Evropska komisija konkretniji datum nije mogla precizirati, jer je procedura o ukidanju viza u Evropskom parlamentu zbog stupanja na snagu Lisabonskog sporazuma kompleksnija nego što je bila prošle godine kada su Srbija, Makedonija i Crna Gora dobile bezvizni režim, kaže za RSE ambasador BiH pri Evropskoj komisiji Osman Topčagić, koji je učestvovao u svim razgovorima:
„Međutim, postoji dobro raspoloženje i u državama članicama i u samom Parlamentu da se procedure provedu u najkraćem mogućem roku. Bitno je da izvještaj ekspertskih timova o monitoringu bude bezuslovno pozitivan.“
Na naše pitanje postoji li mogućnost da Evropska komisija Bosni i Hercegovini postavi još neke uslove za viznu liberalizaciju, Topčagić kaže:
„To nam je precizno rečeno na ovim sastancima da nema novih uslova. Međutim, može se desiti, kao što je bilo sa dvije države u prošloj grupi da je u izvještaju traženo provođenje određenih aktivnosti iz onog skupa koji je ranije definisan i za koji je Evropska komisija, odnosno ovi monitoring timovi ocijenili da nisu dovoljno realizovani, da nije dovoljno po njima učinjeno, da se te stvari provedu u ovoj fazi dok se prijedlog razmatra u strukturama EU. O tome se radi, a ne o potpuno novim uslovima.“
Ispunjavanje uslova iz Mape puta koje je Evropska komisija postavila za viznu liberalizaciju, za Bosnu i Hercegovinu bio je Sizifov posao. Iako su se političari zaklinjali da im je evropski put najvažniji, godinama su se sporili i oko ovog pitanja. I u ovom slučaju politička prepucavanja bila su glavna prepreka što su dokumenti sa 174 uslova, podijeljeni u četiri grupe, stajali u ministarskim ladicama.
Bolje u julu nego u septembru
Ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetović, čije je ministarstvo tek prije dva dana ispunilo posljednje obaveze iz Mape puta, priznaje sporost izvršne vlasti na evropskom putu, ali:
„Isto tako treba imati na umu činjenicu da i akcioni plan koji je napravilo Vijeće ministara za realizaciju Mape puta bio do 31. decembra. Dakle, objektivno mi prošle godine nismo bili ispunili obaveze koje smo i sami planirali da ćemo ispuniti do kraja godine.“
Uprkos činjenici da je bosanskohercegovačka vlast ispunila uslove za viznu liberalizaciju, predstavnici pojedinih nevladinih organizacija smatraju da vize trebaju biti ukinute u julu, a ne uoči oktobarskih izbora. Tu poruku uputili su i sredinom februara evropskim parlamentarcima u Sarajevu. O motivima takvog stava, predsjednik Alumni Centra za interdisciplinarne postdiplomske studije Sanel Huskić kaže:
„Ukoliko dođe do liberalizacije viznoga režima sredinom septembra, to će na neki način utjecati na neovisnost izbornog procesa u BiH.“
Ministar sigurnosti BiH Sadik Ahmetović:
„Mislim da nemamo pravo ni nakon 20 godina otkada se građani BiH ne mogu slobodno kretati u zemljama EU to prolongirati niti za jedan dan, a kamoli za više mjeseci.“
Nema para za putovanja
Sa Ahmetovićevom ocjenom slažu se i u Evropskom pokretu u BiH. Generalni sekretar Predrag Praštalo kaže da bosanskohercegovački predstavnici vlasti kasne u svim procesima, pa tako i u ovom koji se tiče vizne liberalizacije. Uprkos tome, ističe Praštalo, ispunjenje uslova ne može se dovoditi u vezu sa oktobarskim izborima:
Analitičarka Tanja Topić:
„Pitanje je koliko to može uticati na običnog građanina i koliko to može biti presudni elemenat u donošenju njihove odluke za koga će glasati na oktobarskim izborima.“
Predstavnica Odbora direktora Transparensy Internationala BiH Svetlana Cenić ukidanje viza za građane Bosne i Hercegovine podržava, ali i navodi da joj je žao što će se to desiti pred izbore. Ipak, u prvi plan Cenić stavlja ekonomsku situaciju u Bosni i Hercegovini, koja je takva da sve i kad vize budu ukinute Bosanci i Hercegovci neće imati novca da putuju u Evropu:
„Možda pješke ili sa zavežljajima na leđima jer para za putovanja nema, i pri tome pričamo o aerodromima i međunarodnim letovima.“
Iako većina predstavnika nevladinog sektora smatra da će ukidanje viza uoči oktobarskih izbora donijeti političke poene sadašnjoj strukturi vlasti, teško je povjerovati u to da će se kititi tim perjem. Jer, ipak, činjenica je da je bosanskohercegovačke birače lakše pridobiti izbornim programom koji budi nacionalna, a ne evropska osjećanja.
Preuzeto sa www.slobodnaevropa.org
