Годину дана након поплава: Дугујете нам одговоре

Власти требају узети у обзир велики потенцијал поплавних подручја и мочвара, које могу да служе као природне ретензије, рекла је Наташа Црнковић, Координаторица програма Биодиверзитет и заштићена подручја.

BUKA / 13. мај 2015

Центар за животну средину је данас на конференцији за медије представио видео спот који је урађен поводом годишњице поплава, са циљем изношења многобројних питања која се грађани и грађанке БиХ још увијек питају, као и документ са ставовима организација из регије о управљању ријекама и управљању ризицима од поплава.

Игор Калаба, Координатор програма Енергија и климатске промјене рекао је да је став Центра за животну средину да су прошлогодишње поплаве посљедица климатских промјена, те да ће такви догађаји у будућности бити све чешћи.

"БиХ би због тога требала да се придружи свјетским напорима у смањењу емисија гасова стаклене баште, али и да се посвети ублажавању посљедица климатских промјена. Ово је једино могуће ако се климатске промјене интегришу као значајан фактор у рад свих сектора и развијању стратегија, од производње енергије, преко зградарства до транспорта и пољопривреде“, рекао је данас Калаба.

Центар за животну средину се проблемом климатских промјена бави и кроз кампању „Стоп прљавој енергији – јер будућност је обновљива“, којом скрећу пажњу јавности и институција на предности обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности, те се боре против изградње нових термоелектрана на угаљ које су међу најзначајнијим узрочницима климатских промјена.

 

Наташа Црнковић, Координаторица програма Биодиверзитет и заштићена подручја рекла је да су прошлогодишње поплаве показале да се конвенционални приступи управљању водама не могу више сматрати адекватним. "Власти требају узети у обзир велики потенцијал поплавних подручја и мочвара, које могу да служе као природне ретензије. Давање више простора ријекама се у свијету показује као позитиван метод за одбрану од поплава, што је у супротности с нашим тренутним приступом. Мочваре исушујемо, умјесто да их користимо управо у овакве сврхе“, истакла је Црнковић. Из Центра поручују да се питању поплава због природе проблема треба приступити озбиљно и међусекторски. Смањивање емисија гасова стаклене баште, управљање водама, шумама, отпадом, подизање свијести грађана и њихово организовање, као и системи за рано узбуњивање и увезивање институција су само дио напора који су потребни за спрјечавање оваквих природних непогода и ублажавање њихових посљедица.

 

 

 

 


Бука препорука

Друштво

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.