‘Долази’ нам 80 хиљада нових пензионера, радно способни одлазе, ко ће пунити пензионе фондове БиХ?

Како и на које све начине масовни одлазак радно способног становништва утиче на економију БиХ, како ће се пунити фондови, чека ли нас нова економска криза и раст ПДВ-а, те шта доноси "Реформска агенда 2"?

Tatjana Čalić / 17. март 2019

Ово су само неке од тема којих смо се дотакли у разговору са макроекономским аналитичарем Фаруком Хаджићем.

Истиче како је много фактора који пријете краху пензионог система каквог познајемо - масовни одлазак углавном младе радне снаге, незапосленост, негативни природни прираштај који нас прати годинама уназад, као и старија радна снага која ће врло брзо ући  у зону плус 65 година  и тиме постати дио пензионог система.

 


 

Власти и даље настоје релативизирати проблем емиграције радне снаге, какво је Ваше мишљење, да ли је вријеме за паљење аларма? Или смо већ сада закаснили?
Мањи дио струке је давно упалио све аларме када је у питању исељавање становништва и на то упозорава. Имам осјећај да, иако је ово проблем број 1. у држави, да се још увијек толико не потенцира његов значај. Само неке медијске куће и новинари пишу о томе, али као да то никога не брине. Недавно је објављено, да се у посљедњих пет година иселило око 180.000 становника, или 5% укупног броја становника са посљедњег пописа. Нисам примјетио нити једну ванредну пресс конференцију, саопштења, барем декларативно исказану забринутост од стране политичара због тога. Са друге стране, свакодневне теме су како и са ким формирати власт, како попунити Домове народа и сл. Људи то више не желе слушати и гледати и због тога одлазе. У истом периоду, повећан је број пензионера за око 50.000. Одговор власти смо добили у фризираним извјештајима везано за запошљавање. Уколико овоме додате годишњи негативни прираштај који износи око 7.000, онда можете видјети у каквом катастрофалном стању се налазимо као држава. Одлазе и једни и други и трећи и остали. Сви и то масовно. Већ сада имамо проблема са појединим занимањима. Нема радника. Најављују се велики инфраструктурни пројекти годинама, али постављам питање ко ће градити цесте и термоелектране? Неко треба управљати механизацијом, а ми таквих радника имамо све мање.


Какви су ваши показатељи и које су то посљедице одласка људи на економију?
Подаци из истраживања које сам недавно радио показују да ће у наредних пет година број пензионера порасти за додатних 80.000. Негативни природни прираштај ће се наставити. Број особа у које улазе у категорију 0-18 година ће се смањити за 40.000. Пројекције говоре да ће се иселити нових 150.000 особа. Посљедње објављена Анкета о радној снази, која је потпуно неопажено прошла у јавности је показала да нас у држави има тренутно 2,7 милиона! Људи су наш најважнији ресурс који имамо, а он масовно одлази ван БиХ и то са правом, јер преко 20 година је прошло у чекању неког бољег живота. Колега Аднан Фехратбеговић је недавно израчунао да улагање у једног човјека од рођења па до завршетка факултета износи 200.000 КМ. Исељавање значи милијарде КМ губитка за БиХ, а добитка за друге земље. Али поред тога, оно што мене нарочите брине за макроекономисту јесте драстично смањење становништва, што ће се убрзо осјетити на потрошњи, а тиме и на БДП-у. Поред проблема исељавања, уколико се најављена рецесија у неким земљама ЕУ прелије и на нас, убрзо ћемо осјетити нову економску кризу.


Споменули сте да нам долази 80.000 нових пензионера у наредних пет година, а имамо масовно исељавање радне снаге. Ко ће уплаћивати доприносе за наше будуће, ма како мале, пензије?
Већ сада је омјер запослених радника и пензионера близу 1:1. То су особе које су цијели живот уплаћивале доприносе и сасвим је логично да сада очекују своју пензију, међутим, фондови немају новаца за те особе. Због тога су се власти ентитета досјетиле да се уплата доприноса и исплата пензија пребаци на ентетитске буджете. На тај начин недостајућа средства за пензије се обезбјеђују кроз прикупљене порезе, умјесто кроз доприносе. Можда је ово један од одговора због чега се у посљедње вријеме све више заговара повећање стопе ПДВ-а, јер новца у наредним годинама неће бити довољно. 


Има ли бољих рјешења од веће стопе ПДВ-а?
Наравно, треба провести  пријеко потребне реформе, прије свега смањење стопе доприноса, повећање минималних плата, укидање бројних парафискалних намета, те бржа и лакша процедура регистрације правних лица, а не размишљати како увести нове порезе и намете и тако додатно оптеретити већ преоптерећене плате. Па држава сада од 1.000 КМ бруто плате, себи кроз доприносе и разне порезе узме 550 КМ! Уколико желимо пробати ухватити посљедњи воз, потребно је хитно, али баш хитно смањити силна оптерећења и на рад и потрошњу, никако размишљати о повећањима, повећати неопорезиви дио дохотка на 1.000 КМ, повећати минималну плату на 750 КМ, а тиме ће доћи и повећања потрошње и стимулације економије. Уколико смањимо доприносе, послодавац ће имати јефтинијег радника због мањих пореских обавеза. То ће довести до уласка радника у систем радника који раде на црно, а то опет значи боље пуњење фондова
А није да не може. Погледајте само Руанду која је имала највеће стопе економског раста у свијету у посљедњих 15 година. Провели су економске реформе које ми нисмо. Ових дана су успјели  чак лансирати и свемирски сателит! Оставили су етничке проблеме по страни и кренули напријед.


Математика је наизглед јасна- већи број пореских обвезника -веће пуњење буджета и више јавних прихода, али чини се да се наши политичари имју другачију логику. 
Њима ово стање одговара, јер се народ не буни, а и они што се буне, буду брзо проглашени издајницима и пропитује се њихов патриотизам. Због тога се не проводе реформе. Ово сада што имамо показује шта се уствари дешава када подобне, а не стручне особе се налазе у позицији да креирају и воде економску политику земље. Због тога људи напуштају земљу. Недавна анализа коју сам објавио, показала је да би нам требале 24 године да стигнемо Хрватску, ако би ми расли 4% годишње, а они стајали у мјесту. Ко то има 24 године времена за чекати на боје дане? Ми посљедњих година нисмо имали стопу раста већу од 3%, а и таква нам се приказује као одлична, а уствари она представља стагнацију, јер заостајемо за сусједним земљама. Рјешења постоје и врло лако су примјењива. Међутим, ми упорно покушавамо радити ствари које смо већ радили, знамо шта ће се десити, али опет се надамо неком другом исходу.


Шта се дешава са новом Реформском агендом, нуди ли она нека рјешења?
Стара реформска агенду је поставила добре оквире, али без конкретних мјера. Примјерице смањење оптерећења на привреду, али без конкретних мјера. Тренутно се ради на "Реформској агенди 2", али је још рано о томе говорити шта ће у њој писати, јер има доста различитих идеја и размишљања, а нека од њих су чак да се стопа ПДВ-а повећа на 19%, што би ако таква мјера предложи, био можда и посљедњи ударац за грађане БиХ.

Подаци које сте изнијели, као и безидејност водећих људи, су поражавајући, какву нам онда будућност видите?
То је можда и најтеже питање од свих. Искрено ни сам нисам више сигуран шта нас чека и да ле нешто боље можемо очекивати. Ако годинама покушавате приједлозима помоћи да држава крене напријед, напишете и књигу, активно се борите за позитивне ствари, а рецимо никада вас нико од представника власти не позове да разговарате да барем саслушају шта имате за казати, све је јасно. Додуше било је индиректних порука да им се не свиђа што пишем и коментаришем. Није ми речено "ниси у праву" или "нетачне су анализе", већ "што ће ти то да пишеш". Мени је требало пар сати да напишем измјене Закона о акцизама гдје би се 5% прикупљених средстава усмјерило намјенски за лијечење и српске и хрватске и бошњачке дјеце. Готово два мјесеца су прошла, сједница Парламента БиХ није ни сазвана, јер нису договорили подјелу позиција. Да би усвојили измјене треба им само да закажу сједницу и подигну руке, час посла. Чему се боље можемо надати, кад немају времена за тешко обољелу дјецу и њихове родитеље? Оно што озбиљно и ја размишљам у посљедње вријеме јесте да са својом породицом идем вани. Ако мени није пружена прилика од стране ове државе ради многих подобних и страначких ухљеба, онда нека бар моје дијете има равноправну шансу негдје друго.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.