ДЕВЕТ ПУТА НАЈБОЉИ ГРАД: Овдје јавни превоз кошта један ЕУРО дневно, аутомобиле избацују из центра, све се гради због становника

Широм свијета Град Беч служи као примјер урбаног квалитета живљења.

Elvir Padalović / 10. децембар 2018

foto BUKA

Према истраживању глобалне конзултантско предузетничке групе Мерцер у конкуренцији 231. свјетског града, главни аустријски град Беч и ове је године, девети пут заредом, проглашен најбољим градом на свијету када је посриједи квалитета живота. У истраживању се упоређује четрдесетак разних фактора као што је политичка стабилност, инфраструктура, здравствена њега, образовање, степен криминалитета, рекреација, култура, бриге о животној средини, личне слободе..., на начин да се сабирају бодови у свим категоријама - политичкој, социјалној и привредној.

Њихов је циљ задржати ову позицију у наредном периоду. 

Широм свијета Град Беч служи као примјер урбаног квалитета живљења.

Беч гради будућност, односно показује слику своје нове урбаности као град будућности јер раст и промјене такође нуде могућност да се град изграђује у складу са водећим принципима урбаног развоја који штеди будуће ресурсе. 

Надаље, Беч расте ван својих граница и показује Беч у метрополитанском региону као глобалној економској и истраживачкој локацији.  

 

 

Не расте само Беч, већ и читава регија, која укључује сусједне округе Доње Аустрије и дијелове Сјеверног Бургенланда. 2030. године ће на овом простору живјети више од три милиона људи у овој метрополској регији. 

Беч је такођер "паметан град", функционални град који нуди својим грађанима висококвалитетну социјалну инфраструктуру, зелене и рекреацијске области, удобност и сигурност збрињавања, која управља природним ресурсима и доприноси заштити климе.

Град настоји дугорочно осигурати тај статус помоћу свеобухватних мјера за одржив урбани развој града, али и одличним стратешким планирањем. 

Беч ових дана изгледа бајковито, а наши саговорници кажу како је ово период када све предности Беча долазе у потпуности до изражаја. Наиме, бројни туристи у великом броју користе јавни превоз који је необично јефтин. Седмична карта која укључује путовање свим јавним превозним средствима кошта око 17 ЕУРА. Међутим, невјероватно звучи да је цијена јавног превоза 1 ЕУРО дневно. Наиме, 365 ЕУРА кошта годишња карта за јавни превоз у Бечу.

У организацији Еуроцомм-а, уреда града Беча у Сарајеву, имали смо прилику посјетити Магистрат града Беча који се бави планским урбаним развојем града и разговарали са  дипл.-Инг. Мицхаелом Росенбергером који је вођа пројекта СТЕП 2025. 

 

 

Овај пројект се бави просторним уређењем града и у три велика поглавља обухвата укупно осам кључних тема за урбани развој Беча.

Росенбергер истиче у разговору за БУКУ како је Беч у задњих 20 година имао пораст броја становника за 300 000, а да сада сада има 1.9 милиона становника. 

„Не желимо да се град шири, желимо га уредити у већ постојећој урбаној експанзији, желимо те нове људе, тај додатни потенцијал, додатну привредну снагу, користити да све те просторе који су нам пружени најоптималније искористимо. Користимо велике зоне гдје су жељезничке станице које више нису у тој функцији, или велике индустријске зоне за нове градске четврти, користимо могућност да градимо, настају нове зграде, нове градске четврти, то желимо искористити да се град не мијења принципијелно, али се ипак на доста мјеста гради“, каже Росенбергер за БУКУ.

На другу страну, идентитет се мора задржати.

„Ми не желимо уништити нешто што се историјски развило. У самом центру града нема толико простора за градњу, ту постоје неки проминентни пројекти, који привлаче пажњу. Већина тих пројеката и инвестиција је ипак на периферији,  у вањским градским општинама, 5 км од центра, и то је и нешто што нама одговара. Ми не желимо уништити или мијењати центар града, него управљамо грађевинским пројектима и развојем града на овим локалитетима гдје имају смисла, гдје су од користи. Не желимо промјене у центру које немају смисла, тако да и те како управљамо тим развојем у граду“, истиче наш саговорник.

Степ 2025 је стратешки документ урбанистичког развојног плана, који је усвојила градска скупштина као највиши орган града и унутра је одређено како градска управа треба управљати градским развојем.  То је, заправо, политичка одлука коју је донијело укупно водство града и гдје се прописује како градска управа треба поступати, шта треба чинити, описани су циљеви, они развојни задани, именовани тако да се зна шта треба тај снажни јавни сектор регулисати и како управљати развојем града.

Мицхаел Росенбергер каже како се ради о документу који је доста широк и који регулише доста животних подручја, са обзиром на раст и развој града, те на раст броја становника. Оно што је ту описано јесте у које регије Беча треба усмјерити тај раст.

„Доста је компактно описано да се не треба градити густо у граду, да град не иде са развојем превише у ширину, даје се смјер како градити у граду с обзиром на очекивани раст. Са друге стране, шта чинити у погледу мобилности?  Јасно се треба дати приоритет јавном превозу, даље у документу се налазе смјернице како се треба односити према аутомобилском саобраћају, јасно је дато до знања да се ту не требају чинити никакве додатне инвестиције, нити се треба ширити аутомобилски саобраћај“, истиче Росенбергер

Сам документ дефинише приоритете будућег развоја града. 

Када је ријеч о саобраћају у главном граду Аустрије, највећа жеља је да се смањи удио аутомоблиског саобраћаја у граду и да људи пређу на јавни саобраћај, да се повеже јавни превоз са бициклизмом, са шетњом, да се комбинација тих кретања олакша.

„Ту се улаже новац, на томе се ради. Што се тиче паркирања, то постаје релативно скупо у центру, ту се жели ограничити на оне људи који ту станују, привреднике који тамо имају своје радње или који долазе да нешто доставе, али свима њима се жели јавни превоз учинити атрактивнијим. Жели се отежати кориштење аутомобила, а направити понуду јавног превоза што бољом, тако да људи морају ради једноставности користити јавни превоз. Тиме се настоје створити боље алтернативе у унутрашњим градским општинама“, наглашава наш саговорник.

 

Дипл.-Инг.ин Цларисса Кнехс из Магистратског одјела 19 града Беч,а чији је главни циљ рад на архитектури и уређењу града, односно јавних простора, каже за БУКУ како се Беч константно развија.

 

 

„Моје подручје рада је урбани јавни простор, Беч је у том погледу доживио један велики развој. Граде се високе зграде, али се то настоји градити у оквиру концепта гдје је то прихватљиво и гдје се не нарушава слика града. Одржавају се и дијелови градских четврти, уноси се више зеленила у град стварањем зелених површина. Све у свему, ради се о свеобухватном развоју."

С обзиром да је Беч већ девет година проглашаван за мјесто са најквалитетнијим животом за своје грађане, занимало нас је како архитектура и уређење јавног простора доприносе квалитети живота овог града. 

Наша саговорница истиче како се сви пројекти, било они мали или велики имплементирају од самог почетка са грађанима, омогућивши им да од самог почетка учествују у процесу.


„Прво анализирамо социјални простор, ко га користи и зашто, да бисмо читаво окружење учинили прихватљивијим и привлачнијим за људе који га користе и да тај простор постане мултифункционалан, тако да ниједан парк више није искључиво парк или само зелена површина. Ми га сагледавамо кроз више функција, па тако ту правимо и пут којим дјеца иду у школу, преко дана га користи нека бакица која чува своју унучад, навече га користи неко сасвим трећи. Простор мора бити разнолик“, истиче Цларисса Кнехс, па додаје како се све ради само због грађана.
 

 

 

„То је њихов простор и они га требају користити на најоптималнији могући начин. Ми њих не питамо да ли желе на неком мјесту да имају неку клупу, већ их питамо шта на том простору желе да раде. Да ли да сједе или шетају, да ли желе неко шеталиште, шта сада ту радите, а шта бисте вољели радити у будућем периоду? Рецимо, на примјеру једног простора смо захваљујући социјалној анализи установили да тамо не долазе дјевојчице. Е сад, наш план је био такав да желимо да га користе и дјевојчице. Јавни простор мора бити за све и сви га морају моћи користити“, додаје она.

Она наглашава како је њен задатак уређење јавног простора у позитивном смјеру, односно да као такав буде преобликован да буде што прихватљивији грађанима, али да је повремено било грађанских иницијатива и протеста које су уродиле плодом, као што је то било у случају Бацхер парка у Бечу, када су се грађани снажно успротивили изградњи јавне гараже на уштрб сјече великог броја стабала. Било је масовног отпора, који је резултирао одлуком да се гараже не праве.

„Мој фокус је усмјерити развој што позитивније, дакле, да се сади више стабала, да се шире тротоари, да се простор учини бољим за живот сваког становника. Они већ сад унапријед имају неке своје жеље у погледу уређења јавног простора, али наравно, не могу се све жеље испуњавати. Ми стављамо акценат на то шта они желе и да ли је то могуће остварити. Наш задатак је да им објаснимо зашто нешто није могуће. Са таквим нашим објашњењима веома често постижемо консензус", каже она.

На другу страну, грађани су унапријед скептични према одлукама ове врсте.

Наша саговорница каже како је то тешка тема, али да се може добро илустровати на примјеру  Мариахилфер страссе. Подсјетимо, то је једна од највећих бечких улица преуређена у шеталишну зону.

„Када смо кренули у велику реконструкцију ове улице, да је претворимо у полупјешачку улицу, било је много дискусија. Политичари су објашњавали и разговарали са људима зашто она треба да изгледа тако како је замишљено. Имали смо гласање о томе и нешто мало више од 50% становника је било за промјену улице. Сад када је та промјена урађена, преко 70% људи то подржава. Људи морају моћи видјети како ће мјеста изгледати, тешко је то било и замислити како ће то у коначници изгледати. Зато је битно људима показати кроз визуелизацију тог простора. Увијек се испостави да је прихваћеност већа на крају него на почетку. На примјеру Мариахилфер страссе види се да су становници захвални због урађених промјена“, каже она.

 

 

 


Бука препорука

Репортаже

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.