Ецономист потврдио: Сви из региона су нас престигли, боље стоји и Гватемала, Хондурас, Боливија…

Босна и Херцеговина се нашла на још једној неславној листи.

Tatjana Čalić / 10. јануар 2019

Овај пут је ријеч о демократији, која је судећи према овој анализи сваке године све мање присутна у нашој земљи. Тренутно нас само један бод дијели од самовладе, односто аутократског режима.
Анализу је објавио угледни британски магазин "Тхе Ецономист". Према објављеном индексу демократије у овогодишњем извјештају Босна и Херцеговина се налази на 101. мјесту од 167 земаља и има "хибридни режим".
Ово није први пут да је "Тхе Ецономист" сврстао Босну и Херцеговину у категорију држава с "хибридним режимом", односно земаља које оцијењене оцјеном од 4,0 до 4,99.


Исто мјесто заузела је и прошле и претпрошле године. Анализа је показала још једну неславну чињеницу- да је овдје прије пет,  па и десет година било више демократије. Наиме од 2006. до 2013. БиХ је била у средини. Од 2014. до 2017. помјерила се једно мјесто уназад и сада је само једна оцјена дијели од групе којој припадају државе са ауторитарским режимом (од 0 до 3,99).
Термин "хибридни режим" појавио се деведесетих година прошлог вијека када су многе земље започеле своју транзицију ка демократији. Оне државе које нису успјешно обавиле транзицију те се налазе негдје између демократије и тоталитаризма назване су земљама с хибридним режимом и карактеришу их значајне неправилности у изборним процесима, широко распрострањена корупција, зависно правосуђе, слаба владавина права и слабо цивилно друштво, те чести напади и притисци на новинаре.
У региону ниједна земља није рангирана као потпуна демократија, али су сви по питању демократије испред нас- Словенија на 36. мјесту, Хрватска и Србија на 60. односно 63. мјесту, Албанија заузима 76., Македонија је 78., Црна Гора је 81. Каква је ситуација са осталим земљама можете погледати на ОВОМ линку.

 


О Индексу демократије разговарали са Дејаном Лучком из Бањалучког центра за људска права, који се осврнуо на бројне ствари који су БиХ довеле до овако ниске оцјене: никада имплементиране  пресуде Европског суда за људска права, Сејдић и Финци против БиХ, Зорнић против БиХ и Пилав против БиХ, неодржавање избора у Мостару, изборни закон који не доживљава промјене, реформе које се не проводе, све присутни мито и корупција, те људска и грађанска права која постоје углавном само „на папиру“.
На питање зашто бх. грађанин не игра било какву важну улогу у нашем друштву, нагалашава да огроман дио проблема лежи у чињеници што у БиХ не постоји демократска политичка традиција, а велики је и мањак политичке и грађанске културе. БиХ је млада демократија, наглашава, у којој су људи годинама учени да није потребно да буду активни грађани, јер ће им онај који је „на власти“ обезбиједити апсолутно све. А уколико нешто крене лоше, наћи ће се већ неко ко ће бити за то окривљен. 


Иако кривица лежи и на политичким елитама, који су грађане свели само на изборну машинерију, јер им је то било (и јесте) у интересу, доста кривице има и у самим грађанима. Многи проблеми на локалном нивоу могу бити ријешени грађанским иницијативама, слањем дописа, жалбама и сл. Међутим, огроман број грађана једноставно не жели да се мијеша у то, вјерујући да ће то неко други урадити за њих или проклињући локалну власт јер „ништа не ради“. Ту је и оно познато коментарисање и критиковање у кафанама и међу „своја четири зида“, док се ријетко ко одлучи да стварно нешто и покуша промијенити набоље у друштву. Анемичност и безвољност су разлози зашто је овдје мали број активних грађана који играју веће улоге у нашем друштву. Свеопшта ситуација у држави не напредује и људима се као једина алтернатива нуди пут у иностранство, у уређеније земље, јер влада мишљење да се овдје једноставно ништа више не може урадити. Многи су једностало „дигли руке“ од свега. Зато ми, у нашем друштву, нажалост, имамо жалосне ситуације у којима гомила смећа стоји испред зграде, а нико од станара зграде не обавјештава комуналну службу да то смеће дође отјерати, а то нити је тешко политичко питање, нити је питање због којег би се грађани требали устручавати да реагују“, истакао је Лучка за Буку.


Наведимо на крају и земље које су најбоље рангиране на индексу демократије- Норвешку, Исланд, Шведску, Нови Зеланд и Данску, као и оне које су добиле најнижу оцјену Чад, Централноафричка Република, Демократска Република Конго, Сирија и Сјеверна Кореја.

 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.