Марко Томаш: Како почињу приче

Прво се пожелиш обратити људима. Желиш у далеком свијету пуном непознатих људи пронаћи оне који се осјећају једнако као ти. Желиш, дакле, побиједити самоћу. Али језик је несавршен, непрецизан и вјеројатност да будеш погрешно схваћен је већа него да ћете људи правилно разумјети.

Marko Tomaš / 14. децембар 2017

 Сваки пут када сједнем писати, размишљам о томе. Но, морамо се пронаћи у језику, споразумјети с неком сродном душом и онда пустимо причу да тече, јер ако нас сумње у језик зауставе, шансе да побиједимо самоћу у пренапученом свијету су нам мале, готово никакве.

Завичај је пакао који путује с нама кроз живот. У мом звичају, рецимо, сунце зна паклено пржити. Мјесто дубоко у мени, оно мјесто које путује са мном кроз живот је завичај. С тог мјеста долази све што покушавам рећи. Завичај је душевна болест коју не можемо оставити иза нас и умивени, као потпуно нови људи, кренути даље.

На овој лудој планети, изграђеној на мржњи и освети и покушају неких групација да овладају над неком другом групацијом, чини се да живот може бити подношљив тек у неким малим завученим одвојцима те бујице пакла која извире из људских душа увијек незадовољних и бијесних. Лјуди стварају микрокозмосе и ту окупљају свој народ, појединце који за својим завичајем морају путовати, јер њихов свијет је састављен од људи које воле и цијене, а није тек нека географска одредница. Ти изгубљени људи, једни за друге, стварају просторе љубави, мјеста гдје ће нетко на њих и њихову самоћу обратити пажњу, мјеста гдје ће моћи одахнути од дугачког живчаног слома у који се претвара живот појединца у сувременом свијету.

Прогнаном из дјетињства, одраслом човјеку се чини да је проживио сваки живот сваког човјека поред којег је растао. Повијест је мјесто гдје се несретне људске судбине претварају у једну. Сва мучења, сво зло, као и све оно лијепо и топло кроз што је одрастао у том прогнанству из сигурног дјетињства, постаје наша особна прича. То је онај најтежи пртљаг који вучемо са собом, потуцајући се по свијету у потрази за изгубљеним осјећајем сигурности и топлине. Гдје год дођемо, људи које упознајемо виде нас кроз предрасуде које имају о мјесту с којег смо допутовали. Колико год се трудили да будемо изнад тога, ваља признати да смо  сви склони таквом суђењу при првом сусрету с неким људима.

Али, ето, понекад се имамо гдје склонити. Добити шансу за кратки предах од бјежања од властите судбине. Тамо сам путовао прошли тједан. У Пулу, гдје су неке дивне жене створиле уточиште за оне који покушавају пронаћи свој живот тако што покушавају пронаћи своје људе, свој народ, не онај у којем и с којим су рођени, већ онај народ с којим једино могу прећи црвено море самоће, иза којег усамљени живе у туђем злом свијету. Како то бива, и овај пут је торба била тешка од завичаја који се у њу стрпао. А главни штанд пулског сајма књига звао се Херцеговина чита. Тамо је нас неколико кренуло с лицима црвеним од стида, јер прије нас на свако мјесто на свијету допрла је она Херцеговина из Хага. А ми смо људи с маргине, небитни и помало несигурни у то да икоме можемо створити другачију слику властите хеллцеговине. Некако смо стигли у Истру спуштеног погледа, док су у нама бјешњели живчани сломови због тога што смо тједан прије поласка у Пулу били приморани поновно живјети почетак деведесетих година, оних у којима су неки људи пресјекли наше животе на пола и учинили нас таоцима њиховог зла.

Стигли смо тамо као неко друго лице Херцеговине. Али ја сам се опет осјећао пораженим. Очи свих нас биле су мрачне, кроз њих је избијала тама тог чудног путовања кроз вријеме које смо проживјели. Био је то завичај који је кренуо с нама. Онај његов дио због којег се црвенимо свакодневно, онај његов дио који нас већ двије деценије држи у положају таоца. Та тама у очима била је туга. А ми, сви одреда, стигли смо тамо говорити о љубави. Према људима који су једини прави завичај. Онакав какав бисмо вољели да су сви завичаји свијета. Сигурна и топла уточишта, као што је нама био пулски сајам књига у тих неколико дана. 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.