Фотограф коме је Тито радо позирао

Осим прве серије званичних портрета предсједника СФРЈ, сликао га је и у свакодневним ситуацијама, како се одмара на трави, или када се обраћао животињама у Зоо врту на Брионима.

blic.rs/Sonja Šulović / 20. април 2015

Стеван Крагујевић (Сента, 4. фебруар 1922 - Београд, 17. април 2002) један је од најзначајнијих југословенских и српских фоторепортера. Одан професији, оставио је опус који броји стотине хиљада фоторепортерских записа историјске вриједности.

 

- Када је имао 14 година деда га је послао да се обучава за фото-занат и тада је почело дружење мог оца и фотоапарата које није престајало равно 66 година. Прве успјеле биле су му фотографије срушеног моста у родној Сенти које је начинио са 19. Од опреме никада се није одвајао, остао је вјеран задацима и када је отишао у пензију, његово око је и даље све регистровало - каже Тања Крагујевић, Стеванова ћерка и истакнута пјесникиња.

 

 

Тито, први Стеванов портрет, 1950

 

Као репортер акредитован у Народној скупштини, чак и послије пензионисања, начинио је богат фонд фотографија које представљају хронику политичког и културног живота друге половине 20. вијека у Југославији. У низу антологијских снимака је и прва серија званичних портрета Јосипа Броза из 1949. и 1950, свакако и многе фотографије Тита у неформалним моментима.

 

Биографија Стеван Крагујевић је био први професионално запослен фоторепортер Дирекције за информације при Председништву СФРЈ од 1949. до 1951, а потом до 1953. фоторепортер Тањуга. Највећи део радног века, до 1982, провео је као фото-репортер и уредник фотографије листа „Политика”. Својој матичној кући оставио је импресиван фонд негатива и фотографија, допринео је увођењу нових рубрика, а био је и руководилац Фото-лабораторије и Фото-службе. Учествовао је на бројним међународним и југословенским изложбама, био је аутор и ауторских. Добитник је многих награда за своју новинску и уметничку фотографију, између осталог, награде „Светозар Марковић“ за животно дело.

- Отац није био званични Титов фоторепортер, али је пратио по радном задатку предсједникове активности у земљи и тако био у прилици да начини и фантастичне снимке из свакодневног живота. Издвојила бих фотографију Тита како кува кафу у кухињи на Брионима или док се одмара у трави. Много је фотографија и из Зоо-врта на Брионима на чијим је полеђинама отац записао, на примјер, како се којој животињи Тито обратио - наводи Тања Крагујевић.

Стевану је, пак, посебно драга била фотографија на којој је забиљежен тренутак кад му је Тито пришао јер му је пажњу привукла његова омиљена „Лајка“ од које се и није одвајао.

- Много је прича остало у меморији јер смо моја мајка, дугогодишњи службеник РТБ, отац и ја, испуњени својим задацима и обавезама, живјели веома хармонично, у Светогорској улици. Отац је имао дивну особину да дијели искуства са нама и пријатељима. Са радошћу је ишао на посао, а волио је да у дом прима млађе колеге које би га сатима пропитивале. Био је одличан портретиста, фантастичан има низ политичара који су обиљежили другу половину прошлог вијека, а имао је око и за важне и драматичне догађаје, као што су студентски протести, земљотрес у Скопљу или поплава у Сенти, као и за оно што се тицало живота града и улице - додаје саговорница.

 

Стеван и Тито, Врњачка Бања 1962

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Из Крагујевићевог богатог опуса издвајају се и фотографије великих звијезда, попут Орсона Велса, Алена Делона, Марија дел Монака и Жерара Филипа.

- Жерар Филип је возом стигао у Београд и био је запањен интересовањем које је изазвао. Није знао како да се пробије, а отац је био сналажљив и успио је да га кришом изведе са станице. Изванредне портрете Марија дел Монака снимио је у гардероби и то док га супруга шминка. Оцу је указано велико повјерење јер велика звијезда сем супруге никога није пуштала у гардеробу - додаје Крагујевићева. 

 

 

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.