'Дјеца водоинсталатера и шофера аутобуса из 91., дјеца лопина које сједе у Сабору башкаре се на јахтама, живе у вилама и на зебрама убијају дјецу сиротиње'

Ведрна Рудан без длаке на језику

BUKA portal / 11. јануар 2019

 

Ведрана Рудан не припада никоме. Можете ју пробати ставити у неку ладицу, али тамо сигурно неће остати дуго. Пробали су је, тијеком година, стрпати под разне етикете, али некако није одговарало. Једна је од најгласнијих феминисткиња у земљи у којој се феминисткиње од ње ограђују, успјешна књижевница која не припада ниједном књижевном клану, провокативна колумнистица без маинстреам медија. Њезине су поруке зато увијек јасне и увијек се добро чују.

Крајем прошле године објавила је своју 11. књигу, "Живот без крпеља", а тим смо поводом разговарали о стању и животу у Хрватској, насиљу, женама, политичарима. 
 

 

Изашла је нова књига ваших колумни које се често називају "контроверзним" и "шокантним". Како се носите с тим епитетима?

Одавно сам се помирила с чињеницом да живим у земљи идиота. Овдје си "шокантан" и "контроверзан" кад кажеш, напишеш или се на неки свој начин бориш за истину. Баш сви у Хрватској, осим оних који су отишли, затварају очи пред животом каквим живимо, ми, обесправљена већина. У Сабору нам сједе суспектни ратни злочинци, напаљене Хрватине, полуписмени кретени, амбициозни нацисти, гласни дивљаци које не разумијеш јер говоре на теби страном језику. Лијечници "убијају" дјецу јер не знају препознати стрептокок, суткиња осуђује сатиричаре јер не зна што је сатира, убијање жена је и даље најомиљенији "шпорт" хрватских мужјака. Тридесетак година откако постоји ово срање које се зове Хрватска никад нитко од "малих људи" није никоме од власника наших живота развалио лубању. И онда кад ја нешто напишем о срању у коме живимо проглашавају ме "шокантном". Хрватски народ је народ од курца и народ закурац. А ја нисам шокантна. Зато ми се живо јебе што нетко о мени пише или мисли. Јебени губитници.

Promo

Промо

Мислите ли да је људима данас тешко чути истину и зашто?

Већ сам рекла, могу поновити. Хрватима је тешко чути истину јер су кукавице. Бјеже умјесто да запале банке, "набију на колац" корумпиране суткиње и суце, провале у Сабор и растјерају гадове који причају бесмислице и то у злату наплаћују. Умјесто да се ухвате посла Хрвати с репом међу ногама бјеже у ирске. Данас сам прочитала да ћемо, ха ха, до 2020. нестати. Тко ће нестати? Престрашена говна која узалуд траже посао или раде за цркавицу ионако не постоје, богаташи који су поклонили Хрватску странцима за незамисливу провизију неће нестати, одселит ће на бољу локацију. Све ово што нам се дешава није воља Божја. Хрватски народ је опсједнут кукавичлуком, страхопоштовањем према својим злостављачима и потребом која му је уклесана у гене, желим остати говно до краја.

Што мислите како би вас јавност доживљавала да сте мушкарац?

Вама очито не иде у главу да се мени јебе за "јавност", ипак ћу вам одговорити на питање. Да сам "мушкарац" једнако би ме доживљавали. У Хрватској живи неколико мушкараца који мисле и говоре попут мене, и они су "шокантни" и "контроверзни".

Paun Paunović/Cropix

Паун Пауновић/Цропиx

Једна сте од првих која је јавно причала о проблемима односа друштва према женама. Како бисте оцијенили однос хрватског друштва према женама данас? Колико се и како стање промијенило у посљедњих 20-ак година?

Стање се застрашујуће промијенило на горе. Сви говоре о случају "Даруварац" само зато јер се на нету појавила језива снимка покушаја убојства младе жене, жене која је једва пунољетна. Грађане је, гле чуда, запрепастило и како је реагирао суд на еклатантан покушај убојства сироте дјевојке. Људи у Хрватској нису нормални. Испада да је "Даруварац" чудо на хрватском небу, а не банална прича. Жене никад, откако сам ја жива, нису на овим просторима биле доживљаване другачије него искључиво као отпад с којим можеш радити што те воља. Спалити га, развалити га, бацити камо ти падне на памет и бити сигуран да ти се ништа догодити неће. Имам унуку, да се њој догоди оно што се догодило дјевојци из Задра не бих имала мира док "мој" Даруварац не би... Грађанке ове "случајне државе", како ју је назвао један од одвратних хрватских политичара који ништа није учинио да би Хрватска била мање "случајна", требале би убити своје злостављаче. У б и т и! Убијати их. Ово је теза једне талијанске феминистице од које се ја, наравно, ограђујем.

Како сте доживјели покрет #МеТоо на глобалној разини?

Покрет поздрављам, иако… Жене које заиста озбиљно желе у животу постићи нешто више од удаје за дечка из сусједства и доживотног робијања као слушкиња мужу, дјеци и унуцима, све те жене имале су, имају и имат ће проблем. Напредовати не можеш без благослова мушкараца који су ти шефови на свим разинама. Ако си женско и ако желиш успјети под сваку цијену логично је да ћеш ту цијену и платити. Мушкарци отварају врата успјеха, улазница се плаћа. Најчешће пичком. Овим је покретом скренута пажња на ту чињеницу која је и успјешним и неуспјешним женама позната откако постоје. Рефлектори који су освијетлили проблем многим су женама улили наду да ће у идућим годинама бити другачије. Боље. Поштеније. Жене ће се изборити за успјех талентом, радом, знањем. Не вјерујем у то. Све ће остати исто јер мужјаци имају лову. Жене може утјешити само чињеница да се исто дешава и младим мушкарцима који голе гузице покушавају досећи звијезде. Жао ми је што се и о томе ништа није рекло. Читала сам биографију Марлона Бранда. Попушио је свакоме у Холивуду који му је могао помоћи у каријери док није постао довољно велик да њему пуше да би успјели. Свијет се увијек вртио и вртјет ће се око лове. Или пушиш или ти пуше. Остало су "покрети" који ништа не покрећу.

Мислите ли да Колинда Грабар Китаровић, као жена на високој позицији, помаже или одмаже женама у Хрватској и њиховом положају у друштву?

Увијек сам говорила да политичари немају спола. Они су "нешто". Колинда сигурно није женско, али јест одличан политичар у земљи која је скројена по њезиној мјери. Предсједница је земље у којој су грађани луди за насилницима, манипулаторима, лажљивцима, бесрамницима, бешћутницима, укратко, гадовима свих профила. Зато ће госпођа сигурно опет постати предсједница. И нека постане. Тражили смо, добит ћемо.

Здравство у Хрватској посебно је у центу позорности посљедњих неколико мјесеци због озбиљних пропуста и скандала. Поновно, један од већих повезан је с односом према женама – насиље према трудницама, родиљама и другим пацијентицама на гинеколошким одјелима. Могу ли се ствари промијенити сад кад су жене проговориле о томе јавно?

Драго ми је што се најзад проговорило о третману жена у хрватским родилиштима. Моје дубоко поштовање госпођи саборници Нинчевић Лесардић која је начела ту тему. Лијечници се према женама односе опсједнути дубоким пријезиром. Имају право на "приговор савјести", а онда неки приватно раде абортусе, што ме не чуди јер су лијечници ипак и прије свега мушкарци. Жене презиру и жене које се баве медицином. Сјетимо се љекарнице која због "приговора савјести" није жени хтјела издати контрацепцијске пилуле. Замислимо да жена на каси неког маркета због "приговора савјести" мајмуну одбије продати кондом који сполном односу чини исто што и пилула? Како би се провела? У Хрватској ради много одвратних гинеколога, свим би се гинеколозима морало укинути право на "савјест" јер је ионако ријетки имају. Кад смо им ми жене из доприноса за школство плаћале скупо школовање нисмо рачунале да ће нас бешћутно черечити и оптуживати за ниску толеранцију на бол. Замјерам женама што се не боре за своја права, што се не боре против "приговора савјести" лицемјерних чудовишта, што шутке гутају неправде које им се наносе на дневној бази. Нисмо међусобно солидарне. Да јесмо, отишле бисмо пред болнице у којима царује "савјест" и урликале тамо док гадови не добију отказ. Предлажем да, за почетак, кренемо на Сплит и Загреб. То су утврде гдје савјесничари царују.

Srđan Vrančić/Cropix

Срђан Вранчић/Цропиx

Често савјетујете младима да оду из Хрватске. Зашто?

Због свега што сам вам рекла. Имамо троје дјеце. Нажалост, само једно ради вани и то једино може живјети од свог рада. Младе људе трује смрад који овдје удишу. Фрустрира их чињеница да не могу преживјети ни кад раде, истовремено њихови привилегирани вршњаци, синови и кћери наших тајкуна и осталих разбојника бесрамно се разбацују ловом коју су им очеви од нас украли. Хрватска је мала такозвана земља. Сватко од нас зна како је тко дошао до лове. Младима је неподношљиво да ће овдје читав живот радити да би могли преживјети док им родитељи не цркну и онда добити некретнину коју су родитељи стекли у социјализму. Истовремено се дјеца водоинсталатера и шофера аутобуса из деведесет и прве, дјеца лопина које сједе у Сабору, ратних злочинаца свих профила, башкаре на јахтама, живе у вилама и скупим аутима, на зебрама убијају дјецу сиротиње. Можда је тако и у Ирској, али је лакше јер злочинце не познајеш особно.

Млађе се генерације често прозивају као лијени, размажени, опсједнути и заглупљени технологијом... Слажете ли се с таквом оцјеном?

Ово срање у коме живимо нису уништили ни "млади" ни "млађи". Сјебали су нас људи у најбољим годинама. Што би млади у Хрватској требали радити? Посла немају, будућности немају, садашњост презиру. Стари који владају овом земљом морали би бити сретни што се млади овдје играју. Што би било да престану играти игрице и крену палити дворце, јахте, виле, аутомобиле, Сабор, цркве, судове, школе, болнице и сву осталу трулеж у овој земљи?

Који бисте савјет дали младим књижевницама у Хрватској?

Ако је нагласак на "младим" књижевницама, онда бих им поручила да младост кратко траје и да су издавачи у правилу средовјечни гадови жељни младог меса. Па, ако су заиста "младе", онда за њих има наде.

Извор 100посто.хр


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.