„Protesti protiv diktature“ u više gradova Srbije organizuju se skoro dvije sedmice. Protesti su počeli u Beogradu, a nakon toga su se proširili u Novi Sad, pa u druge gradove.
Pored Beograda i Novog Sada protesti se odvijaju i u Subotici, Zrenjaninu, Kikindi, Boru, Nišu, Kruševcu, Kragujevcu, Šapcu, Kraljevu, Vršcu, Požarevcu... Podrška takođe stiže i iz dijaspore pa su tako u Beču bili organizovani skupovi podrške „Protestu protiv diktature“ u Srbiji.
Prema informacijama sa terena saznajemo da su ljudi koji protestuju u svim ovim gradovima počeli i da sarađuju preko društvenih mreža gdje se dogovaraju i komuniciraju oko zajedničkih akcija i zahteva.
O stanju u Novom Sadu, situaciji na terenu razgovaramo sa Katarinom Antonić, studentkinjom četvrte godine sociologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, urednicom novina "Studentska zona" koja je u organizaciji protesta u ovom gradu od samog početka.
Katarina Antonić kaže da su protesti počeli spontano da se organizuju preko društvenih mreža od strane studenata.
„Ta inicijativa je krenula prvo iz Beograda, zatim Novog Sada, a onda su se i drugi gradovi priključivali. Protesti u nekoliko gradova traju već deset dana i može se reći da oni više nisu samo studentski nego i građanski protesti. Na proteste dolaze svi oni koji su nezadovoljni stanjem u državi i imaju želju da nešto promene pa tako ni sami zahtevi protesta koji su nedavno dogovoreni ne obuhvataju samo interese studenata, nego i radnika i penzionera“, rekla je za BUKU Katarina.
Dodaje da je situacija u Novom Sadu prilično dobra s obzirom na to da nije bilo nekih većih incidenata do sada, a ni entuzijazam kod ljudi na protestu još nije počeo da opada. Ističe da su protesti prilično masovni, a cifra ljudi koja se sada održava iz dana u dan se kreće između 3000 i 7000.
Ciljevi ovog protesta su, kaže Katarina, razni.
„Pre svega mislim da ljudi imaju potrebu da javno pokažu svima onima koji manipulišu njima godinama unazad da oni to i te kako prepoznaju i da im to neće proći. Takođe, cilj protesta jeste i da ukaže na sve one probleme koji tište ljude već dugo vremena a o kojima se u medijima ili institucijama jako malo govori to jest te stvari se ’guraju pod tepih’. Ljudi su očigledno primorani da ulicu koriste kao jedini preostao prostor koji je nezavisan i gde će njihov glas moći da se čuje“, rekla je Katarina
Ona dodaje da su ljudi koji protestuju vremenom su počeli da komuniciraju i povezuju se ne samo u svojim gradovima nego i sa ljudima koji protestuju u ostalim dijelovima Srbije. Teži se povezivanju sa sindikatima radnika i penzionera, a iz te komunikacije je upravo proizašao spisak zahtjeva sa kojima su se svi složili i dobro je što sada svi protestuju za iste zahteve.
Spisak zahtjeva se dijeli na političke i socio-ekonomske.
U političke spadaju: kompletna smjena vlasti, smjena članova RIK, smjena članova REM, sloboda medija, smjena odgovornih na RTS i RTV, departizacija to jest razrješenje svih stranačkih i korumpiranih funkcionera u javnim preduzećima i decentralizacija kao premještanje političke moći na lokalni nivo i veće učešće običnih ljudi u donošenju važnih odluka za društvo.
Socio-ekonomski zahtjevi se odnose na promjenu prioriteta ekonomske i socijalne politike gdje se traži: Izmjena Zakona o radu, ukidanje nezakonitog smanjenja penzija i plata, povećanje minimalne cijene rada, reformu i poboljšanje sistema socijalnih davanja, povećanje subvencija seoskim domaćinstvima, sprječavanje dalje privatizacije javnih preduzeća i u potpunosti javno finansirano zdravstvo i školstvo.
Izbori u Srbiji su bili okidač građanskog nezadovoljstva u Srbiji, a Katarina kaže da je mnogo toga ove izbore učinilo potpuno besmislenim i stoga je došlo do eskalacije nezadovoljstva kod naroda.
Katarina Antonić
„Pre svega, način izveštavanja medija u predizbornoj kampanji gde se jasno vidi davanje prednosti određenom kandidatu iako bi svi trebali biti ravnomerno zastupljeni. Nakon toga su usledili izbori koji su prema tvrdnjama mnogih bili praćeni raznim neregularnostima koje iako prijavljivane institucijama, i dalje ostaju nerešene. Isto tako, mnogima je jasno da je većina ljudi bila ucenjena za glas, a postoje indicije da je bilo i krađe glasova. U ovakvim uslovima glasanje gubi bilo kakav smisao. Mada opet treba podsetiti da narod ne protestuje samo zbog neregularnih izbora. Mnogima je jasno da sve i da su se izbori odvijali u potpuno pravednim uslovima, to ne bi promenilo stanje u državi koje je loše godinama unazad, to ne bi povećalo radničke plate, to ne bi vratilo oduzete penzije ili bilo kako uticalo na životni standard građana. Narod je zato na ulicama“, pojašnjava Katarina Antonić.
Katarinu smo pitali šta bi poručila ljudima koji sjede u kući i razmišljaju: „ništa se neće promijeniti“?
„Takva reakcija nekih je donekle opravdana s obzirom na to da se već jako dugo zaista ništa ne menja i ljudi su prestali da veruju da je to ikada moguće. Ja bih tim ljudima poručila da je uvek bolje probati nešto rešiti nego ostati kući i ne raditi ništa po tom pitanju. Velika je stvar što barem nisu sami u tome. Mnogo nas je na ulicama“.
Katarina kaže da ovi protesti za Srbiju znače šansu da se promijeni politika koja je do sada vođena.
„Stvari se možda neće promeniti odmah i protest kao takav možda neće učiniti da se svi zahtevi ispune, ali je jako važno iskoristiti ovaj momenat da se u javnosti nametne razgovor o problemima koji su zaista važni i da se nezadovoljstvo naroda usmeri na rešavanje tih problema.“
Naša sagovornica na kraju kaže se da će protesti biti nastavljeni i da će se građani okupljati i u narednom periodu.
„Zahtevi su veliki i jako bitni, stoga će i borba za iste da potraje, a protesti verovatno neće biti jedini mehanizam za njihovo postizanje“, zaključuje Katarina Antonić iz Novog Sada.
