Dok su plaža, istorija i kultura važni
aspekti svakog odmora, ima i onih kojima je to hrana. A u Italiji su
istorija, kultura i hrana zapravo ista stvar.
Predlažemo da putovanje započnete u Emilija-Romanji, regiji poznatoj po svojim jestivim poslasticama.
Ovde ćete naći pršutu po imenu “ragù“ i niz svežih tortelinija,
torelija, kapeletija i drugih zlatnih, ručno valjanih testenina.
U prelepom univerzitetskom gradu Parmi, domu najboljih suhomesnatih proizvoda, probajte pršutu Culatello di Zibello, jednu od najcenjenijih u čitavoj Italiji.
Posetite i lokalni podrum poput Bre del Gallo, gde će vam majstor Culatello pokazati kako se meso suši, pre nego što dobijete priliku da nekoliko proizvoda i isprobate.
Ali šta je pasta bez sira?
Zato bi svaki ljubitelj sira trebalo da poseti fabriku Parmigiano Reggiano i da vidi kako se on i pravi (i pojede tonu sira, naravno). Proizvodnja sira je ozbiljan proces. Da bi se proizveo samo jedan kilogram božanske smese, poterbno je 16 litara mleka. Takođe, sve se to odvija striktno tradicionalnim metodama, da bi se dobila specijalna vrsta parmezana Reggiano, odnosno DOP sertifikat (Zaštićeno područje porekla).
Posle toga se uputite da isprobate Erbazzone – slatko pecivo punjeno spanaćem, lukom, sušenom svinjetinom, belim lukom, peršunom i prezlama i, naravno, parmezanom Reggiano. U Italiji ste, ovde je sir osnova svega.
Odličan način da vidite italijansku proizvodnju hrane u akciji jeste da odsednete na farmi ili doživite „agriturismo“. To znači odsedanje u malom hotelu koji ima restoran u kojem se proizvodi određena vrsta hrane. Preporuka je La Barbaterre, gde možete gledati kako se proizvodi pasta, ali i na posebnom kursu naučiti da je pravite zajedno sa drugim tradicionalnim jelima. Jako je zabavno i korisno!
Dalje se uputite u Modenu. Sigurno ste čuli za ovaj prelepi grad koji je dom najboljeg restorana na svetu – Osteria Francescana. Rezervaciju morate izvršiti mesecima unapred, ali ako to ne stignete postoji niz drugih fantastičnih restorana. Obavezno morate probati tortelinije u bujonu, a van grada napraviti pauzu na farmi Acetaia Paltrinieri. Možete i večerati u njihovom restoranu gde koriste tradicionalno modensko balzamiko sirće.
Od Modene na dva sata vožnje nalazi se uspavani gradić San Minjato, dom najpoznatijih tartufa u Itailiji. Južnije je i srednjovekovni grad San Điminjano, poznat po mnogobrojnim kulama, ali i hrani. Poslastičarnica Dondoli na Piazza Della Cisterna je poznata po neodoljivom sladoledu, a poslastičar Serđo je osvojio niz priznanja za ovaj svetski prepoznat ukus.
A kako zaobići Rocca di Montestaffoli, firentinsku tvrđavu sa spektakularnim pogledom na grad i okruženje? Posetite muzej vina i uživajte u degustaciji vrste Vernaccie, nacionalno zaštićenog vina San Điminjana. Montalćino je mesto sa kojeg dolazi jedno od najpoznatijih vina u Italiji – Brunello di Montalcino. Vina sa ovog područja Italije su najpoznatija i najskuplja ne samo u zemlji, nego i šire. Dok ste u ovom gradu, možete upisati i tečaj kuvanja i naučiti kako da pravite originalna italijanska jela.
Za ljubitelje testenina, Lacio je pravo mesto za Cacio e Pepe i karbonaru. Iako je karbonara svetski poznata, italijanska verzija je mnogo jednostavnija – jedno jaje, pančeta, Pecorino Romano (tvrdi, slani, ovčji sir) i biber – bez kreme. Cacio e Pepe je čak jednostavnije napraviti: Pecorino Romano i biber.
A onda konačno Napulj!
Piza, mocarela i limončelo. Napulj je rodno mesto pice i
odlično mesto za brušenje veština za pripremu pice. Akademija Toffini je
idealna ako želite da pravite picu kao pravi Italijan. E da, ovde bolje
dođite gladni. Nakon puno pice, pređite na mocarela di bufala –
mocarelu od mleka bifalona. Kremasti sir se slaže sa svim!
Obala Amalfija je idealna za limončelo – jednostavan liker napravljen od
limuna ili luka, alkohola i šećernog sirupa, a obično se pije posle
večere. Širom grada se služi u barovima, a ako vas zanima kako izgleda
njegova proizvodnja idite u Limone.
Prijatno!
