Festival donosi više od 50 angažovanih igranih i dokumentarnih filmova iz svih delova sveta. Ipak, oni koji će protresti region svakako su filmovi koji se bave "našim pričama".
Ivan Bakrač, koji je s Jelenom Maksimović napravio selekciju regionalnog programa Slobodne zone, objasnio nam je kriterijume po kojima su birani ovi filmovi.
- Osim toga da je glavni kriterijum da su filmovi u duhu Slobodne zone, dodatno “ograničenje“ je i to da ih biramo iz zemalja regiona. Ali ono što je svakako nama bilo najvažnije u tim zadatim okvirima je da filmovi istovremeno budu angažovani i umjetnički/filmski kvalitetni. Pogledali smo dosta filmova koji su bili ili samo tematski zanimljivi ali bez filmskog kvaliteta, ili obratno. Zato smo na kraju izabrali samo 10 filmova koji to objedinjuju to. Neki od njih su veći regionalni hitovi, neki su intimni i mali filmovi koji nisu izazvali nikakav prasak ali su vrijedni gledanja jer svi oni ukazuju na neki pokret, što nam je bila glavna inspiracija u sastavljanju finalnog izbora, i upravo pokreti su vezivno tkivo za svih 10 filmova u regionalnoj takmičarskoj selekciji - kaže Bakrač za NOIZZ.
Koje su teme koje trenutno najviše okupiraju autore iz regiona?
- Ove godine je svakako dominantna želja autora da se osvrnu na prošlost. Na različite načine i kroz različite priče iz istorije, većina filmova na neki način gledaoce suočava sa prošlošću. takvi filmovi su Srbenka, Okupacija 1968, Na vodi, Dom boraca, Liku – rumunska priča... Osim toga, mislim da je autorima bilo važno da ispričaju priče o odnosima glavnih aktera sa njihovim najbližima, bilo da su to prijatelji, porodica, saputnici… Pod najrazličitijim okolnostima i uz različite vrste emocija, “Porodica”, “Jedini”, “Ne ostavljaj me” i “Aga” približavaju nas autentičnim likovima sa kojima publika prosto mora da saosjeća.
O čemu se, po vašem mišljenju, ne priča, a trebalo bi?
- Mislim da u regionalnoj kinematografiji, za razliku od svjetske, tema globalnog zagrijavanja i ekološke krize generalno, nije prisutna dovoljno. Možda je zbog migrantske krize i suočavanja sa prošlošću ta tema pala u sijenku, ali mislim da bi moglo biti više zanimljivih i ozbiljnih filmova iz te oblasti. Ove godine imamo 2 filma iz regiona na tu temu od čega je “Crna senka zelene energije” dio govornog programa Kompas, dok je “Aga” u regionalnom takmičarskom programu. Mislim da će Slobodna zona sa ova dva filma pokazati da su to teme o kojima se sigurno treba više pričati u regionu. Ima još jako puno tema o kojima se ne priča, a trebalo bi, i bilo bi divno kada bi svake godine otvorili po samo jednu novu temu, pa hajde onda da počnemo od ove a da u narednoj Slobodnoj zoni otvorimo sledeću goruću temu - kaže Bakrač, a mi vam predstavljamo 5 ostvarenja za koja verujemo da će imati dosta odjeka u regionu ove godine - ili bi bar trebalo.
Srbenka
Nebojša Slijepčević je napravio film o pripreme predstave reditelja Olivera Frljića, koja se bavi posebno osetljivom i bolnom pričom - ubistvom srpske devojčice 1991. u Zagrebu. "Svatko od nas je u određenoj konstelaciji – Srbenka. Samo što će neki to sakriti ili će imati sreće da nitko ne primijeti", objasnio je gost selektor Miljenko Jergović, po kojem je "Srbenka" jedan od najvažnijih dokumentarnih filmova snimljen u južnoslovenskim zemljama nakon 1990.
Crna senka zelene energije
Bez obzira na to da li živite u Zagrebu, Podgorici, Sarajevu ili Beogradu struja koju koristite u vašem domu u najvećoj meri je dobijena postupkom spaljivanja uglja. Preciznije – 70% potrošene struje dobijeno je iz regionalnih termoelektrana čiji je rad štetan po prirodu i zdravlje ljudi. Za Evropsku uniju ovaj postotak je apsolutno neprihvatljiv, a reditelj Dragan Gmizić pokušaće da nas upozori prateći Irmu Popović Dujmović, aktivistkinju Svetskog fonda za zaštitu prirode.
Okupacija 1968
Ovaj projekat okupio je pet reditelja iz pet zemalja bivšeg Varšavskog pakta koje su učestvovale u okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, kako bi napravili kolektivni i subjektivni osvrt na vojnike „prijateljskih“ armija kao i na njihove misli, utiske i zadatke tokom okupacije. Tako je nastalo zapravo pet dokumentaraca – pet različitih pogleda na 1968. iz pet različitih zemalja.
Porodica
Matej potiče iz porodice ljudi sa posebnim potrebama iz sela bogu iza nogu, u zemlji bogu iza nogu. Međutim, on sam je tako jedinstven – ni drugačiji, ni normalan – da je u potpunosti, kako se čini, uspeo da izbegne uticaj okoline. Sudbina ga ipak sustiže kada sa devojkom dobija ćerku, a veza im se ubrzo nakon toga raspada. Sledi bitka za starateljstvo koja postaje sve surovija...
Aga
Film bugarskog reditelja Milka Lazarova koji je nagrađen Srcem Sarajeva omaž je kultnom filmu Nanuk sa Severa. Prati život inuitskog para koji uprkos destruktivnim uticajima savremenog sveta ne odustaje od svog tradicionalnog načina života. Nanuk i Sedna žive sami u divljini, kao da su poslednji ljudi na Zemlji. Međutim, kada Sednino zdravlje počne da slabi, Nanuk odlučuje da ispuni ženinu želju i pođe na dug put u potragu za njihovom ćerkom Agom.
Izvor: Noizz.rs
