Басарица: Ја сам ти онако како си ти, а ти како си?

basarica / 10. март 2018

Расуле се звијезде по небу попут кликера па шакама стишћем мисли баш онако како бих некад грудве правила па их циљано бацала на своје мете -у овом случају не би ли се која за једну од њих горе закачила па се до тебе спустила -јер небо је небо. И тамо и 'вамо. Сваке ноћи полако испраћам зиму и слажем прве залихе прољећа трудећи се да сутра знам гдје ми је она пета или седамнаеста зрака чистог, прољетног сунца. 
Није ноћас толико топло колико је јучер било хладно. Сарајево је вечерас обукло неко софистицирано, бечко одијело и баш када ме увјери да му се опет ниси увукла у лијеви џеп; налети некакав снажан вјетар и нанесе твој мирис. Па се отимам и навлачим небеса на себе да се угријем, јер колико год угодан, то је мирис којег ми више не доносиш ти већ неко други. А од тог ме студен хвата. И никакви покривачи нити одјећа не помажу. 
Видим -провјеравам-као и увијек каква је температура код тебе. Па кад се деси да није далеко од ове овдје откинем од тканине ове бесконачне љубави довољно да знам да ће те згријати и онда спокојно пловим овом својом хладноћом. Мила, не питај ме што и за себе исто не учиним. Ма колико дебела, дуга и чврста, а поготово моја била од те тканине корист имаш само ти. Ја се њом могу једино огрнути па попут супер хероја прескочити све километре и тебе спасити када си у невољи, али себи... себи никако не могу помоћи.
То је онај плашт по ком те сви знају и препознају једнако добро и у Сибиру и у Сарајеву.. плашт што временом престаје бити одјећа и постаје уд па све и да га хоћеш ампутирати -не можеш, јер једино што би бољело више од његовог постојања јесте губитак истог.

Ето, ја сам ти онако како си ти, а ти како си?

Емина Басара

10.03.2018.

Сарајево


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.