АУСТРИЈСКА АМБАСАДОРИЦА ЗА БУКУ: Људи не одлазе из БиХ само због посла, они желе достојанствен живот за себе и своју дјецу

"Људи који напуштају Босну и Херцеговину наглашавају да боље запослење и боља примања нису једини разлог зашто одлазе. Они желе достојанствен живот за себе и своју дјецу."

BUKA portal / 14. март 2019

Нова аустријска амбасадорица у БиХ Улрике Хартманн у разговору за Буку говори о одласку наших грађана у Аустрију, економској сарадњи између ове двије земље, те подршци коју Аустрија пружа БиХ на њеном европском путу. 

Хартманн је претходно била шефица Канцеларије високог представника у БиХ (ОХР) у Бањалуци, те одлично познаје језик и друштвене прилике у БиХ.

БУКА: Ваша екселенцијо, амбасадорице Хартманн, бх. јавност је јако забринута због одласка људи из БиХ. Велики број наших грађана одлази да живи у Аустрији. Како ви гледате на то?  Каква је политика ваше Владе по том питању?  

Хартманн: Забринутост због тога што из Босне и Херцеговине одлази све већи број младих, квалифицираних људи је засигурно оправдана. Људи који напуштају Босну и Херцеговину наглашавају да боље запослење и боља примања нису једини разлог зашто одлазе. Они желе достојанствен живот за себе и своју дјецу, желе ефикасан здравствени систем, квалитетан образовни систем. Желе правосудни систем у којем су сви једнаки пред законом. Стога је важно да се слуша глас грађана и поведе рачуна о њиховим стварним проблемима. 
Упркос чињеници да фирме из Аустрије и осталих земаља Европске уније имају све већу потребу за радном снагом, веома важно је истаћи да нама није у интересу одлив мозгова из Босне и Херцеговине. Из тог разлога Аустрија у Босни и Херцеговини већ дуги низ година пружа подршку у области стручног образовања и усавршавања, с циљем да се образовни систем прилагоди реалним потребама привреде и тржишта рада. Ми на тај начин желимо допринијети креирању амбијента у којем ће млади жељети остати, али и у који ће се хтјети вратити. Желимо да млади виде своју перспективу у овој земљи, те да они буду покретачка снага за позитивне промјене.

БУКА: Аустрија је један од највећих инвеститора у БиХ. Да ли то значи да су Аустријанци већи оптимисти када је у питању улагање у БиХ и њен будући развој, него само становништво БиХ, које масовно напушта земљу?

Хартманн: Трговинска размјена између Босне и Херцеговине и Аустрије је у сталном порасту, при чему је обим извоза из Босне и Херцеговине у Аустрију знатно већи од увоза из Аустрије. У Босни и Херцеговини послује око 200 аустријских фирми које су до сада отвориле преко 7.500 радних мјеста. Ове фирме остају у Босни и Херцеговини због повољних услова за производњу и пословање, те због географске близине. Као што је познато, аустријске фирме су послије рата међу првима дошле у Босну и Херцеговину и биле примјер и охрабрење за друге иностране инвеститоре. Аустријска привреда је све вријеме снажно присутна у Босни и Херцеговини и доприноси економском напретку ове земље. Међутим, постоје и потешкоће, посебно када говоримо о правној сигурности. Осим тога, проблем одласка грађана у иностранство полако осјећају и аустријске фирме у Босни и Херцеговини, с обзиром на то да је у одређеним браншама све теже пронаћи радну снагу са одговарајућом квалификацијом. 

БУКА: Каква би према вашем мишљењу требало да буде улога Дијаспоре у смислу даљег развоја БиХ?

Хартманн: Када се говори о дијаспори и потенцијалу великог броја људи поријеклом из Босне и Херцеговине који живе широм свијета, најчешће се у фокус стављају њихове новчане дознаке. У јавности се често барата цифром од 3 милијарде КМ које дијаспора годишње шаље у Босну и Херцеговину. Дијаспора може кроз инвестиције још више допринијети јачању привреде, али је неопходно да се бх. власти позабаве потешкоћама с којима се сусрећу инвеститори. Корисно би било понудити им олакшице за покретање бизниса и отварање фирми. Међутим, још важнију улогу од новца игра њихово искуство које су стекли у другим земљама, њихово разумијевање како држава може да буде уређена. Већина ових људи задржава снажне везе са својом домовином док су истовремено добро интегрисани у земљама домаћинима, тако да они својим примјером и својим искуством живота у другим земљама могу допринијети напретку Босне и Херцеговине. 

БУКА: Добро познајете регију и имате дугогодишње искуство, каква је ваша визија Западног Балкана коју желите промовисати и подржати? 

Хартманн: Западни Балкан и Босну и Херцеговину у коначници видим у Европској унији, прије или касније, те не видим да постоји алтернатива. Довољно је да посматрамо с којим земљама ова регија највише послује, у које земље највише извози, из којих земаља се највише увози, али, на крају крајева, и куда одлазе сви људи који напуштају земље регије. Босанци и Херцеговци су Европљани и осјећају се као Европљани. Сва стремљења Босне и Херцеговине и њених грађана су првенствено усмјерена ка Европској унији. Сматрам да Европска унија није комплетна без овог региона. Међутим, веома важно је истаћи да Босна и Херцеговина, односно цијели регион, мора најприје досегнути стандарде Европске уније, те прихватити и почети живјети њене вриједности. За то је потребан и енорман напор свих у овој земљи, како органа власти тако и грађана. 

БУКА: Претходно сте били водитељица уреда Високог представника у Бањалуци. Улога Високог представника се временом мијењала. Каква би данас требала бити улога међународне заједнице када су у питању политичка превирања у БиХ?

Хартманн: Изузетно сам поносна што сам имала прилику да радим за Високог представника и у Бања Луци и у Сарајеву, као и на богато искуство које сам стекла током мог шестогодишњег боравка у Босни и Херцеговини. Драго ми је да сам радила у овој институцији која је након рата много учинила за изградњу и функционисање земље. Али сада је неопходно учинити корак даље. Вријеме је да доносиоци одлука у Босни и Херцеговини преузму одговорност и да се озбиљно ухвате укоштац са проблемима с којима се суочавају грађани ове земље. Неопходно је да Босна и Херцеговина постане држава која испуњава све предуслове како би постала дијелом европске породице. У том контексту бих подсјетила и на значајну помоћ Европске уније кроз различите програме и пројекте. Претприступни фондови Европске уније представљају суштинско улагање у будућност Босне и Херцеговине. Споменула бих само податак да укупна помоћ Европске уније кроз пројекте за период 2014-2020 износи 552 милиона еура. При томе овај износ не обухвата билатералну помоћ појединих земаља и међународних организација. Узимајући у обзир цјелокупну досадашњу помоћ, међународна заједница може и мора захтијевати конкретне резултате. Тешко је разумјети, напримјер, да цијела Европа ради на стварању Енергетске уније која акценат ставља на обновљиве изворе енергије, а да при томе Босна и Херцеговина своју енергетску будућност гради првенствено на термоелектранама на угаљ. 

БУКА: Је ли тешко бавити се дипломатијом у БиХ, имајући у виду политичку ситуацију у БиХ и политичке актере који често имају изузетно недипломатску реторику и манире?

Хартманн: За све представнике међународне заједнице је бављење дипломатијом и рад у Босни и Херцеговини засигурно велики изазов, посебно због компликованих структура и још увијек осјетних посљедица рата. Неважно је да ли је тај задатак лаган или тежак. Важно је да сви дамо свој максимум. Грађани ове земље заслужују бољу будућност и заслужују да Босна и Херцеговина постане равноправан члан европске породице. У улози аустријске амбасадорице у Босни и Херцеговини ћу, с једне стране, бити фокусирана на јачање билатералних веза између Босне и Херцеговине и Аустрије, а с друге стране на пружање подршке овој земљи на њеном путу приближавања Европској унији. Аустрија је традиционални и доказани пријатељ Босне и Херцеговине. Моја искрена жеља је да у будућности видим Босну и Херцеговину као земљу чији грађани имају једнаке шансе и прилике као и сви грађани Европске уније. 
 

Разговарала: Милица Плавшић


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.