Круно Домаћиновић гитариста Мајки за Буку: Рокенрол је у застоју од краја шездесетих, али је још увијек жив и довољно здрав

За себе каже да није "рокер" и да не "живи рокенрол", те да је једноставно гитариста који живи са својом женом и двоје прекрасне дјеце.

Ernest Bučinski / 15. април 2019

Foto: Branko Galičić

 

Када се пишу текстови о рок бендовима постало је новинарско неписано правило да се у први план увијек стављају чланови који су истурени, фронтмени, а то су углавном вокали, па се дешава да остали музичари бивању неоправдано скренути у страну. Ту се у већини случаја ради о покретачкој снази бендова, врсним инструменталистима и људима који су свој живот посветили музици али и бендовима са којима сарађују. Један од њих свакако је и Круно Домаћиновић, блуз и рок гитариста легендарног бенда Мајке, који је 1996. године као деветнаестогодишњак засвирао раме уз раме са старијим колегама Баретом, Килмистером, Зокијем, и Чаком који су и у то вријеме важили за јако популарне.

Он је као дјечак кренуо у винковачку музичку музичку школу, али како каже брзо је заволио блуз и класика коју је тамо учио убрзо је пала у други план. У музичкој школи упознао је професора Ненад Банду-Цену који му је доносио касете и плоче разних блуз великана од Муддy Wатерса, преко Јохн Маyалл-ових Блуесбреакерса до Јими Хендриxа. Круно је недуго затим одустао од класике и почео свирати блуес са френдом Иваном Кухарићем који је осим гитаре изврсно свирао и клавир.

У разговору за Бука магазин сјајни музичар и скромни човјек Круно Домаћиновић присјетио се својих почетака с бендом "Мајке", који је несумљиво један од најбољих и најутицајнијих рок група с ових простора.

"Јако рано сам се спријатељио са Зораном Чалићем, кренули смо радити бенд док сам још био у гимназији. Негдје средином '95 ми је рекао да планира поново свирати с Баретом и питао да ли би се хтио прикључити. Те године, чим сам матурирао, сјео сам на влак са френдом, преселио у Загреб и почео свирати с „Мајкама“. За мене је то било остварање сна. Имао сам 19 година", рекао је Круно.

Он је екипу из бенда упознао пуно прије него што је уопште могао и сањати да ће са њима икада стати на стејдж.

"Килмистера сам виђао готово свакодневно, Зоки би често путовао из Загреба у Винковце, преслушавали би снимке с њихових концерата, свирали код њега у соби. У том периоду сам упознао и Горана Дујмића с којим сам проводио пуно времена свирајући у бенду „Непоправљиви“ с којим сам снимио и албум који је објавио Зденко Фрањић. Кад сам почео свирати с „Мајкама„ за мене је то било потпуно природно јер сам знао све ствари и начин на који их свирају. Према мени су се сви из бенда односили као према брату. То је био прекрасан период", казао је музичар присјећајући се тих времена.

Вођу Мајки Горана Барета Круно је упознао почетком деведесетих преко Баретове покојне супруге Мирјане.

"Негдје средином деведесетих Баре је имао свој кафић па смо код њега често висили, слушали изврсну глазбу и повремено свирали. Он је волио сјести за бубњеве. Може се рећи да су тада Мајке биле бенд који је преживљавао уз рокенрол. Данашње Мајке су нешто сасвим друго првенствено зато што Баре жели побјећи од свега што га веже уз име Мајке из само њему познатих разлога", тврди гитариста. Нажалост он је констатовао и да у бенду више није ситуација као прије гдје су сви имали једнак третман у бенду.

"У почетку Баре је био члан бенда, били смо равноправни у свему, имали заједнички циљ с Мајкама и био је гушт с њим свирати и сурађивати. Данас је он јако тежак", каже Круно.

Он тврди да се грози кад неко каже да "живи рокенрол" јер није тачно јасно што то уопште на овим просторима значи. Круно је мишљења да постоји маса позера и "рокера" који "живе рокенрол" али да је то њему све скупа "бљузга". За себе каже да није "рокер" и да не "живи рокенрол", те да је једноставно гитариста који живи са својом женом и двоје прекрасне дјеце.

"Рокенрол је у застоју од краја шездесетих, али је још увијек жив и довољно здрав, само га треба редовито слушати. Проблем је што су људи толико заглупљени огромном количином података, претежно смећем којим им паметни телефони свакодневно спаљују мозак па више не стигну реагирати на икакву глазбу, добру или лошу. За преслушавање глазбе треба времена а просјечном клинцу је врхунац пажње до тридесет секунди било чега, након тога се пребацује на сљедећу ствар", тврди музичар. Осим што свира с Мајкама Круно има и своје соло пројекте.

"Одувијек ме занимала слободна форма свирања у трију па сам основао "Елецтриц Муд" са младим глазбеницима, Луком Преслом на бубњевима и Томиславом Мајдаком на басу. Рад у том трију отворио ми је потпуно нове погледе на свирање гитаре и помогао ми је да се одмакнем од традиционалних форми рок бенда. У скорије вријеме планирам поново покренути тај бенд и снимити албум, уживо у студију", најавио је гитариста.

Домаћиновић већ неколико година ради са својим другаром у фирми „ДрyБелл“ гдје заједно осмишља и производимо гитарске ефекте.

"Имамо два врло успјешна, свјетски позната ефекта Вибе Мацхине и Унит67 које користи хрпа свјетских гитариста. Почетком године смо посјетили НАММ сајам у Калифорнији што нам је додатано помогло у промоцији", рекао је музичар.

 

 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.