S vremena na vreme, na ovoj našoj maloj, prenaseljenoj planeti gde caruje zakon većine, ponekad se pojavi neko kome padne na pamet da konvencionalno razmišljanje okrene naopako i baci niz vodu. Da bi takvi heroji promenili svet, moraju sve nas naučiti da drugačije razmišljamo. Moraju pobediti skeptike, zaobići sve barijere, pronaći sebi slične koji bi prepoznali njihove ideje. Takav je bio Tomas Edison. Takvi su bili Nikola Tesla, Leonardo da Vinči i Stiv Džobs. Svi oni su promenili svet na bolje. Ali retko ko od njih više puta nego Ilon Mask.
Stranica na Vikipediji posvećena Ilonu Masku lako se može pomešati sa delom naučne fantastike ili nekim stripom o superheroju. Kako drugačije opisati tekst koji počinje sa: ”(…) generalni direktor aeronautičke kompanije Spejs eks, direktor i dizajner proizvoda u kompaniji Tesla motors, i predsednik Solarnog grada (SolarCity). Osnivač je kompanije Spejs eks, i suosnivač kompanija PayPal, Tesla motors i Zip2. Takođe je osmislio futuristički super-brzi transportni sistem poznat pod nazivom Hyper loop”. Ilon Mask je živa verzija Iron Man-a.[1]
Ukoliko bi neko sproveo ispitivanje javnog mnjenja, gde bi pitao koje su to oblasti koje će promeniti svet u narednih 5, 10, ili 50 godina, većina ispitanika verovatno bi pomenula automobilsku industriju, aeronautiku, obnovljive izvore energije, brzi transport, planetarna istraživanja i prečišćavanje okeanske vode za piće. Ilon Mask je prste umešao u pet od šest navedenih. Zato je jedan čuveni bloger u uvodu za svoj intervju sa njim napisao da bi manje stresno bilo napraviti intervju sa Zevsom. On se makar interesovao za jednu oblast (gromove), dok ovaj drugi zna sve. Mask neće samo promeniti svet. On ga je već promenio.
DEČAK SA KOMODOROM
Priča o stvarnom, živom superheroju počinje 1980. godine, kada devetogodišnji štreber iz Pretorije u Južnoj Africi dobija svoj prvi kompjuter. Mladi Mask, koji se nikada nije uklapao u društvo, često dobijao batine u školskom dvorištu i dane provodio čitajući enciklopedije u sobi, zaljubio se u svoj komodor sa pet kilobajta memorije. ”Uputstvo za programiranje” znao je napamet od korice do korice. Tri godine kasnije, mali Ilon napravio je prvu pravu video igricu, ”Blaster”, koju je ubrzo prodao jednoj Južnoafričkoj kompaniji za tadašnjih 500 dolara. Znanje je počelo da se isplaćuje.
Međutim, Mask nije želeo da ostane u Južnoj Africi. Sa 17 godina otišao je u Kanadu, gde je dobio državljanstvo koje je imala njegova majka, a potom je iskoristio studentsku razmenu da dođe do SAD, na Univerzitet u Pensilvaniji. Kako je pomenuo u jednoj radio emisiji, tokom svojih studentskih dana razmišljao je o tome koje oblasti će promeniti svet u budućnosti. Od gomile koja mu je pala na pamet (a kojima se danas uveliko bavi), najlakši i najdirektniji ulaz video je u globalnoj mreži, internetu.
Nakon završenog fakulteta i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zaposli u velikim kompjuterskim firmama, Ilon sa svojim bratom Kimbalom započinje svoju internet kompaniju Zip2.Ideja ove firme je nešto što danas podseća na mešavinu socijalne mreže i guglovog servisa za mape – stranice za oglašavanje velikih kompanija. Početak je zaista bio težak i malo ko je verovao da je budućnost reklamiranja na internetu, pa su Ilon i Kimbal jedva sastavljali kraj sa krajem. Veliki internet bum devedesetih, međutim, probudio je kompaniju, koju su braća ubrzo prodala u Compaq,a Ilon je iz ovog posla izašao sa 22 miliona dolara u džepu.
PEJ PAL, SPEJS IKS, TESLA MOTORS
Za veliku većinu internet bogataša ovo bi bio konac priče, ”srećno do kraja života” na kraju bajke. Ne i za Maska. Sva sredstva koja je stekao uložio je u svoju sledeću firmu, X.com.Njegova ideja bila je stvaranje prve banke na internetu. Ubrzo, X.comse spaja sa firmom iz iste zgrade u ono što danas zovemo PayPal. Mask se nije baš slagao sa drugim direktorima, a 2002. godine kada je firma prodata u eBay,Ilon je postao multimilioner, zaradivši nešto preko sto miliona dolara.
Odlična prilika da se povuče? Ne za Ilona. Mask je konačno imao sredstva da promeni svet. Prva stvar koju je uradio bilo je investiranje čitavih sto miliona dolara u osnivanje prve privatne svemirske kompanije, SpaceX. Cilj ove avanture bio je, a i ostao, smanjenje troškova leta u svemir i konačno kolonizacija Marsa, sa ambicioznih milion stanovnika do kraja veka. Ekscentrični milioner baca pare, javnost je govorila.
Samo dve godine kasnije, dok se SpaceXjoš nije ni razmahao, Mask započinje još jedan projekat. Ovog puta se iz svemira spušta na auto-puteve. Teslaima zadatak da napravi revoluciju u automobilskoj industriji predstavljajuči koncept većinski električnog automobila. Ilonov san bio je da ubrza masovnu proizvodnju električne energije i na kraju potpuno zameni fosilna goriva.
SUPERHEROJ
Divnu budućnost zamislio je Ilon Mask. Stvarnost ga je vratila na mesto. Do 2008. godine SpaceXje otkrio kako da pravi jeftine rakete dostupne svima. Problem je bio u tome što niti jedna od tri lansirane nije uspešno napustila atmosferu. S druge strane, prototip prvog Tesla automobila, Tesla Roadster,još uvek je bio daleko od tržišta. Ekonomski krah te godine udario je automobilsku industriju i izgledalo je kao da je to kraj za Teslu. Mask je ostao na poslednjim rezervama novca, sa prilično realnim planovima da se sa ženom preseli kod njenih roditelja.
Kasnije te godine je sve krenulo na bolje. Kao po filmskom scenariju, poslednji novac koji je imao, Ilon je uložio u četvrtu SpaceXraketu, koja je konačno uspešno poletela. NASA je prepoznala ovaj uspeh i kompaniju koja pravi najjeftinije rakete na svetu ”nagradila” sa ugovorom od 1.6 milijardi dolara za sledećih 12 poletanja.
Tesla je pronašla partnere koji su uložili novac u kompaniju. Kao rezultat, do kraja 2008. godine izašao je prvi automobil na električni pogon. Roudster je ubrzavao od 0-100 kilometara na čas za nešto manje od 4 sekunde, što ga je dovelo u sam vrh serijski pravljenih automobila. Maksimalna brzina ovog auta je relativno niska za jedan sportski automobil i iznosila je 201 kilometara na čas. Domet baterije sa jednim punjenjem procenjen je na 400 kilometara, ali su test-vozači uspevali da pređu i preko 500 kilometara uz izuzetno stroge režime vožnje.Sve ovo učinilo je Ilona Maska zaista živim superherojem. Počevši od nule, on je danas stoti na Forbsovoj listi najbogatijih sa 13.4 milijardi dolara. Promenio je način na koji vidimo eletrične automobile, putovanje u svemir, solarnu energiju. Naučio nas je da verujemo u bolju budućnost.
Tesla Motors
2013. godine, Tesla Model S je proglašen za jedan od najboljih automobila koji su ikad napravljeni. Model S u osnovnom paketu, koji je 2012. godine izašao na tržište, ima maksimalnu brzinu do oko 180 kilometra na čas i ubrzava od 0-100 kilometra na čas za 6.5 sekundi. Najjači paket ima izbor od dva motora, slabiji poseduje 270 kW, dok mu je maksimalna brzina 201 kilometar na čas.Jači, i trenutno najjači motor u ponudi ima maksimalnu brzinu od 210 kilometra na čas, i ubrzanje do 100 kilometra na čas razvija za sa samo 4.4 sekunde, što ga stavlja u jedan od najbržih sedana na svetu, i najbržeg sedana ikada napravljenih u SAD. Takođe, kroz čitave SAD postoji mreža takozvanih Superchargerpunjača za električne automobile. Ove stanice dizajnirane su za brzo dopunjavanje baterija električnih automobila, a mogu pružiti 120 kilovata direktne struje u bateriju.
Spejs IKS
Danas ova kompanija broji preko stotinu lansiranja u svemir. Njihove rakete ne samo da su pouzdane, već su i pristupačne. U budućnosti, međutim, Maskov san je odlazak na Mars. Jedna od trenutnih ideja je letelica koja bi prenela ne jedno, dvoje ili troje, već veliki broj astronauta na crvenu planetu. Maskova ideja je da bi do 2035. godine hiljade raketa mogle slati oko milion ljudi na Mars. Veoma ambiciozno.
Možda najrevolucionarniji sistem do sada, koji bi neverovatno smanjio troškove lansiranja, je projekat ponovnog korišćenja rakete. Prema ovom projektu, raketa bi se, nakon odvajanja sonde van atmosfere, vratila na površinu, a zatim ponovo koristila. Ova raketa, koja se inače odbacuje van orbite i tamo ostaje, nosi preko 90 odsto troškova lansiranja.
SolarCity
Ideja iza kompanije SolarCity koju je pokrenuo Ilon Mask 2006. godine zamišljena je da bi revolucionarizovala proizvodnju električne energije. SolarCity je napravio mrežu koja distribuira tehnologiju solarnih ploča u domaćinstvu po principu iznajmljivanja. Potrošači nemaju nikakvih troškova instalacije i kupovine opreme, a na mesečnom nivou plaćaju korišćenje opreme i održavanje. Za uzvrat dobijaju čistu električnu energiju.
U saradnji sa kompanijom Tesla, SolarCity je konstruisao POWERWALL,bateriju koja održava napajanje električnom energijom u domovima sa solarnim napajanjem. Ovaj potpuno automatizovani sistem štiti domaćinstvo od nestanka struje, napaja čitav stan i pruža ukućanima brojne druge pogodnosti sa veoma niskim troškovima.
‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾‾
[1]Robert Dauni Džunior i Džon Favro, režiser filma Iron Man, nakon sastanka sa Ilonom Maskom odlučili su da neke karakteristike lika Tonija Starka, superheroja koji je inženjerski genije i multimilioner, baziraju upravo na njemu.
Izvor Elementarijum
