КАКО ЗАИСТА ЖИВИМО: Знате ли колико породица не може приуштити оброк с месом, гријање, изненадни трошак, годишњи одмор, аутомобил, ТВ…

Поражавајући подаци

Tatjana Čalić / 05. децембар 2018


Водећи људи у држави нас већ годинама убјеђују како је живјети овдје све боље и лагодније. Хвале се да су плате порасле, незапосленост смањена, а економска ситуација побољшана. Али права истина је много суморнија. Показали су то и најновији подаци Завода са статистику РС објављени у публикацији Индикатори одрживог развоја Републике Српске, 2018. година.


По њиховим показатељима, чак 25 посто домаћинстава не може сваки други дан да приушти месни, пилећи или рибљи оброк или вегетаријанску замјену. Више од 11 посто домаћинстава не може да приушти адекватно гријање стамбеног простора, скоро половина грађана није обавила потребне здравствене прегледе јер нису имали новца за то, док њих више од 70 одсто није могло себи да приушти одлазак код стоматолога. Према истим подацима чак 75 посто домаћинстава у Републици Српској не може себи да приушти одлазак на седмодневни годишњи одмор, а исти постотак њих нема довољно властитог новца да поднесе изненадни трошак од 380 КМ. 

 

Подаци кажу и да у РС има 49.805 сиромашних домаћинстава, чија су мјесечна примања до 362 марке, те 126.043 сиромашних појединаца.
У удружењима потрошача нису изненађени оваквим подацима јер одавно упозоравају да се овдје јако тешко живи.


Тако Муриса Марић, извршна директорица Удружења грађана “Дон” из Приједора каже да годинама свједочи преживљавању грађана.

Свакодневно у тржним центрима у поподневним часовима када долази до распродаје воћа и поврћа видимо велики број потрошача који купују двије јабуке, један лимун или пола килограма мандарина, најјефтиније саламе, млијеко на акцијама, а одјећа и обућа се већ годинама купујује у сецонд ханд трговинама. Месо купују сваки трећи дан и то углавном  пилеће на акцији. Одлазак у кино или позориште, куповина новина или набавка неког новог комада намјештаја је већ одавно постао луксуз и немогућа мисија, јер треба преживјети са мањом грамажом већине производа а цијенама већим него у земљама Европске уније”, наглашава Марић додајући како велики број грађана преживљава подижући кредите у банкама или микрокредитним организацијама да би платили чак и елементарне потребе попут струје и воде, али и све скупље лијекове и лијечења, набавку огрева, уджбеника за дјецу и многих других потрепштина. На овај начин у једном мјесецу покрију већи дио потребних ставки а затим иду у даљу кризу враћајући не мале камате на кредите и позајмнице.

 

БиХ и ЕУ у бројкама


Да грађани БиХ живе и хране се доста лошије од европског просјека показала су и сва раније рађена истраживања. 
Наведимо само посљедњи објављени податак  који говори да грађани БиХ годишње једу 21,3 килограм меса, а становник у ЕУ за 12 мјесеци потроши чак 77 килограма меса.

И млијека пијемо упола мање, воћа једемо пет пута мање, а рибе чак седам пута мање него становници ЕУ-а. Али зато смо апсолутни рекордери по потрошњи јефтине и заситне хране - хљеба, макарона и пекарских производа.  Тако становник БиХ у просјеку годишње потроши 110 килограма, а грађанин ЕУ-а тек 35 килограма хљеба.
Да све буде још суморније ту су цијене појединих артикала и хране које су у БиХ исте, или чак скупље од неких земаља у ЕУ, показали су посљедњи подаци Еуростата.

Ситуација је иста и са одјећом. И њу плаћамо по готово истим цијенама као и у ЕУ, а цијене су нам чак и више од оних у Бугарској, Мађарској и Великој Британији, у којој је, поређења ради, просјечна плата у овој години 1.990 еура или четири и по пута већа него у БиХ.
Електричне уређаје тако плаћамо по цијени која је за око шест посто већа од просјека ЕУ, док су, на примјер, у Ирској, гдје се просјечна плата  креће око 2.479 еура, ови уређају јефтинији за око 14 посто од просјека ЕУ.


Када су плате у питању, оне у БиХ расту тек око осам марака, или око један посто, док је, на примјер, у Бугарској у овој години забиљежен раст плата од 11 посто.
Према подацима које је објавио сајт Демостат.рс, позивајћи се на Еуростат, у првом кварталу ове године просјечна исплаћена  плата у Босни и Херцеговини је била нанижа у Европи. Износила је 440 еура. У Црној Гори 512 еура, Хрватској  832 еура, Словенији 1.077, Мађарској 703, Румунији 535, Бугарској 457 еура а колико износе у остатку Европе погледајте у инфографици у наставку.

.


Бука препорука

Економија

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.