Хронологија опсаде Сарајева

Прича о опсади има онолико колико и људи који су је искусили, па још и више од тога, но многе од тих прича остале су неиспричане.

Muharem Bazdulj/Vreme / 05. април 2019

Све до јула месеца 1995. године, све до Сребренице, опсада Сарајева била је глобално најамблематскији догађај у ратном распаду Југославије, те у рату у Босни и Херцеговини као његовом најкрвавијем делу. Више је разлога за то. Само осам година пре почетка опсаде, у Сарајеву су одржане 14. зимске олимпијске игре, што је овом граду дало неку врсту планетарне масмедијске препознатљивости. Такођер, Сарајево је главни град БиХ, а сама чињеница да се један европски главни град нашао под опсадом у последњој деценији двадесетог века, деловала је незамисливо. Захваљујући физичкој инфраструктури главног града, Сарајево је могло удомити бројне иностране новинарске екипе којима је овај град био атрактивнија локација него мања места у унутрашњости од којих су многа исто тако била под опсадом. Не сме се пренебрегнути ни фактор сећања на Сарајевски атентат као повод Првог светског рата. У својој књизи Доба екстрема Ерик Хобсбаум прави паралелу између Видовдана 1914. и Видовдана 1992. године, дана кад је Франсоа Митеран стигао у опседнуто Сарајево. У контексту Хобсбаумове тезе о "кратком двадесетом веку", могло би се рећи да је у Сарајеву сконцентрисана симболична тежина и почетка и краја тог "кратког века".

На понешто чудан начин, прича о опсади Сарајева истовремено је постала и опште место у прегледима светске историје и својеврсна слепа мрља. Прича о опсади има онолико колико и људи који су је искусили, па још и више од тога, но многе од тих прича остале су неиспричане. Међу особама које су своје време и креативну енергију посветиле памћењу искуства опсаде, посебно место заузима Суада Капић. Њен пројекат "Едукацијски пакет Опсада Сарајева" специфична је мултимедијална сумма овог историјског периода. Део овог пакета је и Енциклопедија опсаде Сарајева на 1325 страница великог формата, чије једно поглавља представља обимну хронологију догађаја који су обележили тих педесетак сарајевских месеци.

Хронологија која се овде подастире пред читаоце "Времена", само је део хронологије из поменуте енциклопедије. И целовита хронологија представља, наравно, тек избор безброј догађаја из стварности, а ова, деломична, тек је избор из тог избора. У њој се, као и у људским животима, смењују "велика" историјска дешавања с "малим" свакодневним збивањима, па су њен део и Митеранова посета Сарајеву и покушаји инкасаната да наплате РТВ претплату.

Без тежње да се успостави као апсолутна и синтетска истина о опсади Сарајева, ова хронологија, као и цели "Едукацијски пакет" Суаде Капић, представља незаобилазан допринос у "збијању у чврсте речи" искуства опсаде. Тог се искуства вреди присетити, не само због пригодног повода, односно због двадесете (округле) годишњице почетка опсаде. Јер оно што се дешавало Сарајлијама, дешавало се раније неким другим људима, а неким другим се опет десило касније, док ће некима, реално је страховати, то тек да се деси. Уосталом, људи су у Сарајеву, још док је опсада трајала, своје искуство препознавали у неким раније написаним књигама. У Остеровом роману У земљи последњих ствари, рецимо, или у Камијевој Куги, која завршава резигнираном спознајом доктора Ријеа "да бацил куге никад не умире и никад не нестаје, да може десетинама година да спава у намјештају и рубљу, да стрпљиво чека у собама, подрумима, сандуцима, марамицама и старим хартијама и да ће, може бити, доћи дан када ће, на несрећу људи и њима за поуку, куга пробудити своје пацове и послати их да угину у каквом срећном граду."



1992.


МАРТ 1992.


Европска заједница донијела одлуку да се одржи референдум, као услов за признање независности БиХ. Српска демократска странка (СДС) позвала на бојкот референдума.

По затварању гласачких мјеста у Сарајеву, на референдуму за независност, иза поноћи, постављене барикаде на кључним саобраћајницама.

СДС покушава оружаним путем поништити резултате референдума.

Мировна поворка грађана кренула ка барикадама. Око 22.00 колона срушила барикаде.

Испред зграде Парламента одржан величанствен митинг, као Ода миру.

На Сарајевски аеродром слетио први амерички "херкулес", са хуманитарном помоћи.

УН трупе се стационирају у сарајевски дом пензионера.

Главни штаб УН-а у Сарајеву почео с радом.


АПРИЛ 1992.

На сједници Предсједништва БиХ од 4. априла донесена одлука о мобилизацији за оне "који то желе".

Ректор Сарајевског универзитета Јусуф Мулић одобрио кориштење базена на Факултету за физичку културу, за рекреацију "плаваца" – УН војника.

У мировној колони грађана студентицу Суаду Дилберовић, снајпером са оближњих брда, убиле оружане формације босанских Срба. Она је прва жртва од снајпера у Сарајеву.

Грађани провалили барикаду на мосту Врбања, уз повике "Излазите, багро! Лопови!" Поворка грађана развалила врата и продрла у Скупштину.

Европска заједница признала независност БиХ.

САД признале независност БиХ.

У Сарајеву уведен полицијски сат.

Влада хаос. Свуда пљачке продавница.

Олимпијски музеј запаљен.

У граду организован штаб Територијалне одбране.


МАЈ 1992.

У Сарајеву је 17.000 избјеглица који селе из једног дијела града у други.

Сарајево је под опсадом. Затворен круг око града у пречнику од око 60 километара. Постављени су тенкови, минобацачи, снајпери, топови.

Приликом повлачења ЈНА из зграде Команде, на Мосту Скендерија дошло до сукоба.

Након повратка из Лисабона, ЈНА заробљава предсједника Предсједништва Алију Изетбеговића, његову кћерку, која је у пратњи, и Златка Лагумджију. Ослобођени су послије дугих преговора о размјени, и сукоба у Добровољачкој улици.

Јука Празина, паравојни лидер градских јединица, постаје главнокомандујући Специјалних јединица МУП-а БиХ.

Воде се борбе око касарни ЈНА.

Воде се уличне борбе у различитим градским зонама.

БиХ постала чланица УН-а.

Запаљена олимпијска дворана "Зетра".

Сефер Халиловић именован за команданта Територијалне одбране.

Тешки артиљеријски напад на породилиште.

Масакр над цивилима у реду за хљеб.


ЈУНИ 1992.

Исељена највећа касарна ЈНА "Маршал Тито" у центру града.

Изгорјела зграда дневног листа Ослобођење под тешким артиљеријским нападима.

На барикади Волске Републике Српске (ВРС), при изласку из града, заустављени бх олимпијци на путу за Олимпијске игре у Барцелони.

По граду лутају напуштени кућни љубимци јер су власници напустили град.

Француски предсједник Франсоа Митеран потпуно ненајављено слетио на затворени Сарајевски аеродром. Отишао у обилазак града под опсадом.

Одлуком Предсједништва БиХ уведена радна обавеза.


ЈУЛИ 1992.

Нови члан Предсједништва из редова српског народа Ненад Кецмановић напустио Сарајево.

Ученик Јосип Чапељ дао 200.000 динара уштеђевине Оружаним снагама БиХ. "Ја желим да ме они ослободе."

Виолончелиста Ведран Смајловић свирао на улици, у центру града.

Инкасанти покушавају да наплате ТВ претплату.

Конвој мајки и дјеце у организацији Дјечије амбасаде отишао за Италију.

У граду нема воде. ВРС држи све резервоаре под контролом.

Сликари излажу своје слике у хаусторима.


АВГУСТ 1992.

У конвоју који се упутио у Нјемачку с дјецом без родитеља снајпером погођене бебе.

Роми из насеља Бутмир одлазе да презиме у Италију.

Аеродром затворен због гранатирања.

Дино Мерлин компоновао босанску химну.

Отишао конвој Јевреја из Сарајева.

Гранатама запаљен хотел Европа.

Национална библиотека изгорјела у тешком артиљеријском нападу.

У сарајевским болницама љекари и медицинско особље гладују.


СЕПТЕМБАР 1992.

Градом влада епидемија ентероколитиса и дизентерије.

Срушен талијански хуманитарни авион.

Министарство образовања издало саопштење да упис у школе зависи од безбједоносних услова.

Премијера прве ратне представе Склониште у изведби Сарајевског ратног театра (САРТР).

Дјечији хор Палчићи пише принцези Дијани о ономе што им се догађа.

У граду харају глад, болест, безнађе и смрт.

Муслимани и Хрвати бјеже с Грбавице, уз плаћање припадницима ВРС-а.

Одиграна утакмица Сарајево – УНПРОФОР. Резултат 12:3.


ОКТОБАР 1992.

Градоначелник Сарајева издао проглас: "Грађани, не сијеците дрвеће! Само треба сачекати отварање коридора, а ваљда ће и то ускоро бити. Тополе се могу сјећи, али то је за потребе Оружаних снага." Агрегати за струју раде у кафићима, а не у болницама.

Плате чланова Предсједништва БиХ – 20 њемачких марака по црном курсу.

Сарајлије потреса звук моторке у зору, када се сијеку најбоља стабла.

Велепекара тешко гранатирана. Изгорио млин.

Сарајлије проналазе воду помоћу рашљи и виска.

Појавили се босански пасоши у ограниченом броју.


НОВЕМБАР 1992.

Конвој сарајевских Словенаца напустио Сарајево. Словенци отишли у Словенију.

Рањеници чекају на излазак из града.

Савјет УНХЦР-а грађанима: Једите сваких 6-7 дана ланч-пакет из хуманитарне помоћи.

Пошта прикључила 30.000 телефона приоритетима, искључиво за локалну комуникацију, јер везе са свијетом не функционишу.

У граду се оснивају банке.


ДЕЦЕМБАР 1992.

Снаге ВРС-а извеле тежак напад на Отес (насеље на западним прилазима граду).

Сваки Сарајлија има право на 0,333 кг хљеба или 0,174 кг брашна (брашно добијају они дијелови града у које хљеб не може стићи).

Аеродром затворен, Сарајево чека нови круг хуманитарне помоћи.

На сједници Предсједништва БиХ донесена одлука да Алија Изетбеговић остаје предсједник док траје рат.

Прослављен Божић у бази УНПРОФОР-а. Војници Француског батаљона пјевали: "Молимо се за мир у Сарајеву."



1993.


ЈАНУАР 1993.


У 1992. години просјечни Сарајлија је живио на хљебу. Поређења ради, просјечни Европљанин у једној години поједе 55 кг хљеба, а просјек Сарајлије у ‘92. години је 180 кг хљеба.

У сарајевској порођајној клиници порођаји се обављају уз свјетлост свијећа. Нико им не долази, нико им не помаже.

У току је промјена имена градских улица.

Одржана промоција идејних рјешења првих поштанских бх. марака.

Прослављен православни Божић.

Потпредсједник Владе БиХ Хакија Турајлић убијен на путу за Сарајевски аеродром у УН возилу.

Граната испаљена са положаја ВРС-а на ред за воду код Сарајевске пиваре.

Цијене на сарајевским пијацама:

Једна пензија = 2 јајета

Борац Армије БиХ има плату 20.000 динара = 4 кафе у кафићу или кутија цигарета

1 кг јунећег меса = 50 њемачких марака.

Хаварије у Топлани и Водоводу.


ФЕБРУАР 1993.

ВРС гранатира погребне поворке, сахране и болнице у Сарајеву.

У граду влада ратна хиперинфлација.

Обустављени УНХЦР летови.

Почео рад средњих школа у мјесним заједницама, пословним просторима, становима.

Проглашени најбољи спортисти у БиХ ‘92. године: шахисти Весна Башагић и Иван Соколов.

Отворено прво ратно кино Обала. Пројекције се одржавају у сарајевским подрумима.

Ослобођење посјетила Бјанка Джегер.


МАРТ 1993.

Јапан послао конзерве туњевине за хуманитарну помоћ у вриједности од 5.000.000 америчких долара – то је нутриционистички највреднија храна за овај вид исхране.

Обновљен рад српског хуманитарног друштва Добротвор.

У Сарајеву одржан рок концерт Хелп Босниа Ноw!

У Сарајеву суђење Бориславу Хераку за злочине против човјечности. Судија: Фахрудин Тефтедарија.

Тешки артиљеријски напад на град.

У Камерном театру 55 одржана Молитва за мир.


АПРИЛ 1993.

Отворено Кошевско гробље, 27 година након затварања, због недостатка простора за укоп жртава убијених снајперима и гранатама.

У Сарајево стигла Сјузан Зонтаг и сусрела се са умјетницима и интелектуалцима.

У Сарајево стигла Джоан Баез.

Одржана ускршња миса у сарајевској катедрали.


МАЈ 1993.

Апел Скупштине града свијету за помоћ у храни.

Дрога стиже у град из Посушја, Зенице, Сплита.

Почео фестивал Харе-кришна, ратни фестивал мира, уз традиционалну музику, ведски театар и предавања.

На аеродромској писти цвјета шверц: један прелазак писте с 10 кг хране доноси зараду од 1000 њемачких марака.

Свега 105 паса у граду вакцинисано против бјеснила.

Процват позоришта у граду.

Почела дератизација града.


ЈУН 1993.

Масакр на игралишту на Добрињи. Погинуло 13 људи.

ВРС гађала људе у молитви приликом сахране. Погинуло осам људи на гробљу Будаковићи. Мешихат: "Могуће је обављати дженазе и ноћу."

Др Бакир Накаш, љекар Државне болнице у Сарајеву: "Ове године ми је лакше иако ми је ужасно тешко. Јер, ако ништа, сада знам шта имам, а шта могу очекивати, чиме располажем и знам да ће ово дуго трајати."


ЈУЛ 1993.

Глад у Сарајеву. Баште и балкони једини извори хране.

Цијене на пијацама: Уље – 30 марака; 1 кг брашна – 10 марака или двије кутије цигарета.

Објављен Дневник сарајевске дјевојчице Злате Филиповић.

Промовисан слоган опсаде: "С цигаретом никад ниси сам."


АВГУСТ 1993.

Библиотека Града Сарајева: "Имамо читалаца више него икада иако је уништено 130.000 књига, дио архива и техничка опрема."

ВРС уводи авио-бомбе у напад на град.

Премијера позоришне представе Алкестис.

Дјевојчица Ирма Хаджимуратовић погођена снајпером. Под великим притиском свјетске јавности измјештена је у Енглеску ради лијечења.


СЕПТЕМБАР 1993.

Отворене народне кухиње за преживљавање пензионера.

У Сарајево долазе веће количине струје. Електропривреда прави план редукција.

Цигарета је боље средство плаћања од зрака. Старији голф вриједи три штеке цигарета.

Прослављена јеврејска Нова година.

Бх ПЕН центар примљен у свјетски ПЕН центар.

Појава "паука" на улицама Сарајева који односи "непрописно паркиране аутомобиле" изазива одушевљење Сарајлија. Они гледају спектакл.

Велепекара нема нафте ни за транспорт, а камоли за рад агрегата.


ОКТОБАР 1993.

Извршни одбор града добио одлуку о повећању станарина од првог октобра.

Папа послао мировну поруку: "Босанци, нисте сами!"

Сарајевски зрачни мост је најдужа акција те врсте у историји. Траје 467 дана – овај зрачни мост је дужи од берлинског.

У граду честе експлозије плина због нестручног инсталирања.

Отворен филмски фестивал у Сарајеву. Бројни гости остали у Анкони, нису се могли превести УН авионима. Слоган фестивала: "Ништа вам не можемо обећати."

Јеврејска апотека у Сарајеву издала грађанима 10.000.000 лијекова.


НОВЕМБАР 1993.

Град недјељама нема струју, воду, плин, хуманитарну помоћ.

Джордж Сорош у посјети Сарајеву.

Масакр над ученицима у Сарајеву. Обустављена настава док се не донесу мјере заштите.

Поново масакр над грађанима Сарајева.

Уведена правила за одржавање наставе. Школски сат траје 15 минута. Од 24. децембра до 1. марта, дјеца ће имати распуст. Ионако нема гријања.

Изложба сарајевских сликара Свједоци постојања у Умјетничкој галерији БиХ.


ДЕЦЕМБАР 1993.

Новинско-дистрибутерска кућа Опреса отворила трафике у граду под слоганом "Живот чине мале ствари".

У граду крађа струје на разне начине: постављају се дивљи прикључци, подземни каблови, прикључења на приоритете и трафо-станице.

Фабрика духана Сарајево пакује цигарете у листове књига. Сада су на реду Прилози за историју бх књижевности.

У сарајевској катедрали одржан свечани божићни концерт.

У граду нема струје, воде, соли за хљеб.

Фестивал Сарајевска зима приређује пројекције цртаних филмова за дјецу.

Отворена кухиња за јавне и културне раднике. УНПРОФОР им дао храну.



1994.


ЈАНУАР 1994.


Барбара Хендрикс, оперна дива, одржала новогодишњи концерт у Сарајеву, у знак солидарности с напаћеним градом.

Масакри цивила у разним дијеловима града.

У току опсаде града Камерни театар 55 извео 652 мултимедијална пројекта, у просјеку два дневно.

Пензионери ће добити брашно умјесто пензија.

Масакр дјеце на санкању у Ц фази, на Алипашином Пољу.


ФЕБРУАР 1994.

Масакр цивила на Добрињи, на фудбалском игралишту.

Масакр на пијаци Маркале у центру Сарајева – 66 мртвих, 197 рањених.

Градоначелник Сарајева Мухамед Крешевљаковић обилази пијацу – мјесто масакра.

По наредби МУП-а све пијаце у граду су затворене.

НАТО упутио ултиматум ВРС-у: артиљерија се мора повући 20 км од Сарајева.

21. фебруар је дан Д за повлачење тешког наоружања босанских Срба.

Поново успостављен "зрачни мост".

Враћа се живот у град. Људи шетају улицама, дјеца се играју.


МАРТ 1994.

Отварају се четири путна правца у и из Сарајева.

Најављено отварање града, реаговала пијаца. Цијене на пијацама су пале.

Килограм кафе 7. марта био 120 марака, 21. марта 40 марака. И даље се на пијацама може куповати за цигарете и вршити робна размјена.

Поводом развоја догађаја у Сарајеву, Јасуши Акаши из УН-а изјављује: "Видим свјетло на крају тунела."

Медлин Олбрајт у Сарајеву: "Будућност Америке и ваша будућност су нераздвојиве. Ова церемонија то мора свима показати."


АПРИЛ 1994.

Поводом 110 година Електродистрибуције БиХ, укључена улична расвјета у Титовој улици, Ферхадији и на Тргу ослобођења.

Сарајево засуто пројектилима.

Саопштење Основног суда ИИ: разводи иду као на траци. У већини случајева тужене стране су жене. Ако су супружници раздвојени двије године и ако је адреса другог супружника непозната, тужитељ аутоматски добија развод.

Умро Бранко Микулић (некадашњи премијер СФРЈ).

Погођени путници у сарајевском трамвају.

Градска влада донијела одлуку о забрани алкохола, покер-апарата, игара на срећу, видео-игара, живе музике – свега што ствара буку и ремети мир грађана.

Одржан перформанс на Миљацки: у ријеку поринут сплав са заставом. Бачене и боце с порукама: "Ово није зид! Здраво, Европо, ми смо свијет!"


МАЈ 1994.

Цијене за вожњу таксијем у Сарајеву: од центра до болнице Кошево – конзерва рибе; од центра до насеља Отока – 1 литар уља и 1 кг шећера.

Сарајлије лове рибу у Миљацки да би преживјели.

Огромни редови за визе испред хрватске амбасаде.

Из Високог стигао аутобус са 87 путника.

Салман Ружди ("Гардијан"): "Постоји Сарајево као идеја, замишљено Сарајево, чије разарање чини изгнаницима све нас."

Нови градоначелник Сарајева Тарик Купусовић иде у Венецију на братимљење градова. Води са собом седмеро дјеце различитих националности.

Улични штандови са књигама које више нису роба – то је био свијет маште у времену страве. Једна енциклопедија коштала 1 јаје.

У Сарајеву редукције воде. Упућен апел грађанима: "Не перите ћилиме, не залијевајте баште!"

Отворена прва бензинска пумпа.


ЈУНИ 1994.

Боб Дол, лидер америчких републиканаца, стигао у Сарајево.

Сарајлије воду добијају ноћу због смањене потрошње струје.

У згради запаљене Националне библиотеке одсвиран Моцартов Реквијем. Дириговао Зубин Мехта, пјевао Карерас, одајући пошту погинулима Сарајлијама и погинулим широм БиХ.

Сарајлије иду на курсеве страних језика. Интерлингуа Сервице ради током цијеле опсаде.


ЈУЛИ 1994.

Отворена америчка амбасада у Сарајеву.

Грађани Сарајева добијају на тежини.

На сарајевским крововима ничу баште за преживљавање.

Министар спољних послова Велике Британије Даглас Херд и министар спољних послова Француске Ален Жипе стигли у Сарајево поводом отварања француске амбасаде.

Босански Срби затворили "плаве путеве" око Сарајева.


АВГУСТ 1994.

Уобичајена слика на сарајевским улицама: трамвај стоји, путници читају новине, а снајпериста с брда бије по Маријин-Двору. Сви чекају да пуцњава стане. Путници при уласку у трамвај бирају "најбоље" мјесто у трамвају, оно "гдје је најмања могућност за погодак" – то је сарајевски рулет.

Од затварања "плавих путева" цијене на пијаци скочиле 100 одсто.

Одиграна хиљадита представа Покретног позоришта.

Одржана модна ревија с моделима од глине и герме. Креаторица Сњежана Хуфнагл.


СЕПТЕМБАР 1994.

Потврђен папин долазак. На улицама Сарајева постављени плакати с папиним ликом и поруком "Нисте сами, с вама смо!"

Папа није дошао. УНПРОФОР није могао гарантовати сигурност.

Расту цијене на пијаци. Банане коштају шест марака.

На сарајевским улицама поново постављени контејнери за заштиту од снајпера.

У граду потрага за дрвима: врећа грабовине 20 марака.


ОКТОБАР 1994.

Приказан филм Босна француског филозофа Бернар-Анрија Левија.

У Народном позоришту изведена премијера представе Ромео и Јулија у дјечијој изведби. Редитељица: Оља Костић.

Нема нафте у граду. Стигле минималне количине у град, за потребе УН-а.

Игмански пут није заштићен, гађају га снаге ВРС-а.

Одлуком папе, Винко Пуљић постаје кардинал.


НОВЕМБАР 1994.

Просјечна плата у граду две марке, а мјесечно једној породици треба 350 марака.

Погођен трамвај: један путник убијен, шест рањених.

У ратном кину Аполо одржани Дани швицарског филма.

Сарајево засуто гранатама.

Отворена Француска библиотека у Сарајеву.


ДЕЦЕМБАР 1994.

ВРС поставила противавионске ракетне системе у околини Сарајева.

Сарајево: ВРС затворила вентиле на плиноводу.

Ракетни напад на Предсједништво БиХ.

Дијете убијено метком из снајпера.

Папа примио сарајевски збор "Требевић".

Нови круг хуманитарне помоћи у граду: 1 кг риже, 200 г граха, 150 г уља, један месни нарезак од 340 г, 2 кг брашна.

Потписан Споразум о прекиду ватре на четири мјесеца и седам дана.

У хуманитарној помоћи грађани добивају бисквит стар 50 година.



1995.


ЈАНУАР 1995.


Сорош фондација платила цијепљење паса против бјеснила.

Веома успјешна акција Електродистрибуције о праведној расподјели 100 КW по домаћинству.

У припреми покретање Градског воза од Алипашиног Поља до Жељезничке станице.

На балу Рома изабрана Мисс – Линдита Татри.

Апел сарајевске асоцијације интелектуалаца Круг 99: Зауставите злочине над Чеченима.

Обиљежено 1000 дана опсаде Сарајева.


ФЕБРУАР 1995.

Удари граната и снајпера по граду.

Снајпери гађају трамвај.

Транспортно предузеће ГРАС нема средстава да исплати дуг за струју Електродистрибуцији. Сматрају да није моменат за наплаћивање карата за вожњу те зато немају ни прихода.

Амбасадор САД Вицтор Јакович на Кругу 99: "У БиХ се бране принципи западне цивилизације."


МАРТ 1995.

Од Скендерије до Електропривреде трамваје ће пратити транспортер УН-а ради заштите.

Појавило се алпско млијеко у мљекарама.

Од затварања пута преко аеродрома цијене на пијацама расту. На пијаци оно што је јефтиније купује онај ко је бржи и ко има ситан новац.

Укинути летови за Сплит.


АПРИЛ 1995.

У Лондону умрла Ирма Хаджимуратовић, дјевојчица погођена снајпером, а измјештена у Лондон да би се спасила.

Вијест о још једној жртви снајпера отишла у свијет. Убијена дјевојка Маја Ђокић.

Први корпус Армије БиХ заузео највиши врх Трескавице.

Успостављена сателитска веза Сарајево–Барцелона–Свијет као донација града Барцелоне Сарајеву.


МАЈ 1995.

Донатори не допремају нафту. Аутобуси не раде. Трамваји иду на краткој релацији од Ченгић Виле до Алипашиног Поља.

Масакр на Бутмиру.

Код зграде УНИС-а убијен француски војник.

Хуманитарна помоћ смањена за 50 одсто.

Општи напад на Сарајево.

Сарајево: нема превоза, слаб притисак плина, недовољно воде.


ЈУН 1995.

Брашно стоји на Сарајевском аеродрому. УН нису у могућности да га допреме у град. Дио Игманског пута снаге ВРС-а држе под сталном паљбом. 300 метара пута је критично.

Издата забрана окупљања. Уведено оглашавање опште опасности бар два пута дневно.

Криза с водом у граду. Прекинут доток воде са изворишта Бачево.

План испоруке струје: сваки трећи дан за домаћинства.

Градска влада наручила од Вранице израду бетонских плоча које ће се по потреби постављати на опасним мјестима у граду.

Снаге ВРС-а бациле авио-бомбу на РТВ дом.


ЈУЛ 1995.

Дератизација града парафинским коцкама. У Сарајеву под опсадом преовлађују Ратус ратус (црни пацов) и Ратус норвегинус (сиви пацов). Отров је ефикасан и у уништавању малих кућних мишева. Један пар може изродити 800 пацова.

Дивљачко убијање цивила. Убијено 12, рањено 67.

Посљедњи круг хуманитарне помоћи подијељен 9. јула: 400 г граха, 300 г грашка, 200 г риже, 2 дцл уља, 1 кг брашна.

Храна ушла у град "алтернативним путем" – кроз тунел испод аеродрома.


АВГУСТ 1995.

Бицикл поново у моди у Сарајеву.

Од удара гранате погинуо млади сарајевски интелектуалац и новинар Карим Заимовић.

Масакр на пијаци Маркале: 35 убијених, 90 рањених. УН нису позвале НАТО. Истрага у току.

Резултат истраге УН-а: гранату су испалиле снаге ВРС-а.

НАТО кренуо са серијом напада на положаје ВРС-а.

У току НАТО акција Ноћни лет.

Војници Армије БиХ на Мојмилу цијелу ноћ пратили НАТО спектакл.


СЕПТЕМБАР 1995.

Захтјев УН-а босанским Србима: уклањање артиљерије око Сарајева на даљину од 20 км у пречнику, престанак гранатирања цивилних објеката и обустава свих борбених активности.

ВРС гранатирала Сарајево.

ВРС почела с повлачењем неколико сати прије истека ултиматума.

Домаћинства у Сарајеву добијају струју сваки четврти дан.

Гранате у Сарајеву: осморо рањених.

Отворена продавница Бенетон у Сарајеву.


ОКТОБАР 1995.

Русија ће пустити плин и признати Босну и Херцеговину.

Договорен прекид ватре од уторка 10. октобра.

Папа изгара од жеље да посјети Сарајево.

Поново отворена пијаца Маркале.


НОВЕМБАР 1995.

У Дејтону почели мировни преговори.

Потписан мировни споразум у Дејтону: БиХ као цјеловита држава с два ентитета и заједничким институцијама. Сарајево остаје неподијељено. Договорено изручење ратних злочинаца.

Дио УНПРОФОР-а ће се повући, а други дио снага УН-а префарбати опрему и ући у састав НАТО снага под именом ИФОР.

Ширак тражи гаранције безбједности за српско становништво у Сарајеву.


ДЕЦЕМБАР 1995.

Сарајево: пуцњи у трамвај.

Босански Срби демонтирају фабрике приликом повлачења.

Босански Срби пале куће на Грбавици.

Босански Срби траже од Мицхаела Стеинера 1000 мртвачких сандука и 10.000 кутија за паковање ствари да би напустили дијелове територије (на којима су гробља) који ће припасти Федерацији.

Срби откопавају мртве да их носе са собом при повлачењу.

Одржана поноћна Божићна миса у катедрали.



1996.


ЈАНУАР 1996.


Боно Вокс, вођа групе У2, дочекао Нову годину у Сарајеву.

Будућност Босне не зависи само од ИФОР-а и високе политике већ и од тога хоће ли преживјети Дјед Мраз.

Гранатиран трамвај у Сарајеву: једна особа убијена, деветнаест путника рањено.

Затворен "зрачни мост" након три и по године, најдужи у историји. Сарајевски "зрачни мост" обавио 13.000 летова и допремио 167.677 тона хуманитарне помоћи. Учествовало 20 земаља. Авиони су превезли хиљаде новинара.

У градским парковима и на зеленим површинама Сарајева ове године се неће моћи сијати баште.

ИФОР контролише воду, струју и плин.

"Сеоба мртвих душа" с реинтегрисаних подручја Сарајева. Подузетници из Србије за ексхумацију тијела траже 800 марака.

Први приватни цивилни авион слетио на Сарајевски аеродром.

Умро велики руски пјесник Јосиф Бродски. Током рата написао пјесму о Босни.


ФЕБРУАР 1996.

Опасност од неексплодираних мина.

Мост Братство и јединство биће отворен сваки други дан од 08.30 до 16.00 сати. Грађани могу с личном картом ићи на Грбавицу.

Дјечак Филип Андроник ушао у књигу Гинисових рекорда за 1996. годину: на Добрињи ИИ био је најупорнији скупљач хуманитарних ланч-пакета, наљепница на конзервама, ситница из хуманитарне помоћи. Скупио је 2900 комада нечега. "Престаћу скупљати успомене кад УНХЦР прекине хуманитарну помоћ."

Енглески принц Чарлс у посјети Сарајеву.

Почела "мирна реинтеграција Сарајева". У Вогошћи Срби закрчили пут према Палама. Што нису понијели, запалили су.

Према мишљењу сарајевских средњошколаца, на питање какве их професије чекају, најзаступљеније су продаја дроге или убијање по уговору.

Федерална полиција преузела власт у Рајловцу, Рељеву, Доброшевићима, Ахатовићима, Неджарићима, Аеродромском Насељу.


МАРТ 1996.

Главни град БиХ Сарајево званично су деблокирали припадници Федералне полиције у пратњи ИФОР-а и међународних колега. Полиција је прва стигла путем који води из Сарајева у Високо и тиме отворила главни град БиХ.

Авдо Хебиб, министар МУП-а Федерације БиХ, вожњом слободним путевима на симболичан начин отворио путне комуникације које од Сарајева воде ка Зеници и Тузли. Том приликом Авдо Хебиб је изјавио: "Поручујемо свим грађанима да је Сарајево деблокирано. Ово је тренутак који улази у историју."

У Илијашу истакнута државна обиљежја БиХ.

Хорор на Грбавици: круже пљачкаши, људи забарикадирани у своје станове. Запаљена школа на Грбавици.

Ослобођени Хаджићи мирном реинтеграцијом.

Ослобођена Илиджа, 12. марта, мирном реинтеграцијом.

Мирном реинтеграцијом ослобођена Грбавица. Потом, ослобођени Враца, Фалетићи, Шпицаста стијена, Горње Биоско.

Центротранс транзит склања контејнере са улица Сарајева. Било је 380 објеката "за заштиту" – аутомобила, тролејбуса, аутобуса, бетонских плоча.
 

 

(Приредио: Мухарем Баздуљ, према опширнијој хронологији из "Едукацијског пакета Опсада Сарајева")

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.