Дејан Лучка: Тешко је причати о социјалној правди кад добар дио наших суграђана грца у неимаштини

Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права за БУКУ говори о томе шта је социјална правда код нас, шта значи правда и који је њен однос са правом.

Maja Isović Dobrijević / 20. фебруар 2019

Foto: Privatna arhiva

 

Данас се обиљежава Дан социјалне правде. Дејан Лучка, директор Бањалучког центра за људска права за БУКУ говори о томе шта је социјална правда код нас, шта значи правда и који је њен однос са правом.

Дејане, колико код нас има социјалне правде?

Мало је тешко причати о социјалној правди код нас, јер су друштвене разлике толике да је јаз богатих и сиромашних можда већи неко икада, а добар дио наших суграђана грца у неимаштини.

Према Универзалној декларацији о људским правима, Пакту о економским, социјалним и културним правима и Европској социјалној повељи, социјална права се третирају као елемент животног стандарда и сматрају се саставним дијелом људских права. Према таквој оријентацији, свако има право на стандард живота који обезбјеђује здравље и благостање појединца и његове породице. Такође, многим законским актима у БиХ се „на папиру“ прописују различита социјална права.

Ипак, и поред законске заштите, нажалост, као што рекох, добар дио нашег становништва живи у сиромаштву и суочава се са социјалним искључењем, великом несигурности и неједнакости. Многи појединци су доведени до ивице егзистенције, а породице једва састављају крај са крајем. Тако да код нас не постоји социјална правда, у свом правом значењу, већ само њени обриси и назнаке.

Некада, не тако давно, смо имали донекле социјално праведније друштво. У социјалистичком периоду је, поред богатих буржоаских комуниста и сиромашних другарица и другова, постојала велика тзв. „средња класа“, коју су чинили радници, сељаци и интелектуалци. Та класа је била носилац великог дијела цјелокупног друштва, и имала је могућност за достојанствен живот. Нажалост, таква средња класа је данас скоро у потпуности ишчезла, и остали смо скоро па само на оним богатим капиталистима и сиромашнима, као и осталима који се муком труде да постану нека нова средња класа.  

Шта значи социјална правда, која је држава њој, према твом мишљењу, најближа?

Иако не постоји јединствени концепт „социјалне правде“, а данас се све више, од одређених структура, говори о самој могућности да ова синтагма уопште постоји, једноставно би се могло рећи да је социјална правда у ствари концепт друштва у коме постоји правичан однос према сваком појединцу, у коме сви имају право на достојанствен стандард живота и у коме на крају постоји праведан однос између појединца и друштва.

У таквом друштву се поштују људска права, у која свакако спадају и она социјална, а сиромаштво, социјална искљученост, социјална несигурност и неједнакост се покушавају у потпуности искоријенити.

Када бисмо причали о државама које су дошле најближе социјалној правди, а које су нама географски и културно најближе, то су свакако државе Скандинавије и Њемачка.

На који начин социјално праведна друштва треба да се односе према својим грађанима?

Почео бих са оним шта социјална правда није. Виктор Иго је, према мом мишљењу, у својим „Јадницима“, несвјесно дао дефиницију друштва социјалне неправде. Тако, социјално неправедно друштво има своје упориште докле год буде постојало силом закона и обичаја, друштвено проклетство које, и у јеку цивилизације, вјештачки ствара пакао и судбини додаје и људску коб; докле год не буде рјешено понижавање човјека постојањем пролетеријата, срозавање људи глађу, кржљање дјетета у мраку и докле год на земљи буде незнања и биједе и гушења самог друштва.

Када говоримо о социјалној правди, уколико сваки појединац већ „даје“ одређени степен своје апсолутне слободе држави, подргавајући се под њене законе, та држава је дужна да му обезбиједи могућности за нормалан и достојанствен живот.

Држава не треба, као што је у одређеним круговима прихваћено становиште, да директно отима од богатих и даје симомашнима, нити сви у таквој држави треба да имају једнаке приходе. У таквом друштву, држава треба да створи услове у којима ће расподјела друштвеног богатства бити правична и не дозволити појаву детеорирања ничијег живота. То се ради пажљивим планирањем, истраживањима, различитим законским мјерама и радом на терену.

Укратко, социјално праведно друштво треба да буде спремно да искоријени сиромаштво, понижавање појединца и живот који није достојан човјека, обезбјеђујући средину у којој ће људи моћи радити, привређивати, лијечити и школовати се и бити законски заштићени од искључености у сваком тренутку.  

Имајући у виду дешавања око Правде за Давида која трају скоро годину дана можемо поставити питање колико су наше институције заказале када су грађанска права у питању?

Одговорићи овако. Институције, односно њихови представници који забрањују шетњу, хапсе и туку људе, пријете појединцима, не рјешавају злочине, а жмире на једно око на нелегална дешавања око њих су доказ да је у партијској држави некада стварно илузорно, па и смјешно говорити о пуном поштовању људских права, односно грађанског дијела истих.

Када је социјална правда у питању који су неки највећи проблеми у друштву у којем живимо?

Непримјерен стандард живота, незапосленост и немогућност запошљавања која долази због нерада државних органа, срозавање социјалних услуга, све лошија здравствена заштита, која између многих фактора постаје таква због одласка здравствених радника због односа према њима и лошег живота којем су изложени.

Оно што је велики проблем је и то што се постепено и у пракси и „на папиру“ укидају средстава за многе услуге за дјецу и младе, као и оне старије. Тако ће временом бити све мање права из социјалне заштите, а сами буджети ће се састављати тако да у њима буде што мање места за оне у стању социјалне потребе и најсиромашније. Све ово ће наравно бити чињено у сврху реформи, напретка, штедње и сличних „покривалица“.

Појам правда је филозофски појам, право није исто што и правда. Колико нам је и данас недокучиво шта је то правда?

Иако би се могло расправљати о томе, право у суштини није исто што и правда. Многи философи су покушали докучити шта је правда и свака од њихових дефиниција дјелује примамљиво. Ја сигурно нисам на њиховом нивоу да дам тачан одговор или бољу дефиницију од њих на то питање.

Оно што могу рећи и што мислим је да је правда једноставно систем у коме ће свако добити оно што му припада према правичности, моралу, праву и исправном поступању, водећи се разумом, науком, неотуђивим правима појединца и позитивним цивилизацијским вриједностима.

Оно што је праведно за мене, не мора бити праведно за неког другог. Међутим правду не можемо нормирати као право. Како помирити те личне и општедруштвене интересе?

Само право у једној држави увијек мора да тежи да буде што ближе правди. Свакако да је најтеже дати дефиницију правде, јер се ту често сукобљавају различити интереси појединаца, зато што је свако другачије тумачи, али Цицерон нпр. има једну занимљиву изреку која каже да је прва улога правде „да нико никоме не нашкоди“, а сами Римљани су говорили да је правда „стална и трајна воља свакоме дати право које му припада.“

Тако да се и право и правда стално испреплићу, а само право треба да се труди да у склопу до сада направљених открића, философских стварања, истраживања, разума, морала, правила, обичаја и сл. што више дође до тог идеала правде, дефинисаног помоћу наведених критеријума.

Филозоф Имануел Кант је рекао „двије ствари ме испуњавају све већим страхопоштовањем и дивљењем што их више промишљам – звјездано небо нада мном и морални закон у мени“, то је начело којег би се свако требао држати, али се не држи. Како моралност опстаје у данашњем свијету?

Ако смијем, као одговор на ово питање, парафразирао бих Ђорђа Балашевића и рекао да се данас лаж одважила, а задња багра кроји своје поимање морала, па се свако мало О. К. Корал диже око нас, у коме су браћа Ерп и Док Холидеј сукобљавају са „Каубојима“, а народ се налази између њих на унакрсној паљби, тешко могавши негдје побјећи.

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.