БИО ЈЕ СИРОЧЕ ИЗ ДРВАРА, А ЗАГРЕБ ЈЕ „ЗАРАЗИО“ НАПРЕДНИМ ИДЕЈАМА: Први диверзант у Бањој Луци погинуо је на путу у Зеницу и постао ХЕРОЈ

Погинуо је на данашњи дан, у аутомобилској несрећи на путу између Травника и Зенице.

BUKA portal / 07. новембар 2018

Ранко Шипка био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Ранко Шипка је рођен је 1. октобра 1917. у селу Велико Очијево, код Дрвара. Потјече из сељачке породице са деветеро дјеце. Отац му је умро када му је било шест година, па се тада сели код  најстаријијег брата Николе у Бањалуку.

Након свршетка Основне школе и Трговачке академије у Бањој Луци,  студирао је на Високој економско-комерцијалној школи у Загребу. Године 1937. постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Активно се укључио у рад Клуба академаца Бањалуке и Културно-уметничког друштвуа „Пелагић“. Током студирања, био је активан и у студентском револуционарном покрету и одржавао везу са покретом у Бањалуци. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је постао 1939. године.

 

Након окупације Краљевине Југославије, 1941. године, вратио се у Бањалуку и био један од главних организатора прикупљања оружја, а потом и руководитељ првих диверзантских акција у окупираној Бањалуци. На почетку устанка на Козари, Ранко Шипка је скупа са Младеном Стојановићем и Јосипом Мажаром Шошом, био један од организатора отпора.

За вријеме Битке на Мраковици, 5. децембра 1941. године, повео је на јуриш дио Козарског партизанског одреда, која је свладала и посљедњи непријатељски отпор. За овај подвиг га је похвалио и Младен Стојановић, вођа устанка на Козари.

Када је концем марта 1942., од Другог крајишког партизанског одреда формиран Ударни партизански батаљон, Шипка је најприје постао командир чете, потом замјеник команданта, а на концу и командант. Задатак овог батаљона је био разбијање четничког покрета у средњој Босни.


 
Септембра 1942. године, на Мањачи, учествовао је у разбијању њемачко-домобранске групе од око 4.000 војника. Приликом Борбе за Јајце 1942., његов батаљон је свладао посљедњи отпор непријатеља.


Поново се истакао и током борби за Бихаћ, новембра 1942., када је са својим батаљоном непримијећен покушао ући у град. У том покушају његов батаљон је напао на мост преко Уне, што је у увелико допринијело побједу у тој битки. За тај је подвиг Шипка похваљен од стране Врховног команданта Јосипа Броза Тита.

Током жестоких борби на Грмечу, јануара 1943. године постављен је за команданта Пете крајишке козарске ударне бригаде. Под његовом командом, у другој половини 1943. бригада је учествовала у могим борбама у средњој Босни и у Првој и Другој бањалучкој операцији. У прољеће 1944. постављен је за замјеника команданта XИ крајишке дивизије, а затим и замјеника команданта Четврте крајишке дивизије.

Ранко Шипка је погинуо је на данашњи дан 1944. године, у аутомобилској несрећи на путу између Травника и Зенице. Тада је имао је чин потпуковника НОВЈ. Сахрањен је у спомен-комплексу на Шехитлуцима, код Бањалуке.

Одлуком Предсједништва АВНОЈ-а, 25. септембра 1944, још за живота, одликован је Орденом партизанске звијезде првог реда, а одлуком Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 26. јула 1949. године, постхумно је проглашен за народног хероја.

По његовом имену називане су улице и школе у Босни и Херцеговини, а једна таква је и у Билој крај Витеза. Основна школа је након Другог свјетског рата носила  име „Ранко Шипка“, да би је 1992. године нове власти „прекрстиле“ у Основу школу Била.
 

Извор СБ


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.