Друштво и држава мисле да су сви привредници лопови

У овом послу морате издржати све нападе наше чувене администрације, све препреке које вам таква иста поставља, зато што смо ми из социјализма преписали да су сви приватници лопови и да треба спријечити да њихов број расте. И сама порука друштва према привредницима је врло негативна тако да је код нас помало и срамота бити привредник, јер смо сви на неки начин жигосани као неки израбљивачи и све оно најнегативније.

Tatjana Čalić / 30. август 2016

Крајина клас д.о.о. Бања Лука почела је са радом  давне 1994 године. За 22 године рада, постигли су много, постали препознатљив бренд који данас запошљава  470 радника, своје производе извозе у Хрватску и Словенију, а само ове године инвестирали су око 8 милиона марака у нове пекарске и посластичарске погоне.

О томе како је све почело, са којим се све препрекама и изазовима сусретао у свом послу открио је у разговору за Буку Саша Тривић, директор предузећа Крајина клас д.о.о. Бања Лука

Како је све почело и колико је напора требало да остварите то што имате данас?

У пекарски посао ушао сам сасвим случајно, сплетном околности и без икаквог претходног знања. Почели смо као једна мала занатска радња, са пар радника. И све ове године смо се бавили углавном учењем и развојем нових технологија и производа. Могу рећи да смо ми и доказ да се може и без адекватног знања и без било каквих посебних финансијских средстава направити фирма.

Ипак није све било тако лако?

Нема лаког пута у бизнису. Можемо га подјелити у двије етапе. Једна етапа је да се бавиш неким послом како би могао од нечега да живиш, односно да преживиш и траје све до до тренутка када закључиш да би требало да се уради и нешто више. Тада почиње та друга етапа и тај дио је пуно тежи јер од занатске радње требате направити предузеће. Тада се морате бавити не само основним послом него и организацијом, људским ресурсима, технологијом и томе слично. Тај дио пута је врло тежак и захтјеван.

Обзиром да сте данас успјешан привредник, можете ли нам рећи шта је по вама најважније како би се то постигло?

Као и за све у животу прије свега морате бити упорни, вриједни и спремни на одрицања. Такође требате хтјети и да учите, морате ићи у иностранство и скупљати знања, морате се повезивати са свјетом, морате издржати све нападе наше чувене администрације, све препреке које вам таква иста поставља, зато што смо ми из социјализма преписали, бар наша администрација је преписала, да су сви приватници лопови и да треба спријечити да њихов број расте. И сама порука друштва према привредницима је врло негативна тако да је код нас помало и срамота бити привредник, јер смо сви на неки начин жигосани као неки израбљивачи и све оно најнегативније. Међутим једино привредници у стварању нових вриједности могу обезбједити даљи бољитак друштва.

Да ли се то мишљење друштва временом ипак мијења?

Ја сам потрошио четири-пет година да би га бар мало промијенио ово мишљење, међутим битка је тешка јер политика има негативан утицај и политици одговара да све своје грешке свали на леђа послодаваца. Ми знамо да има лоших послодаваца и њима се треба бавити држава, а не да се ствара мишљење како су послодавци нешто најгоре што се овом друштву десило.

И упркос свему  у БиХ се ипак може успјети....

Да може се успјети, овдје чак и лакше него вани. Овдје ипак још увијек немате тако велику конкуренцију.  Међутим та клима друштва о којој сам говорио је врло негативна у том смислу да постоји перцепција да је све немогуће, а ја тврдим да је све могуће и све чешће видим колеге привреднике који успјевају и на свјетском тржишту у поно већој конкуренцији направити велике послове.

Које проблеме са којима се суочавате у свом раду, поред климе у друштву, би још истакли?

Први и највећи проблем је свакако клима у друштву. Потом политичка клима. Из мог искуства, али и из разговора са колегама, често могу чути како управо због политичке климе многи нису спремни да улажу додатна финансијска средства иако имају и прогреме и способни су да направе добар посао. Једноставно кажу „ја се овдје не осјећам пријатно, дај да чувам паре са стране“ . Има и све више ситуација гдје колеге хоће да пребаце бизнис у друге државе.

А администрација?

Да проблем је и администрација. Проблем није регистровати фирму, али све ово остало, од разних инспекцијских контрола, сталних промјена закона, долазимо у ситуацију да сваки инспектор тумачи закон на свој начин јер ни он сам није у стању испратити толике законске измјене.

Значи имате једну апсолутну правну несигурност, с једне стране, а с друге стране  и они који се почињу бавити бизнисом немају превише знања, а управо је знање највећи проблем и нашег друштва и привреде јер смо ми кроз лоше приватизације уништили огромне количине знања којима је прошло друштво располагало, тако да смо данас на почетку и све учимо из почетка. Ја када сам се почео бавити пекарством нисам био у могућности да нађем ни једног технолога, него сам заједно са студентима технолозима мора да учим и стичем знање. Тако да смо и ми потрошили око 10 година док смо прикупили одређену количину знања и тако вам је у све и једној бранши. А они прави који највише вриједе су вјероватно већ пред пензијом или у пензији тако да је врло упитно ко ће младе генерације уопште научити да нешто раде.

Споменули сте и тај политички амбијент који не иде на руку привредницима, али колико се иначе политика као таква мјеша привредницима у њихов посао?

Зависи о којој бранши је ријеч. У мојој таквих проблема нема. Међутим постоје бранше које су везане за тендере и послове са државом гдје се политика јако пуно мјеша, односно они који поштено и без политичких веза раде, врло тешко преживљавају на тржишту.

Обзиром да послујете већ 22  године можете ли повући неку паралелу и рећи нам како је било пословати прије рецимо пет десет година а како је данас? Које су главне разлике?

У она времена је било мање државе, могли смо мало више прогледати кроз прсте. Данас када је држава углавном стегла, од пореза и инспекција, врло је тешко. Данас је и јача конкуренција, тако да морате  пуно више и боље радити да би преживјели на тржишту, него прије рецимо 10 или 15 година.

Да ли припремате нове пројекте и, ако није тајна, о ц̌ему је ријец̌?

Ове године смо инвестирали око 8 милиона марака у нове пекарске и посластичарске погоне. До краја године би исте требале бити намонтиране и омогућити нам повећање извоза у Хрватску и Словенију гдје већ 10 година извозимо колаче. У наредних мјесец-два, док буду готове анализе и остале техникалије , у ове двије земље, почињемо да извозимо и хљеб.

Разговарала: Татјана Чалић


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.