Situacija je postala nepodnošljiva. Vučić je na svaka dva dana davao oprečne informacije o tome kakvo rešenje za Kosovo vidi, to jest da li ga uopšte vidi. Izobličen od gnječenja testisa, kojem su ga izlagali njegovi zapadni patroni, on bi jednog dana govorio kako će biti čudo da po pitanju Kosova i Metohije išta dobijemo, a narednog jutra bi brbljao kako se oduvek zalagao za razgraničenje sa Albancima. Gubio je konce, to se jasno videlo, a zna se da su umobolni apsolutisti tada najopasniji. Nevidljivi natpis IZDAJNIK na njegovom čelu, i pored svih napora da ga sakrije, počinjao je da se nazire, a to je naročito dolazilo do izražaja svaki put kad se Sava Janjić uloguje na fejs.
Političaru njegovog kalibra, dakle klasičnoj protuvi, nije preostalo puno manevarskih mogućnosti, a jedna se među njima naročito isticala – da pod bilo kakvim izgovorom zavede vanredno stanje (puč, državni udar, atentat), ne bi li konačno ukinuo slobodu govora na internetu i obračunao se sa opozicijom, ako treba i fizički. Već dugo se to od njega očekivalo, da konačno jasno pokaže svoje demonsko lice. Delovalo je kako je taj trenutak konačno tu. Ljudi su počeli da se ozbiljnim izrazima lica gledaju u ogledalo i pitaju: „Šta ćeš raditi kad Vučić udari na narod? Da li ćeš iskopati dedinu pušku? Da li ćeš ići u šumu? Ili ćeš se ograničiti na obazrivo jedenje govana po tviteru?“
Mnoštvo groznih dilema mučilo je svakog pravog Srbina tih dana, a onda se ipak ukazalo drugo rešenje! Neočekivani obrt! Neverovatna vest! Umesto da naslovnu stranu posveti Maši iz ruskog ministarstva inostranih poslova, koju je Dačić, između dve polupreteće diplomatske poruke, vodio u Guču, „Srpski telegraf“, dakle Aleksandar Vučić, objavio je kako je Vučić odlučio da se povuče iz politike! Ijao, kako sam se samo obradovao! Otrčao sam do kioska na okretnici, kupio svih pet primeraka „Srpskog telegrafa“ i mahao njima slučajnim prolaznicima.
„Odlučio je da se povuče! Ura!“, vikao sam ushićeno. „Da sam znao da će biti tako lako, mnogo manje bih bio nadrkan na njega!“Slučajni prolaznici su me hvatali za ruke i unosili mi se u lice: „Tupane, on to samo spinuje kako bi ga pripadnici njegove bande javno molili da ostane u politici, ne bi li samom sebi veštački podigao rejting, pred konačnu izdaju Kosova!“ Ali ne, ja to tako nisam video. Imajući u vidu tračeve koji su govorili kako je Rusima još pre nekoliko meseci ugovorio azil za sebe, svoj novac i svoju porodicu, sabrao sam dva i dva i zaključio kako je to to. Drugarska najava, koja bi naprednjačkim lopovima pružila izvestan grejs period za sakrivanje tragova bezbrojnih krivičnih dela.
Da budem do kraja iskren, to bi bio potez velikog majstora. Smradovski, ali ipak velemajstorski. Da 2013. faktički predaš Kosovo Briselskim sporazumom, a onda obećaš da ćeš ga i formalno priznati, „samo mi dajte nekoliko godina“. Kao nagradu dobiješ priliku da u međuvremenu, za tih nekoliko godina, opljačkaš sve što možeš. I onda zapališ kod Putina, a kosovski problem ostaviš nama. Kakav zajeb! Nismo ga srušili, nego je zapalio s lovom, a nama uvalio da se jebavamo sa Kosovom! Izvukao se kao puvanjak iz gaća, što bi rekli naši stari, od njega ostao samo smrad i blam. Zar ne shvatate da je to najpravedniji rasplet za ono što nam se dešava!?
„Da li si ti normalan“, govorile su mi komšije, „nema on muda da ispali zapad, oni su ga i doveli tu gde je. Ucmekaće ga!“ Ha, ispalio je Šešelja, a kad to uradiš, onda ispala postaje sastavni deo tvog života. Stalno mi pričaju ne potcenjuj Vučića, ne potcenjuj Vučića, evo ne potcenjujem ga – procenjujem ga, baš onakvim kakav jeste: vešt lažov, koji hvata na dreku i sve čega se dotakne pretvori u govno. Jasno je kako njegovi neuspesi više ni nemaju toliko veze s njim, koliko sa njegovom karmom. NIKO nije toliki degenerik, da baš svaku privatizaciju ujebe! Dakle, zašto ne bi i pregovore s Albancima pretvorio u govno, kao što je i sve ostalo. Jednog dana u „Srpskom telegrafu“ objavi: „Hoće da me ubiju, moram da zapalim.“ I zapali.
Najnoviji tračevi, doduše, govore kako je Putin odbio da garantuje azil Andreju Vučiću, pa je poglavnik svoje pregovore o porodičnom bekstvu usmerio ka Erdoganu. Hm, možda je i to istina. Putinovi savetnici za paranormalno upozorili su ga da ima posla sa neviđenim baksuzom, pa je zaključio kako je bolje držati ga na distanci, ali naivni Erdogan nije ukapirao. Jel se sećate kako je Vučić isplatio Hilari Klinton sa dva miliona naših dolara? A jel se sećate kako je prošla na izborima? Ovih dana imamo priliku da vidimo prvu krizu Erdoganove vlasti u poslednjih nekoliko godina (sunovrat lire), koja se desila baš kad je Vučić bio u Turskoj, na tajnom putovanju. Više je nego jasno – njegova loša karma direktno je uticala na propast Erdoganove imperije.
Za turskom lirom, potonuće i evro, a za njim i Evropska unija, a setite se koga najviše Vučić hvali i ko najviše Vučića hvali! Zaslužili su da potonu, jer su dozvolili da ih virus Vučić prečesto posećuje. Možda on nije jeo njihove šnicle, ali su posle, iz istih tanjira, šnicle jeli oni, naivno verujući da je jedno pranje u mašini dovoljno da ukloni Vučićev otrovni dah gubitništva. Evropska unija bila je osuđena na propast onog trenutka kada je Vučića prihvatila kao validnog sagovornika. Kakvo dužničko ropstvo, kakvi migranti, kakva recesija, kakvi bakrači. Vučić.
„Ti si mentol“, rekla mi je baba što prodaje breskve na pijaci, „Ono što će najverovatnije da se desi jeste da će prvo da prizna Kosovo, pa tek onda da zapali sa parama.“
