Европа пред кључним изазовима: Наставља се борба с мигрантима, тероризмом и Бреxитом

Почетак 2019. године за европске државе доноси наставак борбе са већ постојећим проблемима, попут миграната, тероризма, популиста, али и нечега што већ сада може понијети епитет једног од кључних догађаја у овој години – излазак Велике Британије из ЕУ.

BUKA portal / 11. јануар 2019

Најдужи застој око тога шта учинити с мигрантима који су спашени на Медитерану окончан је у сриједу кроз рјешење за које је мало вјероватно да ће ријешити хитна питања о европској миграционој политици - или учинити наредну операцију спашавања лакшом, пише Тхе Wасхингтон Пост и додаје:

"Четрдесет и девет миграната спашено је крајем децембра на либијској обали, извучени су из спасилачких бродова којима су управљале двије мале њемачке хуманитарне групе. Многе европске земље су некада рутински прихватале такве мигранте. Међутим, бивше земље које су прве на удару – за шта је Италија најуочљивији примјер - усвојиле су јачу одбрану против миграната, рекавши да су преузеле несразмјеран терет."

WП објашњава и да је случај са 49 миграната који су били заробљени на Сеа- Wатцх броду ријешен тако што се Малта сложила да прими мигранте, а они ће на крају бити подијељени између осам земаља: Њемачке, Француске, Португала, Ирске, Румуније, Луксембурга, Холандије и Италије, преноси Радио Слободна Европа

Стопа миграције у Европи драстично је опала у односу на 2015. годину. Међутим, стопа смртности за оне који покушавају путовање преко централног Медитерана се повећала. Током 2018. око 23.000 људи је стигло морем у Италију, што је пад од 120.000 у односу на годину дана раније. Међутим, 1.300 људи је погинуло током путовања, у поређењу с 2.300 у претходној години.
 

Джихадисти иза решетака представљају нову пријетњу за Европу



Wалл Стреет Јоурнал посебну пажњу посвећује суђењу за тероризам Мехдију Немоучеу, 33-годишњем Французу алжирског поријекла, коме пријети доживотни затвор због наводног пуцања и убијања четворице људи у Јеврејском музеју у Бриселу у мају 2014. године.

"Европски затвори су плодно тло за регрутовање нових терориста упркос напорима у Француској, Белгији и другим европским земљама да изолују опасне и радикализоване осумњичене на одјељењима како би их спријечили да проповиједају своју иделогију. Починиоци у неколико недавних напада били су радикализовани у затвору, укључујући Немоучеа и наводног саучесника којем се такођер суди, рекли су тужиоци."

WСЈ додаје да европске земље озбиљно схватају радикализам у затворима.

"Француска је 2017. године створила посебну обавјештајну службу за затворски систем, која прати око 3.000 људи због знакова радикализације. У јулу мјесецу, земља је успоставила још једну јединицу за надзор која ће пратити радикализоване затворенике након њиховог пуштања из затвора. Друге земље експериментишу с прилагођеним психолошким, социјалним и религијским савјетовањем."

Лист наводи и да је ово прво суђење западноевропском грађанину који је отпутовао у Сирију, придружио се Исламској држави, а затим се вратио у Европу како би наводно организовао терористички напад.

"Од отприлике 5000 појединаца који су од 2012. године напустили Европу и отишли за Ирак и Сирију, око 1500 се вратило, а око 1000 је убијено, подаци су Еуропола, полицијске агенције Европске уније. Власти покушавају да ухвате повратнике и осуде их за прикључење терористичкој групи у Ираку и Сирији, док су други пуштени на условну казну и полиција их и даље прати. Сви повратници који су познати владама налазе се на сигурносним списковима. Еуропол је регистровао око 700 људи годишње који су ухапшени у Европи због религиозно инспирисаног и джихадистичког тероризма у периоду од 2015. до 2017., двоструко више него у 2013. и 2014."
 

Бреxит сигуран пут до подијељене Британије



Посланици не би требало да подлијежу тврдњама да би други референдум довео до проблема, оцјена је Финанциал Тимес.

"Аргумент који се најчешће могао чути против другог гласања о британском чланству у ЕУ је такође најмање могућ. Према овом извјештају, поновно разматрање питања могло би бити 'разједињујуће'. Старе ране никада неће зарасти", истиче Тимес.

Ово се односи на чудну претпоставку да је 48 посто Британаца који су 2016. гласали за останак у Европској унији. Они који су судбину земље сматрали нераскидиво везаном за Европу, спремни су да слегну раменима на могућности за сиромашнијом, мање сигурном и затвореном Британијом.

Може се са сигурношћу рећи да, без обзира на судбину Бреxит споразум премијерке Тхересе Маy, када парламент гласа о пакету наредне седмице, трошкови и посљедице напуштања ЕУ ће се осјетити и у наредним годинама. Бреxит је процес, а не догађај, наводи лист и додаје да раздвајање тијесно испреплетених нити интеграције неће бити лако. Млади се неће захваљивати старијим јер су им ускратили будућност у Европи.
 

Има ли краја грчкој кризи?



Грчка влада, коалиција радикалног лијевог покрета и националистичке десничарске странке која је на власти од 2015. године, прошлог августа прославила је крај трећег споразума о спасу земље као "повратак нормалном стању". Наши европски партнери и кредитори, који су током претходних година исплатили 288,7 милијарди еура кредита, такођер су пожурили да прогласе побједу кризе која је почела 2010. године, пише грчки колумниста Никос Констандарас у тексту за Тхе Неw Yорк Тимес.

"Сви желе видјети крај грчке кризе - не само грчки народ, који је био исцрпљен дугом и дубоком рецесијом, сталним мјерама штедње и реформама од чега нису осјетили корист.

Међутим, стање у Грчкој је далеко од 'нормалног'. Много је учињено како би економија била одржива, али је земљи потребна експлозија повјерења и пословне активности: опоравак би донио велике нове инвестиције, политичку стабилност и даљње реформе јавне управе. Али не само да је јавни дуг већи него што је био 2009. године; доходак грађана је смањен, њихово имовинско стање девалвирано, имовина изгубљена, а дугови увећани."

У најдраматичнијем приказу неповјерења, процјењује се да је више од 700.000 људи напустило Грчку од 2010. године, тражећи могућности у иноземству, наводи колумниста те додаје како је ова криза нашкодила бизнису земље.

"У 2009. години јавни дуг је износио 299,7 милијарди еура, или 130 посто БДП. Грчка је од тада позајмила 288,7 милијарди еура од држава чланица и институција Европске уније, као и од Међународног монетарног фонда. Такођер, у 2012. години отписано је око 107 милијарди еура дуга. Ипак, јавни дуг у 2018. години износио је 357,25 милијарди еура - што је више од броја с којим се Грчка није могла првобитно носити... Опоравак зависи од властитих напора Грка те од подршке Европске уније."

Извор. Клиx.ба


Бука препорука

Вијести

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.