Postoji nešto što već znate o meni, nešto vrlo lično. Postoji nešto što znam o svakom od vas ponaosob i to je nešto što je u središtu vašeg života. Postoji nešto što znamo o svakome koga sretnemo bilo gde na svetu, na ulici, što je glavni pokretač svega što rade, kroz šta god da prolaze. To je da svi mi želimo da budemo srećni. U tome smo svi mi zajedno. Kako mi zamišljamo našu sreću, to se razlikuje od osobe do osobe, ali to je dosta onoga što svi imamo zajedničko, da želimo da budemo srećni.
Moja tema je zahvalnost. Kako su povezane sreća i zahvalnost? Mnogi ljudi bi rekli, pa da, to je lako. Kada ste srećni, vi ste zahvalni. Ali razmislite opet. Da li su zaista srećni ljudi zahvalni? Svi znamo dosta ljudi koji imaju sve što je potrebno da budi srećni, a oni nisu srećni, jer oni žele nesto drugo, ili žele više od tog istog. Isto tako svi mi znamo ljude koji se bore sa nedaćama, nevoljama kroz koje mi sami ne bismo voleli da prolazimo, i oni su iskreno srećni. Oni zrače srećom. Vi ste iznenađeni. Zašto? Jer su zahvalni. Nije sreća ta koja nas čini zahvalnim, već zahvalnost je ta koja nas čini srećnim. Ako mislite da vas sreća čini zahvalnim, razmislite opet. Zahvalnost vas čini srećnim.
Sada, možemo da se zapitamo, šta zapravo mislimo da je zahvalnost? Kako funkcioniše? Obraćam se vašem iskustvu. Svi znamo iz iskustva kako to ide. Mi doživimo nešto što je nama vredno. Nešto nam je dodeljeno, što ima ličnu vrednost. Zaista vam je dodeljeno. Ove dve stvari moraju da se spoje. Mora da bude nešto što je vredno, i što je istinski dar. Niste ga kupili. Niste ga zaradili. Niste ga razmenili. Niste radili za njega, već vam je poklonjeno. Kada se te dve stvari spoje, nešto što je zaista meni vredno, i kad shvatim da je to dar, onda se zahvalnost spontano uspinje u mom srcu, sreća spontano raste u mom srcu. Tako se zahvalnost dešava.
Ključna stvar u svemu tome je da mi ne možemo da ovo iskusimo povremeno. Ne možemo da imamo samo iskustva zahvalnosti. Mi možemo da budemo ljudi koji žive kroz neprekidan izraz zahvalnosti. Živeti sa zahvalnošću, to je to. Kako možemo da živimo kroz neprekidan izraz zahvalnosti? Kroz iskustvo, kroz stvaranje svesti da je svaki trenutak poklonjeni trenutak, kako mi to kažemo. To je poklon. Niste ga zaradili. Niste ga prouzrokovali ni na koji način. Nemate način da znate da ćete doživeti još jedan poklonjeni trenutak. Pritom, to je najdragocenija stvar koja nam može biti data, ovaj trenutak, sa svim mogućnostima koje on sadrži. Ukoliko ne bismo imali ovaj trenutak, ne bismo imali nijednu priliku da uradimo ili doživimo bilo šta, i ovaj trenutak je poklon. To je poklonjeni trenutak, kako mi kažemo.
Sada, mi kažemo da je dar unutar ovog dara u stvari jedna prilika. Ta prilika je ono za šta ste u stvari zahvalni, ne za stvar koja vam je data, je ako bi ta stvar bila negde drugde a vi nemate priliku da uživate u njoj, da nešto uradite sa njom, vi ne biste bili zahvalni za taj dar. Prilika je dar unutar svakog dara. Mi imamo ovu izreku: "Prilika kuca na vrata samo jedanput". Razmislite opet. Svaki trenutak je novi dar, iznova. Ako propustite jednu priliku u ovom trenutku, drugi trenutak nam je poklonjen, i još jedan trenutak. Mi možemo iskoristiti ovu priliku za sebe, ili je možemo propustiti. Ako iskoristimo tu priliku za sebe, to je glavni faktor sreće. Vidite da je glavni ključ naše sreće u našim rukama. Trenutak po trenutak, mi možemo da budemo zahvalni za taj dar.
Da li to znači da možemo da budemo zahvalni za sve? Svakako ne. Ne možemo da budemo zahvalni za nasilje, rat, za ugnjetavanje, za eksploataciju. Na ličnom nivou, ne možemo biti zahvalni za smrt prijatelja, za neverstvo, za težak gubitak. Ali ja nisam rekao da možemo da budemo zahvalni za sve. Ja sam rekao da mi možemo biti biti zahvalni za svaki poklonjeni trenutak, za priliku, i čak i kada se suočavamo sa nečim što je jako teško, mi možemo da se uzdignemo iznad situacije i odazovemo se prilici koja nam je data. Nije tako teško kako nam se čini. Kad se suočite sa tom prilikom, i iskusite je, vi ćete videti da u većini slučajeva, ono što nam je dato je prilika u kojoj treba uživati, i mi je propustimo zato što jurimo kroz život, i ne zastanemo da primetimo prilike.
Ali ponekad, neka teškoća nam je data. Kada se susretnemo sa teškoćom, nije lako da se izdignemo iznad situacije, i možemo da se izdignemo tako što ćemo da naučimo nešto, a to je ponekad bolno. Lekcija iz strpljenja, na primer. Rečeno nam je da put ka unutrašnjem miru nije trka, već više kao maraton. Za to je potrebno strpljenje. To je naporno. To može biti da stanete iza svog mišljenja. da stanete iza svojih ubeđenja. To je prilika koja vam je data. Da naučimo, da patimo, da ustanemo, sve te prilike su nam date, ali to su prilike, i oni koji iskoriste te prilike za sebe su oni kojima se divimo. Oni postignu nešto u životu. A oni koji ne uspeju, dobiju novu priliku. Mi uvek dobijemo novu priliku. To je divno bogatstvo života.
Kako da nađemo metodu kojom bi se ovo kanalisalo? Kako da svako od nas pronađe metod za život sa zahvalnošću, ne samo da ponekad budemo zahvalni već svakog trenutka? Kako možemo to da uradimo? To je veoma jednostavan način. Vrlo je jednostavan. U stvari saopšten nam je dok smo bili deca, kad smo učili da prelazimo ulicu. Stanite. Pogledajte levo i desno. Krenite. To je sve. Koliko često zastanemo? Žurimo kroz život. Ne stajemo. Mi propuštamo prilike jer ne zastajemo. Moramo da stanemo. Moramo da se primirimo. Moramo da izgradimo zaustavni znak u našim životima.
Posetio sam Afriku pre nekoliko godina. Kad sam se na vratio, primetio sam tekuću vodu. Mesto gde sam bio u Africi, nije imalo pijaću vodu. Svaki put kad bih odvrnuo slavinu, ja sam bio preneražen. Svaki put kada sam uključio svetlo, bio sam jako zahvalan. To me je učinilo srećnim. Ali posle izvesnog vremena, to je isčezlo. Onda sam stavio nalepnice na prekidač za svetlo, i na slavinu, i svaki put kad je odvrnem, voda. Ostalo ostavljam vašoj mašti. Možete da nađete šta vam najviše odgovara, ali vam trebaju zaustavni znaci u vašem životu. I kad stanete, sledeća stvar je da gledate. Gledajte. Otvorite vaše oči. Otvorite vaše uši. Otvorite vaš nos. Otvorite sva vaša čula za ovo predivno bogatstvo koje nam je poklonjeno. Tome nema kraja, i to je svrha života, da uživamo u onome što nam je dato.
Onda možemo da otvorimo naša srca, naša srca za prilike, za prilike da takođe pomognemo drugima, da učinimo druge srećnim, jer nas ništa ne čini srećnijim nego kada smo svi mi srećni. Kada otvorimo srca prilikama, prilike nas pozivaju da uradimo nešto. To je treće. Zastanite, razgledajte, i onda krenite, i zaista uradite nešto. Ono što možemo da uradimo je to šta god vam život nudi u tom sadašnjem trenutku. Uglavnom je to prilika da se uživa, ali nekada je to nešto teže.
Ali šta god da je, ako prihvatimo tu priliku, kreativniji smo. To su kreativni ljudi. Zastanite, razgledajte, krenite je tako moćno seme da može da preokrene svet. Mi smo u sadašnjem trenutku u sred promene toka svesti, i bićete iznenađeni - ja sam uvek iznenađen kad čujem koliko puta reč "zahvalnost" iskrsne. Naći ćete je svugde, zahvalna avio kompanija, restoran zahvalnosti, kafić zahvalnosti, zahvalno vino. Naišao sam na toalet papir marke "Hvala". (Smeh) Postoji talas zahvalnosti zato što ljudi postaju svesni koliko je to bitno i kako zahvalnost može da promeni naš svet. Može da promeni naš svet na neizmerno bitne načine, jer ako ste zahvalni, onda niste bojažljivi, i ako niste bojažljivi, vi niste nasilni. Ako ste zahvalni, ponašate se iz osećaja da imate dovoljno svega a ne iz osećaja da vam sve nedostaje, i onda ste spremni da delite. Ako ste zahvalni, vi uživate u razlikama među ljudima, onda se obraćate sa poštovanjem prema svima. To menja ovu piramidu moći ispod koje živimo.
Zahvalnost ne nadokađuje nedostatak jednakosti, ali doprinosi jednakom poštovanju. To je jako važna stvar. Budućnost sveta će biti jedna mreža, a ne piramida izokrenuta naopačke. Revolucija o kojoj govorim je nenasilna revolucija, koja je toliko revolucionarna da preokreće sam koncept revolucije, zato što je regularna revolucija gde je moćna piramida izokrenuta naopačke i oni koji su na dnu sada su na vrhu, i čine istu stvar koju su radili prethodnici. Ono što nama treba je mreža manjih grupa ljudi, manje grupe ljudi koji se međusobno poznaju, koji međusobno komuniciraju, i to je svet ispunjen zahvalnošću.
Svet ispunjen zahvalnošću je svet radosnih ljudi. Ljudi koji su zahvalni su radosni ljudi, što je više radosnih ljudi, svet će biti radosniji. Imamo mrežu za zahvalan život koja niče kao pečurke. Nismo mogli da razumemo zašto se tako razvila. Dali smo priliku ljudima da zapale sveću kada su zahvalni za nešto. 15 miliona sveća je zapaljeno tokom jedne decenije. Ljudi postaju svesni da je zahvalan svet jedan srećan svet. Mi svi imamo priliku da jednostavno zastanemo, razgledamo, i krenemo i promenimo svet, da ga učinimo jednim mestom sreće. To je ono čemu se nadam za sve nas. Ako je ovaj govor doprineo barem malo da želite da učinite isto, zastanite, razgledajte, i krenite.
Izvor TED
