Дјеца и бебе пред екранима: Сазнајте шта стручњаци савјетују када су у питању дјеца и телефони, таблети, лаптопи...

Све више дјеце, па чак и малих беба, доста времена проводи пред екранима. О утицајима екрана на мозак и понашање најмлађих за БУКУ говори Бојана Делибашић Бјелић, социјална радница из Бањалуке

Maja Isović Dobrijević / 10. јануар 2019

У посљедњих 10-ак година проведен је велики број различитих истраживања везано за утицај „екрана“ на развој и одрастање дјетета. Истраживања су доказала да екрани битно утичу на развој мозга код дјеце, посебно у млађем узрасту. Дјечији мозак је прилагодљивији и има већу способност мјењања у односу на стимулације из окружења, та способност омогућава незрелом дјечијем мозгу да брзо учи нове вјештине, много успјешније него одрасли мозак. Међутим континуирана изложеност дјетета екрану посебно у узрасту до 3 године може бити вема штетна за његов психофизички и социјални развој.
Као и већина ствари тако и „екрани“ имају своје добре и лоше стране зато је важно да одрасле особе, а прије свега родитељи буду освјештени о овој проблематици и правилно и одмјерено дозирају и усмјеравају дијете приликом конзумирања садржаја са различитих екрана.

Бојана Делибашић Бјелић, социјална радница која има више од петнаест година искуства у раду са дјецом и младима кроз различите превентивне, психо-социјалне, истраживачке и волонтерске активности и пројекте, каже да не морамо бити научници да бисмо се бавили темом утицаја екрана на дјечији мозак, али да су нам ипак потребна нека базична знања о томе шта се дешава са мозгом у ком развојном периоду дјетета, те какве су стимулације добре, а које нису у одређеном узрасту дјетета.

„Најпростије речено мозак у свом развоју има неколико битних развојних периода/замаха, неки се дешавају још док је беба у мајчином стомаку, а неки, за ову тему важни, су они након рођења дјетета. Такав један период је од рођења па до треће године. У овом узрасту пресудна је жива интеракција, јер такве интеракције мозак дјетета може да прими и обради, пошто му је све ново, препуно боја, облика, тонова, интеракција и без технолошких помагала. Ако дијете у овом узрасту излажемо ’екрану’ његов мозак доводимо у неприродно стање побуђености тзв. прегријавања, оно тада не може да прими и обради толику количину информација. Мозак се дословно прегријава и доводи до различитих реакција од тупости, не реаговања на друге подражаје из окружења до тзв. потпуне хипнозе, до непријатних емоција љутње, незадовољства, плакања, агресивности и слично“, рекла је за БУКУ Бојана Делибашић Бјелић.
Она каже да то у каснијем узрасту дјетета може довести до промјена које изазивају поремећаје концентрације, ослабљених говорних вјештина, проблеме у учење, повећану импулсивност и смањену способности самоконтроле, слабију покретљивост мишића и друге здравствене проблеме.

„Још један значајан период у развоју мозга дјетета је адолесценција, тада требамо обратити посебну пажњу на спољашње подражаје, а посебно утицај савремених технолошких достигнућа. Адолесцентски мозак је квалитативно другачији и од дјечијег и од одраслог мозга. Промјене које мозак доживљава у тим годинама су драстичне и поред оних у периоду до треће године, најзначајније за читав људски вијек. У теорији, адолесценти  могу да донесу праве одлуке и разумне изборе, само до њих долазе спорије од одрастлих, користе другачије дијелове мозга за процесуирање датих информација. Замислите да мозак одрасле особе при доношењу одлуке о некој ситуацији ради на супер брзи wи-фи интернет, док мозак адолесцента ради на даил-уп интернет, онда вам је јасно у каквом проблему је адолесцент када треба да просуди шта је добро, а шта да не  учини. Посебно ако имају вршњачку публику и подстицај, склонији су непромишљеним и ризичним поступцима, теже краткотрајним задовољствима, експериментисању са алкохолом, цигаретама, дрогама, љубавним везама, испитују своју сексуалност. А ако на све ово додамо негативан и неконтролисан утицај са екрана и интернета, различита краткотрајна узбуђења су им доступнија те су саминм тим изложенији различитим опасностима и ризицима (комуникација са непознатима, интернет вршњачко насиље, порнографија, сцене насиља, он лине насилне игре и сл. садржаји пуни говора мржње и насилног опхођења) који могу пољуљати њихово самопоуздање и интегритет у реалном животу те довести до различитих психичких и развојних поремећаја“, објашњава Бојана.

Она истиче да је препорука свих стручњака да дјецу до треће године живота уопште не излажете било којим дигиталним садржајима (ТВ, рачунари, мобилни телефони, таблети - екранима), у том узрасту за дјецу је веома корисна жива интеракција са окружењем, посебно блиски конткт са људима, а посебно боравак у природи.

 

Фото: БУКА
 

ИЗАЗОВ РОДИТЕЉИМА

Бојана каже да је евидентно да је за родитеље ово проблем и изазов, јер су и сами константно окружени различитим екранима и садржајима који привлаче пачњу. Нерјетко су у ситуацији да ће дјетету укључити цртић или игрицу како би завршили неки посао или мало одморили, али то не смије бити изговор да дјете конзумира те садржаје више од границе дозвољеног.

„Ако са дјететом успоставите јасан договор колико може да користи ’екране’, наравно у складу са узрастом, вријеме када може да користи, садржаје које може да конзумира, ако му најавите колико  минута има до истека дозвољеног времена и да му буде јасна посљедица ако претјера, вјерујем да не би требало бити изљева бјеса када је вријеме да се екран искључи. Да и нама одраслима отмете нешто из руке без најаве, а што је уз то и веома привлачно, хипнотишуће не би нам било свеједно, вјерује да се већина не би расплакала, али би многи били љути и изреволтирани“, истиче Бојана.

Према неким показатељима уколико се борави сат времена пред екраном, потребно је два сата неке физичке активности, по могућности вани, а за психосоцијални развој дјетета веома је важна слободна игра генерално, са вршњацима и одраслима,  јер доприноси развоју широког спектра вјештина код дјеце. Сви се стручњаци слажу да дјеца треба да скачу, да се пењу, провлаче, увалче, да користе различите предмете, облике и материјале из природе, дјете треба да се прља, да окуси и осјети различите окусе и мирисе, посебно у млађем узрасту.

Бојана каже да ако дјетету дате могућност да истражује свијет око себе и уз то има вас (родитеља) за савезнике вјерујте да ће често заборавити на своју дневну дозу екрана, а поред тога треба да постоји баланс који ће бити јасно искомунициран и подстицајан за дјете.

Наша саговорница каже да ке данас заиста доступно јако пуно различитих садржаја за дјецу различитих узраста и оних квалитених и оних неквалитетних и на нама као родитељима је заиста тежак задатак да у мору свега тога просудима шта је добро за нашег малишана, а шта не.

„Оно што можете урадити је да када чујете од дјетета или неког другог извора за цртић, игрицу или неки други садржај, да погледате о чему се ради, шта уствари дјете може да научи из тог садржаја, да ли помаже развијању вјештина и којих, питајте своје дијете зашто му се баш то допада, зашто му је важно да то гледа и онда процјените да ли је то уреду за ваше дијете или не. Генерално треба избјегавати да дјеца гледају насиле садржаје, експлицитне сцене секса, убиства, силовања, мучења и осакаћивања, а евидентно је да бројне игре и телевизијски програми све то приказују и да дјеца често гледају такве садржаје без јасног разумјевања узрочно – посљедичних односа и посљедица приказаног, јер им често нема ко то објаснити, а само по себи због развоја мозга нису у могућмости разумјети“, рекла је Бојана.

Додаје да претјерано гледање оваквих садржаја код дјеце старије од 13. година, или  гледање уопште код дјеце млаже од 12. година, може изазвати или утицати на појачавање депресије, анксиозности, поремећаја концентрације, поремећаја привржености, поремећаја пажње, аутизма, биполарног поремећаја, АДХД-а , психоза и проблематичног понашања. Поред тога, такви садржаји утичу и на схватање моралности и добрих међуљудских односа пуних топлине и разумјевања.

Фото: Илустрација

 

ЈУТЈУБЕРИ И ГЕЈМЕРИ

Популарни садржаји који дјеца воле да гледају пуни су насиља, а Бојана каже да присуство и доступност овог садржаја дјеци не можемо забранити, али можемо ограничити и контролисати садржаје које ће дјеца користити.

„Родитељи би требали са својом дјецом заједно да упознају и користе различите садржаје од различитих апликација, социјалних мрежа, игара, јутјуб канала, јутјубера, гејмера, како би дјеци могли појаснити добре и лоше стране садржаја које користе. Са дјететом од малих ногу изграђујте близак и искрен однос, разговарајте с њим о различитим темама, наравно језиком примјереним његовом узрасту, интересујте се за то шта је вашем дјетету важно, гледајте с њим садржаје који га интересују, поставите јасна правила шта се може гледати, а шта не и објасните дјетету зашто је то тако. Ако и накнадно схватите да неки садржај није ок за ваше дијете, дјетету кажите да сте се додатно распитали о томе и да, па наведите који су то разлози, одређени саджај више није дозвољен. Разговарајте о моралним вриједностима са дјететом, упутите га на садржаје који промовишу позитивне вриједности, на садржаје који ће му омогућити развијање вјештина за самосталан живот, подстичите дијете да има хобије, да се бави физичком активношћу, да волонтира и помаже“, истиче Бојана.

Она каже да су дјеца у предтинеджерству и тинеджерству, која највише и конзумирају ове садржаје, у веома осјетљивом периоду (склонији су доносити одлуке без дубљих просуђивања, теже за брзим и лаким задовољствима, лакше од одраслих упадају у невоље), а ако тада изостане родитељска пажња и да им родитељи буду морална вертикала у смислу пропагирања културе и лијепих дружтвених вриједости могу лако склизнути у различите опасности које собом носи интернет.

Гејмери и јутјубери су нова субкултура која се креће и развија јако брзо баш зато што је њен главни медиј интернет/екран и што је лако доступна великом броју дјеце.Довољно је да имате интернет конекцију и паметни телефон и ви сте већ у свијету гејмера и јутјубера из цијелог свијета.

„Ми одрасли просто уз све остале обавезе и борбу за егзистенцију не стижемо да испратимо шта то све наше дјете прати и гледа. Но ако се водимо чињеницом да ни у реалном свијету нећемо дијете пустити ван, а уз то да се дружи са непознатим особама, тако га нећемо пустити да само сурфа интернетом и гледа шта му падне под руку.Оно што ми као родитељи можемо је да се упознамо шта се то ’нуди на естради’ да урадимо неку врсту истраживања, јер је и ту понуда шаренолика, ипак ви сте одговорни како и колико времана ваше дијете проводи пред екраном. Разговарајте с дјететом о гејмеру или јутјуберу којег воли, прати...шта му се свиђа, због чега му је занимљив, погледајте објаве сами или са дјететом, коментаре, шта кажу фанови, можда вам се све то чини као губитак, времена но исто тако би се упознали и са дјецом са игралишта с којима се дјете дружи“, истиче Бојана.

 

 

Фото: Илустрација

 

УТИЦАЈ НА СОЦИЈАЛНЕ ВЈЕШТИНЕ

Бојана каже да је веома лако и ефикасно дјеци скренути пажњу помоћу ТВ екрана, а честа примјена таквих поступака може негативно утицати на развој дјететове саморегулације, која је повезана са каснијим академским и професионалним успјехом, као и импулсивношћу као трајном особином личности.

„Доказано је да је предуго гледање телевизије повезано са слабијим социјалним вјештинама и развојем језика. Иако знамо да је ТВ користан за учење другог страног језика, његово предуго гледање код дјеце смањује памћење нових ријечи, што додатно истиче важност родитељске пажње. Гледање телевизије и играње видео игара утичу на физичку спремност дјетета као и на спретност у баратању лоптом, бициклом, а касније и другим алатима и оруђима потребним за свакодневно функционисање. Такође смањују развијање маште и стварање сопствених менталних слика одређеног догађаја/ситуације. Доказано је да претјерано излагање било ком екрану доводи до смањене концентрације и слабљења памћења. Дјеца која не могу задржати пажњу на нечему не могу ни учити. Ако вам дијете има ноћне море, буди се из сна уплашено и у сузама, избаците гледање цртића, играње игрица и сл. садржаја у вечерњим часовима јер док дијете спава мозак обрађује информације које је примио током дана“, истиче наша саговорница.

Она такође истиче да дјеца електронски уређај (ТВ, рачунар, таблет, паметни телефон) у својој спаваћој соби у великој мјери пате од хроничне неиспаваности, што уништава њихову способност учења и утиче на расположење као и на обављање редовних задужења.

Родитељи су ти који имају одговорност и који морају увести правила гледања телевизије у заједничкој кући. Педијатрица из Америке, Цхрис Роwан која се бави овом проблематиком издала је следеће смјернице:

•  дјеца од 0 до 3 године не смију уопште бити изложена било каквим садржајима са ТВа или неког другог екрана;
•  дјеца од 3 до 5 година могу 1х дневно ненасилног ТВ садржаја примјереног том узрасту;
•  дјеца од 6 до 12 године 2х дневно ненасилног садржаја примјереног том узрасту
•  дјеца/млади од 13 до 18 година 3х дневно различитих садржаја (од чега максимално 30 минута (не)насилне игре).

Бојана Делибашић Бјелић на крају разговора за БУКУ каже да је дјетету ТВ/екран превише занимљив и моћан да би се могло сâмо контролисати, зато им је потребно вођство одраслих који ће водити бригу о томе када, шта и колико дуго дијете гледа. Каже да је важно да и ми сами квалитетније организујемо своје вријеме пред екранима и бирамо садржаје које ћемо пратити, јер ми смо нашој дјеци највећи узор, у свему па тако и у начину како и колико користимо екране.

 

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.