Битка за Сутјеску се наставља: Поднесене тужбе због планираних хидроелектрана

Укупно пет хидроелектрана је планирано на ријекама Сутјеска и Хрчавка, које су бисери, не само у оквиру Националног парка, него на међународном нивоу.

Maja Isović / 02. септембар 2013

Центар за животну средину из Бањалуке прошле је седмице поднио тужбе против Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС због одобравања Студија утицаја на животну средину малих хидроелектрана у Националном парку Сутјеска.

Укупно пет хидроелектрана је планирано на ријекама Сутјеска и Хрчавка, које су бисери, не само у оквиру Националног парка, него на међународном нивоу. Из Центра поручују да су тужбу поднијели они, али да је у читав процес укључено неколико десетина домаћих и међународних невладиних еколошких организација и велики број научника из природниих области, који стручним мишљењима дају допринос овој борби.

 

Национални парк Сутјеска

 

Истичу да се информација о плановима за изградњу хидроелектрана у Националном парку Сутјеска шири веома брзо, те долази до највиших европских и свјетских институција, као и до секретаријата конвенција о заштити природе. Реакције које су они до сада примили показују разочарење, али и планове за реаговање од стране међународних еколога и организација за заштиту животне средине. Подсјетимо да је Влада Републике Српске у фебруару 2012. године донијела Одлуку којом се даје сагласност за изградњу малих хидроелектрана на подручју Националног парка Сутјеска, а еколози до данас покушавају да укажу на све посљедице реализације овог плана. Наташа Црнковић из Центра за животну средину истиче да се битка за Сутјеску наставља, те по питању хидроелектрана у Националном парку Сутјеска неће пристајати на компромисе и све наредне кораке усмјераваће ка информисању јавности о овом пробему. “Правна борба је неопходна, пошто се показало да се савјети и мишљења нас и релевантних стручњака игноришу. Надлежни нису вољни да у овом случају гледају даље од енергетског искориштавања тог подручја, а ми тврдимо да је оно превише важно и рањиво, да бисмо дозволили градњу хидроелектрана. Стога, суд ће донијети одлуку о томе на чијој страни су аргументи и закони”, рекла је Црнковићева.

 

Зеленгора

Из Центра захтјевају одбацивање рјешења којима су одобрене Студије утицаја, те понављање процедуре тек када буде донесен Просторни план подручја посебне намјене Националног парка Сутјеска, у коме ће бити јасно дефинисане зоне заштите. Напомињу да сам процес одобравања ових студија није вођен на транспарентан начин, на шта имају замјерке, посебно имајући у виду да је надлежно министарство итекако свјесно заинтересованости шире јавности за ову тематику. ГЛОБАЛНА ВРИЈЕДНОСТ ОВОГ ПОДРУЧЈА Црнковићева каже да уколико кањони ријека Хрчавка и Сутјеска буду, како невладине организације и стручна јавност предлажу, у првој зони заштите, планови за хидроелектране мораће бити обустављени. “Кањоне и клисуре Сутјеске и Хрчавке карактерише висок геоморфолошки, екосистемски и специјски диверзитет, па многи сматрају да ова станишта имају глобалну вриједност, а на нивоу Босне и Херцеговине су један од најбогатијих и најосјетљивијих типова екосистема. Управо у таквим рефугијумима су развојни центри флоре, фауне и вегетације. Директан утицај хидроелектрана би био на популације дивокоза, свих врста риба, великог броја бескичмењака, као што су вилин коњици, птица које се гнијезде и хране у кањонима, медвједа и многих других животиња, те популација огромног броја ендемских и ријетких врста биљака”, објаснила је Наташа Црнковић за портал БУКА.

 

Ријека Сутјеска

 

Наша саговорница истиче да Центар за животну средину највише замјера ресорном министарству то што је одлуку о сагласност за изградњу малих хидроелектрана донијело прије усвајања Просторног плана подручја посебне намјене, те игнорисање мишљења стручне јавности по питању утицаја хидроелектрана на флору и фауну кањона ријека Сутјеска и Хрчавка. “Упркос научним подацима о високој стопи ендемизма, изузетној вриједности гео и биодиверзитета кањонских екосистема, тренутној и потенцијалној могућности искориштавања тих кањона у сврхе  туризма, надлежни ријеке Сутјеска и Хрчавка и даље виде само као хидропотенцијал за стварање мање од 15 М електричне енергије”, каже Црнковићева. НАЈВЕЋИ НАЦИОНАЛНИ ПАРК У БИХ Национални парк „Сутјеска“ је најстарији и највећи национални парк у БиХ који се од свог оснивања, 1962. године бави туризмом. „Сутјеска“ је по својим природним вриједностима и љепотама бисер РС и БиХ. Овај Национални парк обухвата пространо планинско подручје на тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, оивичено ријекама Пивом, Дрином, изворишним током Неретве, те планинским масивима Биоча, Вучева, Маглића, Волујака, Лебршника и Зеленгоре. Површина парка износи 17.250 ха, од чега је преко 66 одсто покривено шумама, а остатак чине ливаде, пашњаци и голети изнад горње границе шума. Поред тога, Национални парк “Сутјеска” управља ловиштем “Зеленгора, које захвата површину од око 53.240ха. Овај парк је дом је једној од двије преостале прашуме у Европи, званој Перућица. Стабла букве, висока и преко 60 метара, као и ендемски црни борови расту на литицама које штите ову древну и заиста посебну шуму. Водопад Скакавац се може видјети са видиковца, а о овај 75-метарски водопад је сакривен масивном зеленом шумом која прекрива долину.

 

Споменик у Националном парку

 

Ријека Сутјеска уклесала је прелијепу долину у средишту парка и одваја планину Зеленгору од планина Маглић и Волујак. Највиши врх Босне и Херцеговине, Маглић 2,386 м, налази се у парку, на граници са Црном Гором. Сва ова природна љепота убрзо може бити нарушена због планиране изградње хидроелектрана, а битка између природних бисера и планиране економнске добити у овом случају је дуга и тешка. Ми се можемо само надати да генерације које долазе неће тражити од нас одговор зашто нисмо довољно јако чували оно што нам је природа безрезервно дала.

 

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.