Trese Lupa Udara je u septembru prošle godine snimio singl "Beži!", a ako sve bude išlo po planu, članovi benda su najavili da će snimiti i neki album uživo sa koncerata koje sviraju širom regiona.
Jedan od koncerata "Trese Lupa Udara" održaće se i u banjalučkom Klubu studenata Banjaluke (KSB) 4. februara i tim povodom razgovarali smo sa frontmenom benda Dušanom Kojićem Kojom, proslavljenim basistom koji u ovom bendu svira ritam i solo gitaru.
Koje pjesme imate u svom repertoaru i zašto ste izabrali baš njih?
KOJA: Repertoar je baziran na mojim pesmama iz filma „Kako je propao rokenrol“, koje sam pravio na tekst Goran Gajića, a pored toga odajemo počast i glam rocku, npr. Suzy Quatro, T.Rex, Runaways. Takođe izvodimo i r'n'r standarde kao što su npr. instrumentali od Link Wray-a.
Trese, lupa, udara je pjesma koju ste napisali za legendarni film Kako je propao RNR. Koliko u svemu tome ima nostalgije za prošlim vremenima?
KOJA: Nema nostalgije, samo radost, uzbuđenja i slavljenja rokenrol muzike.
Da li žalite za osamdesetim i da li mislite da su ta vremena bila bezbrižna?
KOJA: Ne žalim ni za čim, a nije ni taj, iako mirnodopski, period bio najsjajniji u ovim krajevima. Na kraju, tada su se i pojavili sa new wave-om tekstovi koji su kritikovali događaje i sistem u kojem žive, što nešto govori o atmosferi iz koje su se takve poruke ili tekstovi izrodili.
Mislite li da su se mogle izbjeći strahote devedesetih?
KOJA: Sigurno, ali nije bilo pameti. Ne znam ni sada koliko je ima.
Koliko su se ljudi promijenili u odnosu na generacije koje su slušale RNR prije 30 godina?
KOJA: Tehnologija je značajno uznapredovala, internet, You Tube, sve je pristupačno jednim klikom miša ili prevlačenjem prsta na telefonu, a već je generacijama rođenim sa kraja osamdesetih, pa nadalje, obavezna stvar mobilni telefon, prisustvo na Facebooku, Instagramu itd. tako da im to dođe, kako neko reče, skoro kao deo tela. Ranije je bilo više misterije, žara, truda da se pronađe nešto što te zanima, ljudi su bili posvećeniji, pravoverniji. Danas je pravovernost upitna i polovična.
Da li vjerujete da idemo ka boljim vremenima ili da stagniramo?
KOJA: Ne znam, ne bih predviđao. Za sada je primetna samo stagnacija.
Mislite li da je moguće da se opet vrate devedesete?
KOJA: Ne, ne verujem. Plan je ispunjen, zemlja je rasturena, šta bi sad bio povod? Mada, uvek treba biti na oprezu.
Da li u regionu ima rokenrola ili su rokeri u izumiranju?
KOJA: Naravno da ima rokenrola u regionu, ali je nekako smušen, grupe su omeđene svojim državicama, auditorijum kome se obraćaju sužen je u odnosu na onaj iz Jugoslavije, veće države. Takođe, takvih grupa i nema po medijima, iako medija nikad više, što je sve posledica rascepa zemlje, stvari su okrenute naopačke, toliko da su danas nekakve rijaliti-turbo-folk spodobe postale jet-set, ha-ha. Ali, nije samo ovde tako, obolela je cela planeta. Takođe, ovi, u zadnje vreme skoro svakodnevni, odlasci rok pregalaca/pionira dodatno doprinose teoriji izumiranja rokenrola.
Da li je rok samo muzika ili u njemu postoji i nešto uzvišenije?
KOJA: Supkultura po imenu rokenrol je nauzvišenija stvar ikad, što se mene tiče. Sve ostalo ima svoje limite i pravila.
Mislite li da muzikom može da se mijenja svijest građana i da ih ona može naučiti da budu bolji ili gori?
KOJA: Apsolutno. Tu su pale i neke žrtve, setimo se, nije to ništa tek tako.
Vaši planovi?
KOJA: "Trese Lupa Udara" će sigurno snimiti još nešto, a možda se desi i neki album uživo.
Poruka čitaocima?
KOJA: Dođite na koncert "Trese Lupa Udara" da bi doživeli pravo ushićenje.
Razgovarao: Ernest Bučinski
