Драган Бурсаћ: Кокаин у позоришту

Па, чекај, мајку му, гдје оде ових 200 милиона? Оде, снајка, између осталог, и на плату Златка Андрошевића, замјеника шефа крим полиције, који је онако у слободно вријеме нарко дилер.

Dragan Bursać / 29. октобар 2018

Судбина ил' ко зна шта ли је, тек у једном минуту избомбардован информацијама, колектовао сам ово: У Брчком нема позоришта и замјеник шефа Крим полиције Брчког ухапшен негдје у Хрватској са 1,1 килограма најчистијег кокаина. Тржишна вриједност око 260 хиљада марака. Вриједност кокаина, не позоришта. А могла би лако бити вриједност позоришта.

 

Нема шта нема

 

И нема Брчко ни биоскоп, нема нити музеј, нема ни стадион. Нема шта нема. Град, а није град. Зато има, као сваки наш «град, а није град» по једног Златка Андрошевића, високопозиционирану мечку која обрће милионе, а возика се са стотинама хиљада марака. У кокаину. Јер високоакцизна роба је закон. Изнад оног Закона кога као замјеник крим полиције представља на формалном радном мјесту Андрошевић.

 

Јебо крим полицајца без хероина, рећи ће злобни, а јебо замјеника шефа крим полиције једног дистрихта без 1140 грама кокаина у бијесном аутомобилу. И биће у праву. Таман толико је имао Андрошевић, ваљда за личне потребе, док је турирао паклену машину преко 180 на сат по «Далматини». И не би пао Златко де се није курчио за воланом баш толико, па га колеге, хрватски саобраћајци, по сили нужде зауставише, нервозног затекоше, и јужноамеричку радост за синусе нађоше.

 

Него, какве везе има штовалац и дилер колумбијске некрштене робе са позориштем у Брчком? Осим што је из Брчког и осим што се истресањем из гаћа Златкових тијеком његове каријере дилера могло пронаћи новца и за позориште и за несрећни биоскоп и за музеј, а претекло би богами и за стадион, нема ама баш никакве везе.

 

Тихи, фини, кокузни свијет

 

Јер видите, отужна је то била емисија у којој некакви «културни радници» тихо, себи у браду шапћу како немају позориште. Не знам осим мене и ко је то гледао. Тужна, усамљена и јадна, брате мили, некаква емисија. Могла је комотно и не ићи, нико примијетио не би. А ко су људи који тихо мрмоље себи у браду, не знају ни они. Застрашени, умртвљени, некад фини свијет, који одавно живи живот полуљуди и који је видио оних 260 хиљада Златкових у бијелом само на филму.

 

То је нама наша борба дала! И да се разумијемо, Брчко се само «натрефило» у датом моменту. Исто вам је то од Бихаћа до Требиња, од Бијељине до Ливна. Исти тихи људи-сијенке, који би се ударали ногом у гузицу од среће, кад би неко, неко из јебене државе само закрпио ћумезе у којим обитавају, ела да се прозову позориштима. И исти Златко, «од раније познат полицији», пошто ради у њој таквој, који турира кола са кокаином и позоришним буджетом у јакни.

 

ЦИА, снајка и један рај

 

А није то само уобразиља моје маленкости да се бавим дрогом у свјетлу биједе, него тако размишља и ЦИА. ЦИА, снајка, него шта. Па ЦИА у свом најновијем извјештају, осим добро познатих чињеница да је БиХ у рангу афричке браће Малавија и Сенегала по готово свим параметрима, е та ЦИА, снајка наводи како је наша БиХ, «рај за превоз дроге».

 

А гдје је рај, ту је и рајски живот. А гдје је рајски живот, увијек је ту неки златни Златко, који има (најмање) два пасоша, који је склон са илегалном робом скочити и на незаконитом мјесту бити. Увијек је ту много, много златних дјечака, који трампе свој положај, прије свега у МУП-у за положај добро плаћене кокаинске муле. Посао добар, а пара лака.

 

Него, кад смо код доброг посла и лаке паре, чекајте мили људи, па Брчко ДЦ има буджет од око 200 милиона марака, што је на број људи, ојхааа. Има по стандардима избора за Мисс Универзума и осталих кључева, по троје од сваких...мислим Срба, Хрвата и Бошњака, има, свега не вољу понад Саве ријеке. Има и позоришне сусрете, а опет позоришта нема...

 

200 милиона, да дјеца на ноге стану

 

Па, чекај, мајку му, гдје оде ових 200 милиона? Оде снајка, између осталих и на плату Златка Андрошевића, замјеника шефа крим полиције, који је онако у слободно вријеме нарко дилер. Јер, снајка, знаш, не можеш живјети само од оних 100 или 200 хиљада марака по тури дроге до Хрватске. Јер, гдје је здравствено, социјално, пензионо? Гдје је радни стаж? Па не може Задужбина Пабла Ескобара сносити баш све трошкове. Мора се и држава мало испрсити. Мора земља свог сина Злају и све остале Злаје исфинансирати, барем до првог милиона. Е, то је посао!

 

А позориште? Ко јебе позориште. Ионако су то неки падавичари који кукају. Да се знају снаћи, па да намјесто Златка и екипе сами шверцују кокаин, можда би их држава и погледала. Овако-помози сироту на своју срамоту. Неће да иде.

 

 

Јер, неће нас култура и љепота спасити, него бијело под носом! Не вјерујете? Погледајте око себе.

 

П.С.

 

Данас је Дан жалости у мојој земљи. Сахрањују се два добра човјека, два полицајца, Адис Шеховић и Давор Вујиновић. Погинули су радећи свој посао. Брутално су убијени у Сарајеву. То су хероји, хероји чију звијезду ваљда неће потамнити олош попут Златка и других «златних дилера».


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.