Марко Томаш: Заштитари чувају партизане

Двадесет и кусур година прерано угашена младост Мостара нема мира, нема спокоја. А гдје мртвима не дају мира можете само замислити како је живима.

Marko Tomaš / 06. април 2018

Још је тада свима све морало бити јасно. Концепт тог напада, његова суштина, био је, заправо, најава свега што ће се касније догађати у ратним и поратним годинама. Није још рат ни почео да ваља, барем у БиХ, а тко је хтио могао је на основу тог догађаја схватити какво ће, да простите, босанскохерцеговачко друштво бити након рата.

Напасти мировни скуп је занимљив концепт. Лјуди, дакле, позивају на мир а непознат нетко им с пар експлозивних направа поручи да се могу сликати и они и њихов мир. Вријеме је за рат. Вријеме је за ново доба. Објављен је тада, на неки начин, рат другом свјетском рату и свим вриједностима произашлим из њега. Та се објава рата у Мостару догодила на Партизанском спомен гробљу. Они који су рат на тај начин најавили постали су ступ друштва у којему данас живимо. Живимо, дакле, у идеји људи који су бацали бомбе на мировни скуп. Паметном доста.

Све што је послије услиједило била је голгота за Мостар. Као његов преслик, његова метафора, судбина града се симболички понајвише одражавала на Партизанском гробљу, ремек дјелу споменичке архитектуре, на неки начин сукусу свих идеја и тежњи генијалности његова градитеља, чувеног Богдана Богдановића.

Двадесет и кусур година прерано угашена младост Мостара нема мира, нема спокоја. А гдје мртвима не дају мира можете само замислити како је живима. У ствари, не морате замишљати, знате врло добро како и гдје живите. Ако се живима осјећате.

Лончићи су одавно полупани. Не зна се овдје више ништа. Понајмање се зна тко је побједио у другом свјетском рату, јер ми га још увијек нисмо завршили. Све се побркало и у том нереду, тој душевној, идентитетској збрци ваља се Босна и Херцеговина као у блатној бујици. Давно је Боро Дежуловић то пластично описао. Што се, наиме, догодило у повијесном обрату деведесетих и оних година које су сулиједиле након њих? Хрвати су постали усташе, усташе партизани, а партизани четници. Илити, Срби су постали четници, четници партизани, а партизани усташе. Зато су, ваљда, на Партизанском горбљу плоче с именима партизанских злочинаца. Тако их, наиме, карактеризира, хулигански настројена младост Мостара која девастира Партизанско гробље од рата наовамо. Стандардна је то босанскохерцеговачка збрка. Луд је збуњен. Збуњен је тотално помахнитао. Секс је врхунски. А једно споменичко ремек дјело лежи на рубу града девастирано подсјећајући нас непрестано на то у каквом је стању душа овог друштва.

Обрадовала нас је зато вијест да ће се коначно нешто подузети те да ће се приступити темељитој обнови и заштити споменичке цјелине Партизанског спомен гробља у Мостару. Наивно је вјеровати да ће се нешто битно промјенити самом обновом и заштитом споменика. Уколико желимо стварну пормјену морамо бити свјесни да је пут дугачак и да се ништа неће промјенити преко ноћи. Једнако како обнова Старог моста није донијела никакву суштинску пормјену иако су многи пјеснички наивно вјеровали супротно тако ни с Партизанским гробљем у његовом пуном сјају наш однос спрам нас самих неће постати битно другачији. То су тек први, мали, дјечји кораци на путу за какву такву еманципацију овог друштва. А у каквом је оно стању говори и то да је као први корак у обнови Паритзанског гробља на његов улаз  постављен видеонадозор и заштитарска кабина.

Ето какви смо. Морамо ангажирати приватне заштитарске твртке како бисмо штитили споменике и паркове од нас самих. Јасно је онда зашто тврдим да ће пут бити дугачак и болан.

А јадни партизани не знају што их је мртве снашло. Нису се плашили ни панзер дивизија, брадатих сподоба с ножем у зубима, нису се плашили ханџарли феслија ни Талијана ни усташких укољица а дочекали су времена у којима и саму успомену на њих морају штитити упосленици приватне заштитарске твртке коју плаћају порески обвезници како би споменик штитили од слабе памети истих тих пореских обвезника за чију су слободу они некада давно положили животе. Стандардна је то, како рекох, босанскохерцеговачка збрка. Луд је збуњен. Збуњен је тотално помахнитао. Секс је врхунски али никако да престанемо плаћати за њега.

 

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.