Ко жели бити преводилац?

Cubik / 16. мај 2016

Ако се бавиш мишљу да постанеш преводилац, или се школујеш за то, ево шта је потребно да знаш.

Поузданост

То је, увјерена сам, важније чак и од одличног познавања језика. Прво, језик није коначан, савршено прописан, и није га могуће до краја научити. Познавати језик можда понајвише значи познавати његову природу, флуидност, хировитост, и пупчану повезаност са контекстом – знати да је неухватљив, али да људске мисли нису. Бавити се језиком значи бавити се људима који га користе, бавити се њиховим намјерама и ријечима, проницати ко су, коме се обраћају, и шта желе да кажу. Владати језиком значи владати различитим представама о стварности, што је прије стил живљења него нешто конкретно. Језичари су увијек будни и увијек упијају и категоризирају језик којим су окружени. Слушају како причају мајстори, како учењаци, а како људи са улице. Зато, ако си језичар у души, и имаш примјерено поштовање према феномену комуникације, можеш  бити преводилац, али на самом почетку, прије било каквог превођења, важно је знати од које си феле, јеси ли од оне – поуздане.

Доступност

Мораш бити доступан на телефон, на скајп, на мејл, мораш владати уређајима који ти то омогућавају, и  скоро нигдје не можеш без приступа интернету. То данас, заиста, није проблем. У опрему је потребно уложити око хиљаду марака за пристојан лаптоп са гаранцијом, и опремити га програмима који омогућавају рад са свим форматима докумената. ПДФови, (укриво) скенирани текстови, табеле у ецелу, графикони, све то мораш бити у стању отворити и довести у облик у којем га је могуће уређивати, едитовати, у којима је могуће преко оригинала прекуцавати превод.

Значи, ем ти мораш бити доступан оном који ти шаље посао, ем садржај докумената мора бити доступан теби. Срамота је у данашњи вакат рећи да нешто не може да се отвори или да немаш приступ интернету. Уложи све што имаш у технологију, јер она је, поред самог тебе, све што ти је потребно за овај посао.

Поштивање рокова

Ово се подразумијева под првом ставком о одговорности, али је толико важно да га ипак треба и овако описати. У преводилаштву је рок божанство вишег реда. Најбољи преводилац који не поштује рокове не вриједи скоро ни пишљива боба. Много више вриједи осредњи преводилац који шаље уредно форматиране текстове без материјалних грешака, који се увијек јавља на позив, и увијек доставља на вријеме. Већина преводилачке праксе је рад са актуелним документима, уговорима, преговорима, мисијама, комисијама, пројектима, чланцима, брошурама, упутствима, темпо је брз, а рокови увијек кратки. Зато немаш времена за губљење на прчкању око текста који бјежи, или отварању чудног документа, технологија мора да убрзава и поједностављује, а не супротно. Зато је потребно и технички осигурати неометан рад, и ментално са самим собом ријешити рачуницу колико можеш превести у јединици времена.  Златно правило струке је да, чим видиш да нећеш стићи, јавиш оном ко ти је посао дао. Нека он одлучи хоће ли да ти помогне неко кога ти предложиш, или ће проблем ријешити на некој другој страни.

Сналажљивост  

Прије свега, то је способност проналажења поузданих информација преко интернета, али и у стварном свијету. То некад значи контакте са стучњацима из разних домена од којих се може добити помоћ. Лјуди обично знају како се на страном језику називају неке ствари специфичне за струку, иако не говоре тај страни језик. На интернету постоје окупљалишта преводилаца на којим се можеш консултовати и ослонити на искуство старијих колега.  У сваком случају, важно је да си у стању ријешити сваки проблем на преводилачком путу. По идеалном сценарију, добијеш оригинал, и на вријеме вратиш превод. Препреке рјешаваш сам, а када се ради о недоумицама које те наводе да нагађаш о чему се ради, обрати се клијенту. Тражити појашњење није срамота, већ одраз здраве самокритичности и понизности пред светињом добро урађеног посла.

ЦАТ алати

Рачунари су вишеструко поједноставили и убрзали традиционално превођење, али рачунар лако постане само писаћа машина са Гуглом. Све што се у превођењу може аутоматизовати, предвидјети, претпоставити и повезати је обједињено у такозваним Цомпутер Ассисстед Транслатион тоолс. Најпознатији, Традос и Мемо, су међусобно компатибилни, и чине основну опрему савременог преводиоца. То значи да се из орда прелази на специјализовану платформу која текст разлаже на сегменте, и аутоматски умеће превод ако препозна сегмент који се понавља.  Тако се, сегмент по сегмент, спашавају парови оригиналних и преведених реченица, у такозвану транслатион мемор. То зна бити врло корисна опција која може да уштеди изненађујуће много времена. И не само то. Постиже се савршена уједначеност, па једном преведена шија увијек бива шија, а не мало шија, мало врат. То је нарочито корисно код превода на којим ради више преводилаца. ЦАТ алати имају и могућност формирања базе термина, односно специјализованог рјечника за одређену тематику и регистар. С обзиром да превод зависи од контекста, и да се у доменима попут права, медицине, или ЕУ интеграција одређени појмови преводе на специфичан начин који неискусном можда нећи пасти на памет, од преводилаца се очекује да користе ЦАТ алате, односно да могу искористити транслатион мемор и терм басе који им даје клијент.  То је посебно погодно за оне који су нови у послу, јер не морају постепено откривати специфичну терминологију и притом неминовно гријешити.

Мемо је могуће преузети са интернета и користити 45 дана. Након тога му се ограничавају функције. Једном инсталиран, увијек се може покренути активирањем преко лиценце наручиоца, односно агенције или клијента који захтијева рад у ЦАТ алату. На интернету су доступни туторијали помоћу којих је за неколико дана могуће овладати алатом у довољној мјери да се у њему може преводити.

Наставиће се 


Од истог аутора

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.