ЕУ сљедеће године неће имати времена за регион, промјене морају доћи изнутра

Европска унија сљедеће године неће имати времена за регион Западног Балкана, тако да је за борбу против стагнације и заробљене државе неопходно пронаћи нову енергију, главни је закључак догађаја “ЕУ и Западни Балкан у 2019.”

BUKA portal / 10. јануар 2019

Панел, који су организовали Европски фонд за Балкан, Савјетодавна група Балкан у Европи (БиЕПАГ) и портал Еуропеан Wестерн Блаканс, такође је закључио и да се грађани умјесто на теме потенцијалног рата, одласка младих и системских дефицита морају сконцентрисати на квалитет демократије, владавине права и грађански активизам.

Панелу отвореном за јавност претходио је округли сто експерата, током којег се по “Чатам Хаус” правилима детаљно расправљало о овим темама.

Професор Универзитета у Грацу и координатор БиЕПАГ-а Флоријан Бибер је навео да је 2018. година била година превисоких очекивања, изазваних најављивањем 2025. године као могућег датума за приступање региона ЕУ, а да ће тек предстојећа година понудити јасну слику малобројних успјеха, попут Преспанског споразума.

Он је навео и да се тај, по њему највећи успјех за регион, догодио скоро без икакве помоћи ЕУ, што даље указује да су механизми које Унија може да користи за унапређење демократије у региону слаби или недовољни.

“Простор за договор између Београда и Приштине се сужава, а ЕУ ће имати све све мање моћи да утиче на преговарачки процес… Са друге стране, договор између Македоније и Грчке ће доћи након плаћања велике политичке цијене на унутрашњеполитичком плану, гдје би недостатак потенцијалних награда Уније представљало потенцијалну опасност за преговоре”, оцијенио је Бибер.

Директорка Београдског центра за безбедносну политику Соња Стојановић Гајић је навела да докле год наратив страха влада у региону отворен разговор о процесу демократизације и владавине права неће бити могућ.

Према њеним ријечима, Европска унија је заборавила како ствари могу да крену по злу када су у питању страх и неповјерење грађана према властима, алудирајући на тренутне протесте у западној Европи.

Она је додала да страх не влада само у региону, већ, према истраживањима јавног мњења и у Европи, гдје су грађани забринути због због тероризма, миграција и економије, као и да застрашивање на Западном Балкану “није више наука, него умјетност”.

“Морамо да радимо на растрашивању у региону и на промени теме са преживљавања на квалитет живота и демократије… Локалне заједнице су кључ за борбу против страха и на Балкану и у ЕУ. Преспански споразум је доказ да се заробљена држава може ослободити”, оцијенила је Стојановић Гајић.

Говорећи о тренутној кризи између Београда и Приштине, Стојановић Гајић је навела да се на само помињање потенцијалног насиља заједнице затварају у себе, тренутно обликује све односе Срба и Албанаца, као и најављени ванредни парламентарни избори, који су такође везани за кризу у односима.

Члан БиЕПАГ-а и виши истраживач на Аустријском институту за међународне послове Ведран Джихић је рекао да су на округлом столу експерата, који је претходио данашњем панелу, доминирале “мрачне прогнозе” за 2019. годину у региону и да три основне вриједности – придруживање ЕУ, демократија и тржишна економија – нису успјеле да излијече депресију која влада у региону.

“Начело ЕУ је било – урадите свој домаћи и примјените техничке и реформе управе (и доћи ће до приступања ЕУ). Проблем је што је Унија упала у своју замку, зато што њоме сада умногоме управљају све аутократскији режими и структуре“, рекао је Джихић.

Он је навео и да је демократија постала девалвирана ријеч, која је изгубила своју изворну вриједност, али и да локалне иницијативе у заједницама региона могу да створе нову енергију, ако развијају солидарност, препознају се као сусједске и окупе око заједничких питања и проблема.

Фабијан Цулег из бриселског Центра за Европске политике је довео у питање грађанске иницијативе, зато што оне имају ограничен потенцијал за ситемске промјене, због чега је неопходно да се уради нешто више од организовања протеста.

Према његовим ријечима, протести и друштвени покрети могу да утичу на рјешавање појединих проблема, нарочито тако што ће скретати пажњу европске јавности на њих, али нису замјена за парламентарни систем.

“Европа и Западни Балкан суочавају са сличним изазовима демократских дефицита, које ц́е свака земља морати да се ријеши сопственим напорима… Мислим да је важно да не изгубимо наду у ЕУ. Упркос њеним недостацима, за њу се и даље вриједи борити. Унија је ипак имала позитиван утицај на континент“, навео је Цулег.

(еуропеанwестернбалканс.рс)


Бука препорука

Регион

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.