Борба против лажних вијести - Шта доноси провјера?

Новинари су већ неколико година све активнији у борби против лажних вијести, како на интернету тако и ван мреже. Колико је та борба успјешна? И на шта може утицати провјера чињеница?

BUKA portal / 10. јануар 2019

Била је то највећа лаж којом је Борис Джонсон подгријавао атмосферу прије референдума о Бреxиту 2016, односно изласку Велике Британије из Европске уније. Лаж која се могла препознати с километра. Дебелим бијелим словима било је исписано на црвеном аутобусу: "Ми сваке седмице Европској унији шаљемо 350 милиона фунти" (насловна фотографија) . Британски новинари су брзо реаговали и објавили да се заправо ради само о 110 милиона фунти. Али, упркос томе у једној анкети је 47 одсто испитаних грађана сматрало да је већа бројка тачна, док је 39 одсто грађана било сигурно да је то погрешно. Тако да је лаж допрла много даље него исправљена верзија и допринијела судбоносном резултату гласања, када се Велика Британија припремала за излазак из Европске уније.

Када је само пола године касније Доналд Трамп изабран за америчког предсједника, сви су у устима имали појам "Факе Неwс". Друштвене мреже су биле преплављене тобожњим информацијама о умијешаности његове ривалке Хилари Клинтон у дјечју порнографију. Касније је важило за сигурно да су тролови и ботови са друштвених мрежа били купљени од стране Русије. Тада су многи почели да схватају колико би дезинформације у нашем информационом добу могле бити опасне по демократију. У једној студији Универзитета у Мајнцу је 74 одсто испитаних казало како су лажне вијести истинска опасност за друштво у цјелини. С друге стране је лагано почело да расте повјерење у етаблиране медије. Како би се убудуће у интернету одвојило жито до кукоља, односно лажне вијести од чињеница, многе редакције су увеле формат "провјере чињеница".

Шта ради онај који провјерава чињенице?

"За мене је провјера у ствари једино средство против лажних вијести", казао је новинар АРД Патрик Гензинг у разговору за ДW. "До сада нисам пронашао никакву алтернативу." Гензинг је одговоран за АРД-ов пројекат "Фактенфиндер" (проналазач чињеница) који је започео у априлу 2017, дакле пола године уочи савезних избора у Њемачкој, јер се страховало да би могло доћи до контролисаног утицаја на формирање мишљења као што се то догодило у вријеме избора Трампа за предсједника. Тада су четири уредника радила на проналажењу чињеница, а од новембра 2017. Гензинг је сам "на барикадама" и сам координира пројекат. 

Када је почео да се бави овим послом Грензинг се није суочавао само са лажним објавама попут оне о дјечјој порнографији у коју је наводно уплетена Клинтон, већ се често суочавао и са изјавама особа које обављају јавне функције. "Имали смо један случај прије Божића, када је предсједник Савезне уније послодаваца (БДА) објавио бројке о избјеглицама које већ имају посао", каже Гензинг. Наиме, Инго Крамер је тада изјавио како од милион избјеглица које су примљене у Нјемачку 2015. године, њих 400.000 већ има посао. Овај број је и самом Гензингу био сумњив, али истовремено и интересантан, тако да је провјерио чињенице. "Бројке су биле исправне, али сам без обзира на то писао о томе, јер је Крамеру истовремено предбацивано с друге стране да прича бајке."

Но, посао онога који провјерава чињенице не престаје оног тренутка када је број провјерен. Двије године откако је почео да води овај пројекат Гензинг резимира: "Утврдили смо колико су статистике непотпуне, колико је недјелотворна ова фабрика бројки којом се покушава премјерити живот." Статистике су често само пола истине, јер су вам увијек потребни експерти да протумаче бројеве. "Ово понекад слијепо вјеровање у бројке је погрешно." На примјер када покушавате да бројкама из полицијске криминалистичке статистике водите политичке дебате. "То никако не функционише", каже Гензинг. Умјесто тога би требало да се периодично објављује извјештај о безбједности.

До кога допиру провјерене чињенице?

Основни изазов оних који се баве провјером чињеница је да допру до оних који вјерују у раширене лажи. "Поједини људи граде сопствене јавности на друштвеним мрежама и тиме избацују класичне медије", каже Александер Зенгерлауб за ДW. Он је сарадник Фондације за нову одговорност у одјелу - "Дезинформације у дигиталној јавности". При том је упитно, каже Зенгерлауб, да ли провјерене чињенице уопште допру до одређених кругова. "Онај ко на Твитеру прати Беатрикс фон Шторх (политичарка Алтернативе за Нјемачку) , тај неће сигурно истог трена кренути да провјерава да ли је то што је она твитовала било и исправно", каже Зенгерлауб.

Сличног је мишљења и Патринк Гензинг који каже да "до оних који не желе да нам вјерују нећемо ни допријети". Број оних који прочитају провјерене чињенице се креће између неколико хиљада и неколико стотина хиљада. Но, иако је разлика у броју оних који прочитају лажне вијести и оних до којих допру провјерене чињенице огромна, Гензингер је увјерен у смисао свог рада. "Поента је у томе да људи одмах препознају мустру по којој све функционише. Јер, принцип по којем функционише ширење лажних вијести је веома сличан."

Границе "Фактенцхецкер"-а

Александер Зенгерлауб сматра да је веома важно посредовати ове медијске компетенције. На крају се једна парадигма фундаментално промијенила. "Раније се прво редиговало па онда објављивало, а данас се на друштвеним мрежама прво нешто објави па онда можда неко узме да провјери, да ли је то што се објавило истина." Од тренутка од када свако једноставним методама може да објави нешто на мрежи, новинарство је изгубило монопол.

То посебно важи за Факе Неwс, којима се желе изазвати негативне емоције, које се на друштвеним мрежама чешће дијеле и чешће показују, објашњава Зенгерлауб. "То одговара квази логици платформе, јер вијест да нешто није било тако како се претходно тврдило има много мању вриједност као вијест." Осим тога ту је и недостижна вирална снага лажне вијести због тога што је новинар приморан да провјери валидност информације, због чега се ствара временска дистанца.

Александер Зенгерлауб упозорава да се због лажних вијести не изгуби из вида преостали начин извјештавања. "Јер, наравно да новинарство не значи да се читав дан извјештава само о нечему што се уопште није догодило. Онда не бисмо имали мјеста за преостале теме." Због тога би само друштво дугорочно морало да буде спремно за дигиталну јавност и сензибилизирано за опасност од лажних вијести на друштвеним мрежама."

ДW


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.