Драган Бурсаћ: Крваво трудно женско

То је тај Маринко, а то је и та Ева. Ева се можебитно зове Бранка, Ранка, Славица, Милица, Јасна...Али је иста Ева, која до врага и са врагом, крвари, рађа дјецу па опет крвари.

Dragan Bursać / 11. децембар 2018

Јуче је обиљежен Дан људских права. А људска права су права дјеце, мушкараца и родно неутралних особа. До сада су била права мушкиња и дјеце, но додали смо им и родно неутралне као осјетљиво друштво. Мислим при томе на цивлизовани дио свијета. Фали ли још неко? Не Хвали што би рекло дијете. Ту су сви.

 

Адемова страна приче

Неко ће се запитати, а гдје су жене? Чуј жене. Попишуље. Њима ето 8. марта, мало каранфилића и Бог да те види. А кад смо код Бога, као ултимативног ауторитета на кога се позивају људи у овим нашим врлетима, у култном Кеновићевом филму «Ово мало душе», знате то сви има она прича: 

«Још прије оног рата, један Чех, ветеринар, мени је приповједао да по тој њи'овој вјери у тим старим књигама пише да је Бог био намислио дати човјеку да живи хиљаду година.
- Машала: хиљаду година!

- Е.

- То би био живот. И шта је било?

- То је било кад је Бог првог чо'јека створио. Адема. Адем се звао, добро се сјећам. Све му пружио, вас рахатлук. И појест, и попит и ... и жену му створио. Само, у некак'е јабуке да не дирају. Ето, бива 'вако то су Божије јабуке. То да не дира, а друго је све његово.

- И шта је било?

- Ал', та женетина, наврати Адема да тргају јабуке. Бог то видио, гдје неће, јел', наљутио се и - капак. Неста рахатлука, неста свега. И о'тада се чо'ек пати, живи и 'м'ре као свако друго хајванче. Све због оте жене.

- О, јеб'о јој ја матер!»

Од поратног села са почетка педесетих година прошлог вијека, Тузли иза трегера, па до данас, ништа се промијенило није. Цурице су више-мање и даље ропкиње у нашој прћији које, да се послужим другим цитатом из истог филма, «Тузле видјети никад неће». Јер не иду у војску, дабоме. Оно, ако ћемо право ни мушкиње не иде више у војску, па опет тражи врага у Адемовој жени, навијек истој.

 

Пропаст фабрике у женској крви

А жена, носи крст свој мјесечни у циклусима, носи крст свој труднички, неколико пута у животу и носи крст свој ропски васцијели живот. Да је то УПРАВО тако, свједочи и једна нефилмска али зато много реланија монолошка лајна негдањег Додиковог савјетника за привреду, Маринка Умичевића, који у једној емисији каже:

«Да ли ти доктори који су породична медицина, који дају та боловања, али су гори ови специјалисти. Гинеколози су најгори доктори. У творници обуће Бема, одговорно тврдим има 60 посто посла које дјеца раде. Биљеже, цртају, лијепе тракице, теже кући скухати ручак, него то радити. Не, она је прокрварила, она иде на боловање и шта се онда дешава!? Значи не ради девет мјесеци, када се породи иде на други фонд, тај Фонд рефундира 100 посто али опет што би ја финансирао наталитет? Пропашће ми фабрика.»

То је тај Маринко, а то је и та Ева. Ева се можебитно зове Бранка, Ранка, Славица, Милица, Јасна...Али је иста Ева, која до врага и са врагом, крвари, рађа дјецу проклету, па опет крвари. Откуда смјелост Еви тој да испушта еритроцитима и леукоцитима обогаћену течност риљајући од јутра до мрака и да упропаштава фирму господина Умичевића?

Шта је сви ссу се ућутали? Мислим дословно су се сви ућутали. Јер не би да се замјере газди Умичевићу, па да отпусти понеку Евицу због дужег језика. Па је онда једина, навијек иста кривица свих Евица фабричких што ћуте, док их поштени господин Умичевић «третира».

 

Префригана женска интелигенција


И зна Маринко да Евица, колико год необразована била није глупа, како каже, па додаје:

«Одмах она веже друго дијете, значи није радила девет мјесеци, није радила годину дана, одмах веже друго дијете, одмах чува трудноћу, значи опет девет мјесеци, годину. Имам једно седам жена које треће дијете одмах вежу

Види се да су од ђавла отпале женетине пусте. Јер шта је њима циљ тако неглупим? Па да рађају дјецу. Неке и по три пута. Или што би рекао Додиков бивши ађутант

«Нека дјеце, хвала Богу, што кажу машала, али не могу то фабрике платити!»

Ма браво Маринко! Ниси ти крив. Крив је систем који је накантао тебе и теби сличних једно пет стотина у нашој прћији, а који под плаштом доброћудних  ухљебитеља тренирате робовласништво. И заиста, без зајбеанције, Маринко је задња карика у храндибеном ланцу, тик до жена ропкиња. Изнад њих је саздани мизогини сиетм, који ждере жене и оно нешто мало њихових права, који инструише женску несолидарност, неколегијалност и подаништво и који на све ово мудро ћути.

 

Ћутање је крваво злато

Јер, како објаснити да Джендер центар Владе Републике Српске на упите новинара о иступу Маринка Умичевића мучи као заклан? Третирање жена као ниже вриједне раслподне стоке једног бањалучког прозивођача ципела је ваљда пожељна ствар?! Има Джендер центар пречих послова. Треба осмислити какво кафанско дружење, изразити забринутост над стањем у постфеминистичким друштвима и сличне ублехе. Ово? Ово је тако фуј, домаће, познато и крваво, брате мили, да не кажем сестро драга.

А и то женско, ћути и крвари ту свима пред носом, док прави ципеле за газда Маринка и сличне газде. Нека буде срећно што има посао и нека се захвали сваком газди што је на најму његовом. Маринко је добар, неће отпустити труднициу, али неки други хоће и Маринко га разумије. Па ваљда и жене које раде за Маринка, разумију шта он хоће рећи када каже да разумије ове колеге што отпуштају труднице.

Ако има која да не разумије, е брате мили и сетро слатка, онда је ту антибеби пилула, не мора чика Умичевић све објашњавати.

И шта рекосте, Дан људских права је? Ако, ако, све иде по реду, лијепо нам је. А женско? Никад женско људским бићем у нас бити неће. Тамо је негдје иза мужа родбине, ситне дјеце, Маринка, ципела и љепила, иза Тузле, Зенице, Бањалуке, Сарајева, Бихаћа...иза Адемовог ребра и наше бриге.

Пусто женско, хранитељица свијета и мајка људска. И шта је човјек?

Е човјек је, Сенада, тешки хајван. И оно мало душе што има, шејтан му је дао да му буде теже.


А ми ћутимо.


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.