КРВ ПО ЗИДОВИМА, ЛЕШЕВИ И МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ: Логор код Сарајева још увијек ради, злочинци без казне

Хладне и прљаве просторије. Измет на сваком кораку. Крв по зидовима, на поду. И на крају, лешеви, десетине лешева.

Milovan Matić / 13. октобар 2017

Овако изгледа једини логор Сарајева. Прача. Мјесто у којем су још увијек, у 21. вијеку, масовна смакнућа нормална ствар. Мјесто од којег се сваком човјеку смучи, окрене желудац наглавачке.

 

Заточеништво, изгладњивање, мучење и напосљетку убиства. Све се ово годинама радило у тајности у једином концентрационом логору у БиХ, само 40-так километара од Сарајева.

 

Данас брутална смакнућа и начин на који се опходи према живим бићима у овом логору више нико и не крије. Није их брига. Патроле свакодневно врше опходњу улицама главног града, те без имало самилости отимају сваког ко се уклапа у њихову дефиницију непожељног житеља Сарајева. И то на најбруталнији начин, остављајући иза себе крваве улице и расплакане грађане, који више не могу да гледају свакодневне злочине.

 

Погледајте како то изгледа:

Послије хватања, ова жива бића, напуштени пси Сарајева, завршавају на тренутно најозлоглашенијем мјесту у држави. Азилу Прача. А након тога, завршава се и њихов живот. Задављени жицом, сломљене чељусти, разбијене главе... убице не бирају средства. Шаљу их у смрт као на траци.

Само у прошлој години је, према незваничним подацима, око 2.000 паса завршило у овом азилу. Данас их је тамо око 300. Нико не зна гдје су остали. Једноставно им се губи сваки траг. 

Неки од волонтера кажу да  се мртви пси убацују у замрзивач за храну, што потврђују и поједине фотографије, а након тога се закопавају у јаме и гробнице околних шума. 

Логор, тако ову установу, азил, до скоро сакривену од очију јавности називају многобројни волонтери, али и љубитељи животиња који се боре да спасе ова недужна бића.

"Азил у Прачи није азил, то је КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР. Масовна гробница живих божијих бића, која су до јучер била синоним највећег пријатеља човјека. Бића уз које смо одрасли и који су одувијек живјели поред нас. Бића које смо осудили на смрт. Постали смо убице свега око себе. Постали смо оно што никада нисмо били. Постали смо робови власти у коју слијепо вјерујемо. Постали смо непрепознатљиви самим себи. Допустили смо да нас свим обмањују и поред очију видимо лијепе слике наше тамне стране." Овако је свој доживљај азила у Прачи описао један читатељ Буке. 

Активисти напомињу да постоји основана  сумња да је занемаривање, злостављање и убијање огромног броја животиња посљедица жеље за противправним стицањем материјалне користи и богаћења, кроз злоупотребу  и ненамјенско трошење буџетских и осталих  средстава (донација) намјењених прихватилишту. За сад још увијек нема званичних информација да ли је то тако иако све упућује на такав сценарио.

Иначе, БУКА је и раније писала, као један од ријетких медија о ономе шта се дешава у Прачи и преносила свједочења волонтера. Једна од активисткиња нам је рекла да су добили информацију да се пси одвозе на непозната мјеста гдје се завршава њихов живот, али те тврдње још нису успјели документовати.

Ипак, у Сарајеву је ова прича добила на значају тек прије неколико дана када су волонтери на Свјестки дан заштите животиња открили нови масакр у овом азилу.

"4. октобра нас шест је дошло и видјели смо да су боксови празни. Паса није било, само је остала крв. Радници су нам признали да су пси одведени. У полицији смо сазнали да су два комбија дошла покупила псе и да им се након тога губи сваки траг", испричао је Фахрудин Браво Цаки. 

Као по обичају, од одговорних само празне ријечи и без конкретних потеза и одговора. Из МУП-а Босанскоподрињског кантона кажу да су четвртог октобра запримили пријаву о нестанку паса од стране активиста и да је о свему упознат главни кантонални тужилац Горажда Мирсад Билајац, те да су наложене  остале истражне радње. Наравно, до данас те радње нису уродиле плодом, а док они воде своје истраге из азила волонтерима пријете метком, а ни новинари нису поштеђени. 

Са друге стране, директор кантоналне Ветеринарске станице Сарајево Алмир Джанковић у разговору за Журнал каже да је на годишњем одмору али да је због читавог случаја анагажовао и адвоката.

"Ја не могу нити једном ветеринару наредити или забранити било који захват из области ветеринарске струке, па ни еутаназију. То је искључиво у надлежности ветеринара - каже Джанковић додајући да ће „покренути поступак да се утврди шта је истина и шта лежи иза читавог инцидента.“

Ипак, ово није инцидент, а масовна смакнућа на бруталан начин, изгладњивање и мучење животиња у азилу Прача се дешава годинама. На то је и раније упозоравао Браво, али нико се због тога није ни почешао.

"Стање је алармантно. Фотографирали смо тзв. хладну комору у којој би, по правилима, требали бити похрањени лијекови и храна за псе. Фотографирали смо убуђалу храну, храну којој је одавно истекао рок, неисправне вакцине и лијекове које псима више штете него што користе. Други проблем је чињеница да паса има више око азила него у азилу, па су често на мети сељана. Нисам видио, али су ми рекли да у непосредној близини азила има на стотине лешева паса који могу загадити воду коју пијемо", рекао је Браво. 

Поводом лошег стања у овом азилу средином године је покренута и онлине петиција у чијем опису се између осталог наводи:

"У азилу и око азила се налазе четири масовне гробнице ( без дозволе и непрописним укопавањем паса) и у свакој од њих се по информацијама радника налази од 30 до 170 лешева паса, као и појединачне мање  гробнице од 1 до 5 паса по шуми од Праче према Горажду. Пси су бацани у рупе поред ријеке и не можемо замислити о којој количини паса се ради, на који начин су пси умирали и какве ће бити посљедице ово непрописно укопавање имати за воду и околиш."

Питање је хоће ли ико из врха власти и надлежних институција за овакво стање, за овакав нехуман однос према животињама након свега учинити нешто да се ова прича приведе крају. Да се напокон прикаже истина, да се казне одговорни. 

 

Јер, на посљетку, ово није још једна прича неуморних волонтера и активиста који траже правду за животиње. Ово је масакр за који неко добија огроман новац, а који се дешава у нашем комшилуку. И зато овом нехуманом криминалу морамо сви заједно стати у крај, без обзира вољели псе или не. Овдје се ради о злочину који мора престати, злочину над животом, на најокрутнији начин.

Први корак можемо направити на протестима 11.11.2017. који ће се одржати, како у Сарајеву тако и у многим градовима БиХ и региона. Реците НЕ логорима и корупцији. 

 

 

 


Бука препорука

Бука деск

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.