ИМА ЛИ „БЕСПЛАТНОГ РУЧКА“ ЗА БИХ: Хоће ли ЕУ „прогутати“ Додикову причу?

Може ли БиХ преко реда и на лијепе очи у ЕУ? Наравно да не, али то не спријечава наше политичаре да сваки пут кад засједну на власт ударе по оптимизму и нереалној причи о наводном напретку ка Европи.

Milovan Matić / 07. децембар 2018

Тако је и након посљедњих избора. Док из ЕУ указују на неспремност бх. лидера на сарадњу и њихову пасивност када су у питању интеграције у ЕУ, нови чланови Предсједништва БиХ нам покушавају продати причу о убрзаном напретку и кандидатском статусу на лијепе очи. 


Тим поводом смо могли чути и да ће предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине Милорад Додик да одмах добијемо кандидатски статус за чланство у Европској унији. 
“Затражићемо да нам ЕУ одмах да кандидатски статус. Тражићемо да нас прихвате овакве какви смо”, рекао је Додик.
Овај приједлог су подржали и остала два члана Предсједништва.

А овакве какви смо мало ко би нас примио, јер у БиХ, према оцјенама високих ЕУ функционера нема жеље нити спремности да се крене одлучно ка Европи, што одаје утисак да смо постали земља која не жели да се придружи овој заједници. 
И према ријечима аналитичара приче око добијања повлаштеног статуса БиХ су нереална.

Иначе, БиХ је једина која још нема кандидатски статус од земаља западног Балкана које су предале захтјев за чланство у ЕУ.

Политички аналитичар Срећко Латал тврди да је тешко очекивати да ће БиХ преко реда добити кандидатски статус и да су овакве иницијативе само покушаји да се на јефтин начин прикаже наводно хтјење овдашњих политичара да се што јаче крене ка европском путу.

“У овом тренутку ЕУ је у процесу састављања мишљења у вези са апликацијом БиХ и чека се одговор на додатна питања ЕУ која БиХ још увијек није саставила и доставила. Тако да, прије него што ЕУ буде разматрала ту опцију која се планира негдје сљедеће године, сачекаће се одговори на додатна питања и мишљење ЕУ у вези са апликацијом”, рекао је Латал.

Према његовим ријечима канидатски статус није нешто што се може извући из шешира и за све постоји процедура. 


“Колико знам, састављање мишљења јесте у процесу и могућност да се то деси је сљедеће године, али ћемо више о томе знати кад ЕУ да то мишљење и тад ћемо видјети који су нови услови и критерији за добијање канидатског статуса. Са друге стране ми имамо чинејницу да сви бх. политичари користе питање европских интеграција у својим кампања и у својим наступима не би ли се промовисали. У том правцу иде и најава господина Додика и наравно да он жели да у току његовог мандата дође до примања БиХ у кандидатски статус. Међутим, оно што је генерално проблем код свих наших политичара је што они добрим дијелом пребацују одговорност за будућност БиХ на ЕУ, јер ЕУ је више пута јасно ставила до знања да је она врло заинтересована за европску будућност БиХ и Западног Балкана и чинејница је да су се ти услови мијењали и да се ЕУ суочава са неким унутрашњим изазовима”, каже Латал. 

Оно што је евидентно је да бх. политичарима је стало да презентирају позитивне могућности ЕУ интеграција али им нијесwтало да проведу реформе које су неопходне да би бИХ ушла у ЕУ. И то је на сцени 13 година почевши тамо од реформе Сејдић-Финци која је мало склоњена у страну, али не и уклоњена у потпуности. И БиХ ће морати провести низ озбиљних реформи на којима друге земље Западног Балкана озбиљно више или мање раде. Оно што су бх. лидери свих странака показалаи јесте да они и нису спреммни да покребну тешке и захтјевне реформе и на неки начин те реформе су у конфликту са популистичком реториком и понашањем већине политичара.

Политичка аналитичарка Тања Топић сматра да су захтјеви Европске уније веома јасни и да је илузорно надати се и оцекивати да се испуњење тих захтјева може прескочити.


“Неодговорно је очекивати да БиХ може на лијепе очи добити кандидатски статус. Захтјев за чланство БиХ је поднијела половином фебруара 2016. године, двије године касније крајем фебруара 2018. достављени су одговори Европској унији на питања из Упитника ЕК, у чему смо по времену које нам је требало дебело премашили све друге земље. И сад смо у фази одговорања на додатна питања. Дакле, сам процес чекања на кандидатски статус траје дуже од двије године, а кад ћемо га добити званично не знамо. Подсјетићу да је централна тема у агенди бившег члана Предсједништва БиХ Драгана Човића било питање ЕУ интеграција БиХ. У бити чини ми се да постоји велики раскорак између оног што политичари говоре гледе стицања статуса кандидата и интеграцијског процеса и стварног односно њихових дјела”, тврди Топић, наглашавајући да громогласне најаве политичара о томе да убрзано желе водити земљу ка Европској унији дјелују неувјерљиво и остају скупљати прашину на видео врпцама и новинском папиру. 


“Мени се чини да добар дио овдашњих политичара не разумије и не живи вриједности на којима почива Европска унија. Стално звецкање запаљивом реториком у нескладу је са борбом за стабилизацију мира”, рекла је Топић.


Она се осврнула и на скорашњу констатацију Цхристиана Дан Преде, да је у БиХ не постоји саговорник када је у питању напредак ове земље ка ЕУ.
“Склонија сам се сложити са стјалиштима које је изнио Цхристиан Дан Преда, који је био јасан – када говоримо о интеграцији БиХ са Европском унијом у земљи немате саговорника који је томе истински посвећен и који ће уложити доиста и напоре да постанемо дио тог друштва. Ми се, заправо, понашамо, као да Европска унија треба да постане чланицом Босне и Херцеговине, а не обрнуто”, рекла је Топић. 
 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.