Od 1980ih, zapadnoafrička država Gana je u krizi, obogaljena glađu koja je usledila posle niza vojnih pučeva. Ali od 1992. sprovodi mirne izbore i njena budućnost sada izgleda svetlije nego pre deset godina, sa otkrićem velikih zaliha nafte. Sa trenutnim skokom cena nafte i ubrzanim širenjem proizvodnje nafte u zemlji, Gana bi uskoro mogla da dostigne nešto čemu se niko nije nadao: Najverovatnije će postati jedna od svetskih ekonomija koja se ove godine najbrže razvija, navode Svetska banka, Banka afričkog razvoja, Međunarodni monetarni fond i Brukings institucija.
Projektovani rast u 2018. kreće se između 8,3 i 8,9 posto i Gana bi mogla da nadmaši Indiju sa njenim jakim tehnološkim sektorom i Etiopiju koja je poslednjih deset godina bila jedna od afričkih ekonomija koje se najbrže razvijaju zahvaljujući poljiprivredi i izvozu kafe. U januaru, berza Gane zabeležila je najvišu stopu rasta od 19%, navodi Blumberg. Kakao je jedan od prirodnih resursa Gane i njegovi proizvođači samo doprinose naftnom bumu. Edmund Poku, direktor Niche Cocoa kaže da njegova fabrika u Temi, industrijskom predgrađu glavnog grada Akre, ima ugovore da proda sav prah, puter i table čokolade koje planira da proizvede 2018. „Ovo je prva godina da smo to uspeli", rekao je Poku. Unutar njegove fabrike, tehničri sede iza niza kompjutera i mašina koje prže, melju, kuvaju, presuju i mešaju stotine kilograma kakaa svaki dan.
Njegova fabrika je otelotvorenje cljeva ekonomista i tenokrata širom Afrike: lokalni biznis koji nudi stotine dobro plaćenih poslova i koristi vrhunsku tehnologiju. Poku je udvostručio kapital svoje fabrike u poslednje dve godine i namerava da unajmi još 100 radnika ove godine. Ali ekonomisti i drugi stručnjaci upozoravaju Ganu da izbegne takozvano prokletstvo resursa koje muči druge zemlje koje se previše oslanjaju na eksploataciju nafte i minerala - što su industrije često povezane sa prevarama i korupcijom.
Predsednik Nana Akufo-Ado izabran je krajem 2016. na talasu nezadovoljstva stanjem ekonomije i obećao je da će poslušati taj savet i prihode od nafte preusmeriti u obrazovanje, poljoprivredu i proizvodnju kako bi ekonomiju učinio raznovrsnijom. Kritičari kažu da program otvaranja novih fabrika namenjenih različitim industrijama u svakom od 216 okruga Gane presporo kreće. Rast u industrijama poput finansija i zdravstvene zaštite zastaje delom što su vladine investicije bile ograničene pooslednjih godina posle višegodišnjeg trošenja.
Posle incijalnog naftnog buma 2011, prenategnute plate i sve veća dugovanja i kamate doveli su do nastanka dubokog budžetskog defiita u zemlji kada je cena nafte pala. Gana tek treba da dokaže da može da pretvori svoj naftni bum u visoko kvalitetne poslove i održivi razvoj. Stopa nezaposlenosti, iako ispod proseka od 7,4 % i podsaharkoj Africi porasla je sa 4 procenta 2011. na 5,8 procenata prošle godine, pokazuju podaci Svetske banke. Među mladima, stopa nezaposlenosti je čaj 11,5%. Na ulicama Akre, gde je popularija porasla za gotovo milion u poslednjih deset godina na 2,7 miliona jer ljudi sa sela dolaze u grad u potrazi za poslom, optimizam se retko gde nalazi. Kekeli Arjeti je diplomirala na Pentekost univerzitetkom koledžu u Aakri pre nekoliko godina i ima diplomu iz oblasti finansija.
Otpuštena je iz jedne firme a potom i putne agencije pre nego što se odlučila da otvori prodavnicu koja prodaje pirinač i palmino ulje na kilo. Kao studentkinja, zamišljala je svoju budućnost u klimatizovanoj kancelariji sa pristojnom platom i godišnjim odmorima. Mesečno sada zarađuje oko 67 dolara, što je ispod nacionalnog proseka od 115 dolara. Čeka da novac od nafte počne da se pomalja. Vladi su puna usta priče, kaže, ali kada je reč o našim svakodnevnim aktivnostima, ništa se ne dešava. Možeš da završiš škole, dobiješ kvaifikacije ali to nije dovoljno. I dalje muku mučimo da pronađemo poslove".
© 2018 The New York Times
Izvor Nedeljnik.rs
