ДИНО ШАРАН за БУКУ: Ја сам социјални аутор и обрађујем социјалне теме, политика је незанимљива курва

Поводом изласка најновијег албума групе "Лету Штуке", новинар БУКА магазина разговарао је с Дином Шараном о његовој музичкој каријери, али и неким социјалним питањима.

Ernest Bučinski / 20. децембар 2018

Ове године Дино Шаран и његов бенд "Лету Штуке" лете, рекло би се, вишље и борбеније него икада до сада. Након дискографске паузе дуге седам година, објавили су албум "Топла вода", који је жанровски разноврстан, продукцијски се разликује од претходних, свирачки је чврст и показује да је бенд беспријекорно професионалан и ауторски неприкосновен. Дино је поново показао да је зналац у писању квалитетних и убитачних текстова, који указују на конкретне проблеме у друштву. Љубитељи квалитетне музике и топлог тона до сада су могли видјети спотове за пјесме "Боже здравља", "Супермаркет" и "Бочице". Дино је побрао добре критике за најновије пјесме, а одрадио је и занимљив дует с бендом "Дубиоза колектив" за пјесму "Земља гори". Иза Штука су и успјешни промо концерти у Загребу и Љубљани.

Поводом изласка најновијег албума групе "Лету Штуке", новинар БУКА магазина разговарао је с Дином Шараном о његовој музичкој каријери, али и неким социјалним питањима.

Објављена је "Топла вода" и критике за пјесме су јако добре. Може ли се рећи да си ушао у златну ауторску фазу?

ШАРАН: Све зависи од инспирације. Мислим да јесам у топ форми и да је сада јако битно да наставим радити истим темпом. Немам сада према томе неки посебан однос пошто су пјесме из албума "Топла вода" доста времена "одлежале". Ја увијек волим када након настанка пјесме прође неко вријеме, а сада идемо пуна офанзива.

Многи рок критичари и публика те сматрају за водећег рок аутора из Босне и Херцеговина, па и региона. Да ли ти то представља више терет или олакшање?

ШАРАН: Види, та одредница рок је терет, јер ја се не сматрам рок аутором. Више се сматрам само аутором, зато што су моји материјали углавном еклектични, нема ту неких специфичних жанровских одредница. А то, да ли сам водећи или нисам, не знам. То ми није ни добро, ни лоше, увијек се то мијења. Увијек је неко актуелан, а неко губи на актуелности, долазе неки други и тако.

Ти си у својој музичкој каријери прошао све фазе, од свирања по кафанама до снимања албума, популарности и великих концерата пред хиљадама људи. Да ли мислиш да би сваки музичар требао да пређе све те степенице и колико је све то утицало на твој рад?

ШАРАН: Најважније је свирати. Важно је снимати. Важно је говорити о томе. Онда опет свирати, снимати. Мислим да је корисно да се прођу све те фазе, мада технологија омогућава друге неке опције. Колико видим замијениће нас умјетна интелигенција, тако да не знам како ће то даље изгледати.

Имаш ли музичке идоле, ко ти је узор?

ШАРАН: То је некад било давно, сад већ имам довољно година да бих имао идоле или узоре. Али ако гледамо с друге стране, знамо ко су у бившој Југославији били најутицајнији музичари, па ни ја нисам изузетак. Све су то исти ликови.

У задње вријеме те пореде с Джонијем Штулићем по ангажованости.

ШАРАН: Па нисам нешто ангажован специјално у неком политичком смислу. Ја сам више онако социјални аутор. Бавим се више социјалним темама, а социјалне теме нису нужно и политичке. Мене више занимају људи, међуљудски односи и односи у друштву, него сама политика. Политика те нема шта занимат. Политика је курва, како кажу неке колеге.

Колико је важно да добар аутор буде и добар човјек? Свједоци смо да се поједини велики умјетници нису баш показали и као велики људи?

ШАРАН: Не бих ја то стављао у неки лични контекст пошто је ипак важно дјело. Нико није ни сасвим добар, нит сасвим лош. Увијек су ту неки лични мотиви за неке поступке. Искрено говорећи, мени је важно дјело, а по дјелу се види у каквој је ко умјетничкој фази, па тако и моралној.

Рекао си да си окренут социјалним темама. Шта те највише иритира у нашем друштву?

ШАРАН: Мене иритира то што смо по менталитету већински узгајивачи корупције, непотизма и тако тих ствари. Врло смо опортуни у том смислу, а опет смо ирационални с неке суштинске стране. Јер само ирационални народи могу радити ствари које радимо ми.

Да ли ће се овај народ икада дати у памет?

ШАРАН: Опет је то ствар виших интереса. Народ је ту опција. Ако постоји шанса за дизање неке колективне свијести, онда би се народ дао у памет. Међутим, народ је овдје превише подложан самој политици и превише вјерује политици. У ствари, то и није ствар вјере, него је ствар инертности и љености. Најлакше је дати да неко мисли твојом главом. То је овдје синдром. Мислити је најтеже.

Народ живи лоше, а опет годинама гласа за исте људе? Зашто се плашимо промјена?

ШАРАН: Ту се ради о чистим интересима егзистенцијалне природе. Посао се тешко добија, а лако се губи. Лако се остаје без егзистенције јер овдашњи политичари немају никакву емпатију. Мислим да нас углавном воде неуки људи. Наравно не могу рећи да су сви исти, али већина њих су и мало психопатски типови, јер мораш бити помало и психопата ако ти није на уму одговорност за разне социјалне слојеве који губе егзистенцију због твојих личних интереса, а на власти си. Задатак државе је прије свега да штити своје грађане од своје властите силе. То наша држава не чини.

Живимо у држави гдје је постало политичко питање и "друштвени феномен", када родитељи који на сумњив начин изгубе дијете изађу на улицу да потраже правду. Конкретно мислим на Давора Драгичевића и Сузану, родитеље покојог Давида. Ти си им дао искрену подршку. Међутим, постоје и они који не да нису стали на страну неутјешних родитеља, него их чак и критикују.

ШАРАН: Није Правда за Давида друштвени феномен, то што Давор ради је сасвим нормална ствар. Ја сам на страни Правде за Давида управо због људских и родитељских разлога. Није Даворова дјелатност феномен, феномен је друштво које не реагује како треба на такве ствари. Имамо и случај Мемића и разне друге случајеве. Овдје су људи, нажалост, инертни и према таквим стварима. Мени лично је много више стало до тога да ти родитељи дођу до истине и правде о својој дјеци, него до заставе у Предсједништву. Зато желим и Давору, и Сузани, и Муризу Мемићу, од свег срца да нађу правду за своју дјецу.

Можемо ли се ми, уопште, надати да ће доћи нека боља и поштенија времена?

ШАРАН: Све је до нас. Какав народ таква власт. За ових протеклих двадесет пет година лошег живота могу закључити да је дефинитвно до народа. Имаш, рецимо, ове жуте прслуке у Француској, или Румуне који су се дигли против своје власти. Али код нас се не диже нико ни за шта. Нестане плина, воде, струје, нико не обавијести грађане о томе, тотални безобразлук, убијају нам дјецу по улици, а нико ништа. То не може никако бити само до власти. Е сад да ли ће се народ опаметити, то не знам. Можда је одлазак младих из земље врста побуне против система, јер очигледно нема никаквог начина да се успостави нормалан систем вриједности.  

Ове године БиХ је задесила и мигрантска криза. Да ли је наш страх од миграната оправдан? Зашто тим људима не помогнемо, умјесто што од њих правимо топ вијести као убицама, силеджијама и лоповима?

ШАРАН: Не правимо само ми о њима такву слику и вијест. Миграната је увијек било и биће, миграције су природни историјски процеси. Мислим да би се требали држати оне пословице не ради другом оно што не желиш да ти раде. То је основни постулат и сваке религије. А што се тиче миграната, ако мене питаш, добро дошли!

Да ли има ишта позитивно у томе што млади одлазе из БиХ?

ШАРАН: Па мислим да има, јер вратиће се неки потомци тих наших домаћих миграната, или образовани, или са неким капиталом који ће уложит у државу која ће можда тада бити сређенија. Људи данас бјеже од овог шизофреног система који ми овдје имамо, а који је у великој мјери потпомогнут и нашим "маинстреам" медијима.

На крају ћу поставити и питање везано за Бука магазин, који ове године слави своје пунољетство. Пратиш ли рад Буке? Читаш ли наш магазин?
 
ШАРАН: Бука је одлична и, заправо, колико видим, то је једини наш портал који се бави неким реалним темама и обраћа пажњу на умјетност. Примјећујем да се бавите неким стварима које нису на прву и зато јако респектујем ваш рад и желим вам дуг живот.

Ево ближи нам се крај старе и почетак нове године, чека ли нас ишта добро?

ШАРАН: Ја се бавим писањем пјесама, нисам пророк. Све зависи, не само од нас, него и свјетских токова. Надајмо се да ће бити боље, нада умире задња. Треба се борити, јер то је оно што је у људској природи. Не смијемо се предавати и упадати у депресију. Човјек се треба изборити прво сам са собом, па онда и са осталим животним недаћама.

Планови Штука?

ШАРАН: Даље ћемо снимати спотове. Дакле, екранизирати ћемо пјесме које су на нашем новом албуму "Топла вода" и чека нас турнеја до сљедеће плоче коју ћемо објавити сигурно у року од годину, двије дана. Нећемо правити дискографске паузе сличне које смо имали до овог албума. Али то је било из неких личних разлога и персоналних промјена у бенду. Тако да није била инспирација проблем. Сада ћемо наставити с континуираним радом, који се неће прекинути. Идемо даље. Сљедећи нам је концерт 22. децембра у Дому омладине у Београду.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.