Sem Šepard bio je veliki dramaturg, glumac, televizijski i filmski režiser, a u knjizi "Two Prospectors: The Letters of Sam Shepard and Johnny Dark" mogu se čitati prepiske između njega i njegovog najdražeg prijatelja, bivšeg svekra i duhovnog brata, Džonija Darka.
Šepard je glumicu Džesiku Lang upoznao 1982. godine na snimanju filma Frances, u kome je igrao sporednu ulogu. Lang je nominovana za Oskara, a što je možda još važnije, osvojila je Šepardovo srce. Njih dvoje odmah su ušli u intenzivnu romansu koja je uticala, kako je Šepard pisao Darku, na obostrano buđenje. Obojica su pripadali pokretu pod nazivom The Work, koji se zasniva na duhovonom učenju Georgija Ivanoviča Gurđijeva, čija je filozofija ukorenjena u ideji da iako je naša glavno stanje u nekoj vrsti budnog sna, mi ipak jesmo sposobni za buđenje.
U jednom od pisama je 12 godina kasnije pisao o nečemu mnogo dubljem i snažnijem od zaljubljenosti:
"Volim ovu ženu na način na koji ne mogu opisati i osećaj pripadanja jedno prema drugom dostiže sav bol... Kada se osvrnem na celih 10 godina u Kaliforniji vidim sebe kako očajnički jurim za nečim što nisam nalazio. Znam da je Work-ova tačka gledišta jedina ispravna. Život je u nama. Ništa spolja ne može da da odgovor na naše čežnje. Znam da je to tačno, ali, na neki način, to što sam našao Džesiku doprlo je do nečega u meni. Deo mene oseća se potpuno novim - ponovo probuđenim.
Vidim da strah potiče od samoće u svetu i sada ima novo značenje za mene. Možete da budete sami usred drugih ljudi ili možete da budete sami i da se pridružite još nečijoj samoći. Može da postoji istinsko susretanje dvoje ljudi, i to na mestu gde se osećaju izolovano. Na samoj ivici. I baš tako je sa mnom i sa njom", napisao je Šepard.
