Kako je MMF utvrdio u u nedavno objavljenoj analizi, Investiciono razvojna banka (IRB) Republike Srpske i Razvojna banka Federacije BiH imaju povlašten položaj u odnosu na druge banke. Pri tome entiteti vrše direktne uticaje na razvojne banke i one do sada nisu podlijegale kontroli bankarskih regulatornih tijela.
Milionske istrage, hapšenja, nepotizam i sumnjivi krediti obilježili su 12 godina rada IRB Republike Srpske. Ni Razvojna banka Federacije BiH nije bila bez afera, ali su problemi ipak više bili uočljivi u RS. Godinama i predstavnici nevladinog sektora upozoravaju na sumnjive dodjele kredita koji nikada neće biti vraćeni, i na, za ekonomske pojmove, nenormalan uticaj izvršne vlasti na dodjelu kredita.
Kako se radilo dovoljno pokazuje i optužnica pred Sudom BiH protiv direktorice IRB RS Snežane Vujnić i još 15 osoba zbog sumnje da su oštetili banku za više od 120 miliona maraka.
"Čak smo prijavljivali davno nekada i sukobe interesa. Sami kriterijumi su veoma netransparentni. Imali smo situacije da su konstantno iste kompanije, koje su konstantno u gubicima i nisu bile nikako u situaciji da vraćaju kredite i ispunjavaju obaveze, konstantno dobijale sredstva. Nakon što je uspostavljena situacija da se preko Vlade RS direktno dodjeljuju krediti, tek tada je postalo još dodatno netransparentnije. A nije osigurano, niti su javnosti davane informacije o samom povratu sredstava i da li su ta sredstva uložena zaista u ono što im je bila namjera. Imali smo situacije da su se davali višemilionski krediti firmama koje se kasnije nisu ni bavile više tom djelatnošću", ističe Ivana Korajlić iz Transparency Internationala BiH.
Snežana Vujnić je i pored hapšenja ostala direktorica IRB-a. BN TV je ovih dana objavio i šokantne podatke o nepotizmu u IRB-u. Prema njihovim navodima, Vujnićeva je zaposlila svog sina i zaovu, a direktor gotovo svakog sektora takođe ima zaposlenog nekog od užih članova porodice. U IRB-u, na naš upit nisu htjeli komentarisati te objave.
Bolja kontrola bi trebala doprinijeti transparentnosti, ali situacija se neće tako lako promijeniti sve dok neko ne bude snosio odgovornost za ono što se činilo, smatra ekonomista Zoran Pavlović.
"Ljudi koji su u Vladi RS očigledno misle da su monitorinzi ili praćenje rada nešto što ne mora da se, na neki način, poštuje. Oni su pošli time da rade šta hoće, a onda se ispostavi da to šta rade vidi MMF i neki njihovi eksperti i da to baš i ne može i ne bi smelo. Tako da kada se posmatraju razvojne banke i u RS i u FBiH, one su vrlo često postale rezervni izvor finansiranja onih koji su na neki način u bliskoj vezi poslovnoj, političkoj ili nekoj trećoj sa vladajućom garniturom", navodi Pavlović.
IRB RS je, kaže Pavlović, "plasirala mnogo sredstava po raznim osnovama bez velikog ustručavanja, jer je veliki kreditni odbor, koji je na zahtjev MMF-a kasnije i ukinut, u tom odboru su sjedili i predsjednik Vlade RS, ministar finansija i uopšte ljudi iz Vlade, pa je Vlada sama odobravala sredstva kome je htjela, onoliko novaca koliko je taj neko tražio, uz hipoteku ili garantovanje koje su oni sami prihvatali".
"Tako je značajan iznos sredstava plasiran i neće biti nikad vraćen. To se i dalje vodi kao 'plasirana sredstva'. Jedina sredstva koja su bila plasirana objektivno na pravi način su ona namijenjena za stambene kredite za mlade parove i kredite za mlada i srednja preduzeća sa mogućnošću zapošljavanja koja su išla kroz oficijelni bankarski sistem", navodi Pavlović.
Interesantno je i da Narodna skupština RS, kao do sada jedini kontrolni i nadzorni organ rada IRB-a, još nije razmatrala izvještaj o radu IRB-a ni za 2015 godinu. Opozicija stalno traži da se na dnevni red povede rasprava o aktivnostima koje su se dešavale u IRB RS.
"Znamo šta se dešavalo u vezi istraga u IRB-u. Smatram da, s obzirom da u IRB-u, osim bavljenjem bankarskim sektorom upravljaju i sa šest fondova, npr. Fondom za upravljanje nekretnina i potraživanja van teritorije RS, da je u njihovoj nadležnosti i Direkcija za privatizaciju, jasno je da tu, i pored ovih informacija koje se tiču nepotizma, da IRB nije samo leglo nepotizma već i korupcije i kriminala i isisivanja novca iz javnog sektora putem tzv. razvojnih projekata", komentariše poslanik u klubu PDP-a u Narodnoj skupštini RS Adam Šukalo.
"I zbog činjenice", dodaje "da mnogi kolaterali ne mogu uopšte da se naplate od strane IRB-a, jasno je da je riječ o organizovanoj pljački koja je sistemski osmišljena još za vrijeme vlade Aleksandra Džombića".
"To se nastavilo i ono što je žalosno u RS je da ni za nepotizam ni za korupciju, ni za organizovanu korupciju u toj instituciji još niko nije procesuiran. Upravo iz tog razloga RS i BiH ne mogu se pridružiti EU poslije takve afere i takve insttitucije na takav način postavljene. To je naravno i MMF ovaj put locirao i iz tog razloga traži hitne reforme. Ali, ne trebamo očekivati od MMF-a da će MMF biti neko ko će tražiti procesuiranje odgovornih za ovakvo stanje u IRB-u", ističe Šukalo.
Premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović najavljuje promjene u radu IRB-a:
"Ono što jeste namjera jeste da se ojačaju razvojne banke za koju mi inače smatramo da je ona zaista odradila svoj dio posla, toga su svjesni isto tako i ljudi iz MMF-a", prokomentarisala je premijerka.
No na javni upit o nepotizmu u IRB-u nije čak najavila ni da će provjeriti navode.
"Ne znam, ne vjerujem da je tako. Ne znam, ja zaista ne znam, hoćete da vam ja objasnim a zaista ne znam. Pitajte direktoricu Investiciono razvojne banke", odgovorila je Cijanovićeva.
Da situacija nije puno drugačija ni u Razvojnoj banci Federacije BiH pokazuju i odluke Vlade FBiH s početka februara ove godine, kojima se nalaže entitetskoj Finansijskoj policiji i Agenciji za bankarstvo Federacije BiH da, u okviru svojih nadležnosti, u roku od 60 dana, izvrše kontrolu poslovanja Razvojne banke i da izvještaje dostave Federalnoj vladi. Problemi u radu Razvojne banke FBiH primjetni su već mjesecima, jer nema plasiranja kredita. Nisu imenovani i izvršni direktori. Tužilaštvo BiH je još prije par godina povelo istragu o dodjeli sumnjivih kredita, a mediji su godinama pisali o višemilionskim kreditima davanim tajkunima.
Ukoliko bude ispoštovano obećano MMF-u, entitetske razvojne banke biće obavezne da na web stranicama ubuduće objavljuju godišnje izvještaje eksterne revizije banaka i svih fondova kojima upravljaju.Eksterne revizije bi trebale raditi ugledne međunarodne revizorske firme. Ali, ipak, da li će se nešto promijeniti u radu razvojnih banaka u entitetima, definitivno zavisi od rezultata istražnih radnji o dodijeljenim sumnjivim kreditima.
