...moj je samo da sklonim svaki kamencic pred krhkim nogicama njdivnijeg stvorenja koje poznajem...
A, vasa je osuda sto nemate tu privilegiju, da vam njen osmeh menja besciljno tumaranje svetom kojim ne vladate, drzeci se kukavicki za ono sto je samo vama poznato...
Blagoslov je blagoslovenih njome!
Dubravka Bakoc Vujinovic
22.10.2019.
Trebinje
