Kovačević navodi da je “Maratonce” napisao 1972. kada je bio u velikoj depresiji.
– “Maratonce” sam napisao na drugoj godini studija. Tekst sam uradio u strašnoj depresiji jer tada su mi ukinuli stipendiju za školovanje. Bila je to moja reakcija na te godine. Nisam hteo da živim u pogrebnom društvu i da mi o sudbini odlučuju ljudi od sto godina, kao što je bilo tada. Dovodi se već u sumnju i položaj doživotnog predsednika Tita. Čitao sam ga pred kolegama, i oni su krenuli da mi se smeju. Mislio sam da pišem komediju, a izgleda da sam se smehom branio od užasa – rekao je Kovačević.
Naredne godine Maratonci su prikazani na Sterijinom pozorju i privukli su pažnju ljudi iz vrha tadašnje vlasti, koji su kritikovali Kovačevića.
- Dešavale su se neke čudne stvari, koje su bile pod uticajem politike. Negde 1977. mi je naručena serija po motivima komada. Potpisao sam ugovor za ozbiljne pare. Nikada nisam dobio odgovor šta je sa tom serijom, a saznao sam da su izgubili i dva primerka teksta koji sam predao. Od nje nema ni traga ni glasa – ispričao je čuveni dramski pisac.
Kovačević je dalje otkrio šta se dešavalo kada je komisija "Centar filma" odobrila snimanje "Maratonac", ali pod jednim uslovom:
– Kada sam predao scenario za “Maratonce”, u tadašnjem “Centar filmu” su tražili da radnja ne bude stavljena u 1972. već pre rata. Prihvatio sam taj kompromis. A Šijana sam zamolio da u film ubaci i scene ubistva i sahrane Aleksandra Karađorđevića, što nikada nije emitovano, jer, predstavljalo je stvar prošlosti.
U ovom videu pogledajte cijeli intervjuu sa Dušanom Kovačevićem.
