АНАЛИЗА: Људи бјеже из Бањалуке јер су им животи угрожени

Власт у Републици Српској кренула је у обрачун са свима који другачије размишљају, због чега све више слободних грађана напушта ову земљу, прије свега Бањалуку.

BUKA / 08. фебруар 2019

 

Људи одлазе јер су им животи угрожени. Представници власти етикетирају непожељне, медији у служби власти шире пропаганду, полиција на улицама Бањалуке свакодневно прати дешавања на Тргу али и код цркве гдје се свакодневно окупљају чланови групе "Правда за Давида". Чини се како атмосфера у Бањалуци никада није била "набријанија" упркос настојањима локалних и других власти да ситуацију прикажи другачијом.

За многе ово је постало неподношљиво стање у којем више не може ни да се слободно размишља. Овдје већ неко вријеме нема слободе говора, окупљања, нема критике, јер свако ко је покушао да изађе из калупа које је наметнула власт бива подвргнут константним нападима, осудама, бруталности полиције, пријетњама... 

Тако је само у неколико дана Бањалуку напустило неколико грађана јер су се бојали за своје животе. Прва од њих је била Даниела Ратешић, које је морала отићи одавде јер су јој константно пријетили смрћу. Након великог скупа крајем прошле године из РС је био принуђен да побјегне и Давор Драгичевић, отац убијеног Давида који је тренутно на непознатој локацији. И његов живот је био угрожен.

Задњи примјер је Срђан Шушница, културолог из Бањалуке, који је овај град морао напустити јер су му пријетили да ће због својих ставова завршити као покојни Давид Драгичевић.

Синиша Вукелић, Предсједник Клуба новинара Бањалука каже за БУКУ да се је ово показатељ да су овдје сви људи који имају право слободе говора и мисли и изношења мишљења угрожени.

"Сама чињеница да имамо малтене сваки дан као полицијски час у центру Бањалуке, гдје људи не смију, боје се и то кажу незванично, да шетају и да се боје да ће бити легитимисани. Чини се као да смо у неком ратном конфликту или неком постконфликтом стању, гдје је превише полиције, не само у центру града. Људи који долазе са стране у Бањалуку се питају шта се ово дешава, зашто је овакво стање. Лично сам имао прилику да разговарам са неколико њих. Осјећа се притисак контролног апарата, не само МУП-а РС него и осталих актера у политичком и јавном животу који избјегавају говорити о томе. Немамо став ни академске заједнице, не чује се глас ни других важних људи мимо политике, да кажу шта мисле" истиче Вукелић.

"Људи се устручавају износити своје мишљење под пуним именом и презименом", додаје он." Многи саговорници новинарима отворено говоре да не желе да дају изјаве, многи који имају храбрости да кажу нешто, неће, јер мисле да не вриједи - једноставно завладала је општа летаргија у друштву, што је врло опасно"

Вукелић каже како је "највећа ствар коју је ова власт урадила да убиједи јавност да је сваки покушај изношења другачијег мишљења и става узалудан и да, не само да неће проћи непримјећено већ постоји могућност да будете кажњени, што кроз свој посао или кроз неке друге врсте притиска.

" Ово је опасно. Мислим да смо се вратили неколико деценија уназад, ово није демократија, овдје као да се ради о комунистичкој власти за коју смо мислили да је далеко иза нас а заправо видимо да постоје видови тог меког притиска на слободу изражавања и мишљења" закључује Вукелић за наш портал.

Тања Топић, политичка аналитичарка каже за БУКУ, да је осјећај сигурности код много људи угрожен.

" Нико не би напуштао град у којем живи да се осјећа добро и сигурним. Врло је важан тај осјећај сигурности код појединаца и мислим да се они осјећају усамљеним јер их не штити, немају повјерења у систем и у институције система. На другу страну нама се стално подмеће слика која говори о томе како је све добро, како нам цвјетају руже и како је безбједносна ситуациај никад боља. Налазимо се у једном раскораку између оног што с езаправо окушава направити каоједна слика и од стварног стања. Видимо да се људи не осјећају добро и да тог повјерења у институције нема. Код тих људи нема гаранта безбједности да би они могли остати у БАњалуци." каже Тања Топић поорталу БУКА.

Она додаје да се тешко може нешто промијенити у овом менталном друштвеном стању, а да би се вратило изгубљено повјерење.

"Мислим да ће то бити кључ када се на овом простору врати и повјерење и нада да ће то бити преломна тачка која би могл аутицата на смањење одласка људи одавде. Оно што би могло вратити повјерење да институције почну радити свој посао и да се гви грађани почну третирати на исти начин, те д ане буде више привилегованих и којима је допуштено све и они обични смртници који се у том налазе у осјећају страха и неповјерења" наглашава наша саговорница.

Младен Бубоњић, комуниколог рекао је да су посљедњи случајеви егзила само посљедица опште друштвене климе у којој преовладава несигурност.

"Појединци који иступају против власти (не државе, народа, културе - него против појединаца који злоупотребљавају позиције на којима се налазе), појединци који износе алтернативне ставове и мишљења који се не свиђају властодршцима осјећају се посебно угрожено. Није чак потребно да неко из власти, институција или криминалних структура које окружују власт, нареди или наручи премлаћивање или убиство, довољно је да неки загрижени појединци дословно схвате поруке властодржаца у којима шире страх и мржњу па да нападну неистомишљенике. У таквој атмосфери људи се осјећају несигурно јер не знају са које стране их могу напасти, да ли ће полиција доћи по њих, да ли ће их привести док шетају или стоје на улици, да ли ће их неко напасти и претући само зато што другачије размишљају", рекао је за БУКУ Бубоњић.

Поред тога, додаје он, примјетна је и концентрација, ако не власништва медија, онда идеолошке матрице која одговара властодршцима.
"На тај начин се и оно мало алтернативних мишљења ограничава. Вратили смо се деценијама уназад када је било мудрије ћутати и повијати главу него дићи глас против неправде", појаснио је Бубоњић.


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.