Бојан Слачала фронтмен бенда АРТАН ЛИЛИ: Увек ћемо играти за младост, бунт, памет, поруку и рокенрол

Артан Лили ће 21. децембра имати свој бањалучки концерт у простору ДКЦ Инцела, а предгрупа ће им бити Схизомантра. Поводом њиховог наступа, разговарали смо са фронтменом бенда Бојаном Слачала.

Ernest Bučinski / 17. децембар 2018

Foto: Ivana Čutura

Артан Лили је међу најуспјешнијим алтер-роцк бендовима с ових простора. Од свог настанка 2013. године у Београду, па до данас, низао је одличне пјесме и албуме, а публика је брзо препознала њихов рад и залагање, те је бенд успио да привуче завидан број фанова, што је у данашње вријеме тешко, јер алтер-роцк музика и није жанр који данашња младеж конзумира у великим количинама. Бенду Артан Лили је, како кажу његови чланови, стало до публике и они се боре да дођу до уха сваког човјека. Музиком се баве јер воле да свирају, а не због материјалне добити, живе за музику и највеће задовољство им представљају путовања, наступи и концерти.    

Артан Лили ће 21. децембра имати свој бањалучки концерт у простору ДКЦ Инцела, а предгрупа ће им бити Схизомантра. Поводом њиховог наступа, разговарали смо са фронтменом бенда Бојаном Слачала.

Млад сте бенд, али сте за кратко вријеме, од 2013. до данас, постигли доста успјеха на Еx-Yу роцк сцени. Да ли је за то био пресудан рад, таленат, срећа, каква вас то магија носи да дођете до публике?

БОЈАН: Све се то заједно поклопило, а то је оно што се или деси или не једној групи. Осетили смо тренутак и потрудили се да максимално искористимо све што нам је дато. А публика препознаје искреност и посвећеност и углавном награђује бенд онолико колико он вреди. То је универзална законитост у овом послу и важи за све, од групе Потрес из Смедерева до Мајкла Джексона.

Како би назвали жанр вашег бенда, да ли је то пост грунге, пост пунк...?

БОЈАН: Већ у самом старту, кад је изашао први сингл Джони, новинар тадашњег Попбокса Аца Павлић је лепо дефинисао жанр као ноисе-поп. И даље је то негде најбоља одредница за звук групе.

Јако водите рачуна и о визуелном идентитету бенда и видео спотовима. Да ли је могуће градити каријеру без тога или је довољна само добра усвираност?

БОЈАН: Времена се мењају. Данас је све важно и ништа не сме да се занемари. Ми, наравно, то не схватамо као обавезе, већ уживамо у сваком тренутку продукције наших синглова, од аудија до видеа. То нам понекад задаје главобоље, али тако је то, без муке нема науке.

Колико вам је у каријери помогла најновија технологија, друштвене мреже и видео канали попут YоуТубе-а? Да ли више одмажу или помажу новим музичким генерацијама?

БОЈАН: То је реалност данашњице. Тако ствари тренутно функционишу и што је најважније еволуирају. А све зависи од наше флексибилности да прихватимо реалност онаквом каква јесте и прилагодимо се ситуацији. Просто, морате живети у складу с временом. Нема места за усране жалопојке како је некад било боље, ово-оно. Ту чуприцу данашња омладина не толерише пет посто. Они иду даље и не хају ни за шта, баш како и треба. Јер младост има своје законитости. Наша генерацијски различита публика од седам до седамдесет седам година врло добро схвата цео фазон и хвала им на томе. Увек ћемо играти за младост, бунт, памет, поруку и рокенрол у правом смислу те речи!

Артан Лили као назив бенда је јако чудан и психоделичан, кокетира са неким медицинским супстанцама. Како сте дошли на идеју да дате такво име бенду и које је његово значење?

БОЈАН: Девојка Лили на Артанима. То нам је била прва асоцијација кад смо видели графит на зиду у Куманову (смијех). И ето, нечији потпис је постао препознатљив назив за бенд. Остало су легенде.

Да ли сте заговорници легализације лаких дрога, попут марихуане?

БОЈАН: Наравно. Али пошто код нас на глобалном нивоу све касни једно 10-15 година, чекаће се још на дневни ред за ову тему. Нажалост, ми смо увек последњи у свим редовима.

 

Бојан Слац̌ала, Фото Ивана Ц̌утура

 

Мислите ли да такве супстанце могу креативно дјеловати на умјетника, или га пак само спутавају?

БОЈАН: Људи су различити и неком прија, неком не. Непобитна чињеница је да су ти пориви људски и овоземаљски. Алкохол није ништа мање штетан од марихуане, али га хришћанска друштва, за разлику од исламских, не могу забранити, јер је легализован пре две хиљаде година на Тајној вечери. Са друге стране, исламска друштва имају културу хашиша. Урнебесно, зар не? Испада да сви сукоби у свету у својој основи имају алкохолну и тхц базу. Каква журка (смијех).

Како гледате на данашњу рок сцену региона?

БОЈАН: Учмала прича са неславним крајем. Досадно. Крајње незанимљива ствар за нове генерације.

Да ли је рок на издисају или ће се десити некакво његово "васкрсење"?

БОЈАН: То је на светском нивоу музика прошлих времена и генерација које имају преко тридесет пет година старости. То су факти. Оно што је некад био панк, то је данас треп и можеш да га дуваш ако то не видиш. Пазите сад, ако је Дејвид Боуви, а он је најбољи пример за то откад је поп култура присутна, могао или морао да се прилагођава формама, можемо и морамо и ми. И мени је он лично најбољи у осамдесетим, кад сам ја био мали дечак, а то је већ била сигурно трећа промена у стилу коју је направио. Дакле, светлих примера има. Не треба много да се то схвати. Бујрум рокери!

Ко су ваши музички узори?

БОЈАН: Тешко питање. Као да сте ме питали шта сам све појео досад у животу. Е па, као и та храна, и музика је оставила трага на нама, што се и чује. Наравно, трудимо се да из тог бућкуриша исфилтрирамо најбоље. Ја лично избегавам именовање, јер увек прети замка да неког битног заборавите, а то није лепо.

На шта данас личи БГ музичка сцена? Кога би издвојили од новијих бендова?

БОЈАН: Борба са суровом реалношћу. Превише жалби на туђи рачун, без жеље и воље да сами нешто конкретно ураде и понуде публици. Ништа вредно спомена. Треп сцена доминира, у изразу и самосвести!

Има ли дружења међу вама, да ли помажете једни другима и подупирете каријере као што су то чинили бендови из митских осамдесетих година?

БОЈАН: То су вам бајке за малу децу. На примјер, мало је познато да се три групе са култног Пакет аранжмана: Шарло, Идоли и Оргазам, у тренутку изласка албума уопште нису мирисале међусобно, а данас се о томе пишу хвалоспеви, односно, оно како би они волели да је било, али није. Ја сам лично увек био за дружење и кооперацију са другим ауторима, што сам и спровео у дело у неколико синглова Стуттгарт Онлине-а, радећи са разним пријатељима са сцене. Покушао сам да покажем колегама да једино заједништво може дати резултате, али джаба. Знам за још пар усамљених случајева, али сем тога, ништа више. Данас је, међутим, феатуринг врло популарна форма сарадње, што врло добро знају трепери, а ови наши рокери никако то да скапирају. Зато што их премало живи од рокенрола. Зато је то.

Како стоје ствари са клубовима? Има ли довољно простора у БГ и региону гдје бендови попут вашег могу свирати?

БОЈАН: Клубова и кафана никад доста.

Да ли сте задовољни бројем фанова и публике, има ли у региону довољно роцк публике?

БОЈАН: Идемо даље, хоћемо више, стало нам је до сваког човека.

Припадате генерацији која полако одлази са ових простора, што се оно каже "бјеже од лудила". На који начин задржати младе људе?

БОЈАН: Личним радом, залагањем и примером. За друго не гарантујем. Нити могу, нити смем.

Ко је највише крив због чињенице да млади људи овдје немају перспективу?

БОЈАН: Волео бих да могу показати прстом у тог неког, али не могу. Ако бих исполитизовао фразу рекао бих појединац и друштво, али будући да политичке изјаве у деведесетдевет одсто случајева не значе ништа, логика налаже да нема одговора на ваше питање. Дакле, купање у бесмислу.

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.