Марко Видојковић: О НЕ, МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА О КОСОВУ!

Делује како поглавник Србије неће моћи да испоручи оно што је обећао Западу (Косово у УН) онако како се то до сада покушавало, па се као опција за излазак из ћорсокака све чешће помиње међународна мировна конференција о Косову.

Marko Vidojković / 28. новембар 2018

Ах, мировне конференције... Колико смо само пута на њима најебали. Сетите се само Рамбујеа. Ако ће будућа мировна конференција бити слична тој, онда се унапред зна и резултат – Косово ће бити у Уједињеним нацијама – исто као што се унапред знао и резултат мировних преговора у Рамбујеу – бомбардовање.

Можемо се, додуше, сетити и мировних преговора у Дејтону, на којима су Туђман, Милошевић и Изетбеговић распарчали Босну и Херцеговину и од ње, уз помоћ „међународне заједнице“, створили дисфункционалну парадржаву, у којој живе сиромашни грађани, којима владају богати пљачкаши. Кошмар, у коме ће Срби из Републике Српске имати довољно простора да изгубе деценије сањајући о присаједињењу матици, иако управо Дејтонски споразум забрањује да се то деси.

Било је још мировних конференција на којима смо испадали будале. Фамозни план З 4, који делује као реформ торта на три спрата, у односу на говно које су крајишки Срби појели у акцији „Олуја“. Ништа много различито у односу на то не може да изађе са будуће мировне конференције, која смрадове Вучића и Тачија треба да заштити од реакција на њихов очигледно већ постигнут примитивни договор о историјском разграничењу Срба и Албанаца.

С којим капиталом Србија улази у потенцијалну мировну конференцију? Са капитулацијом, потписаном у Куманову, 1999. Да видимо шта ту има још? Стара добра резолуција 1244 УН, у којој стоји да је Косово саставни део Савезне Републике Југославије, због чега је Југославија морала да престане да постоји. Стара добра резолуција 1244...

На српској страни су и територије и становништво. Нажалост, реч је о четири општине на северу Косова и Метохије, којима влада смртоносни злочиначки клан, који блиско сарађује са Вучићем и са Харадинајем, а чији су припадници, према последњим информацијама, криви за убиство Оливера Ивановића. Четири општине у којима кола немају таблице, а кримоси имају апсолутну власт. Територија за не пожелети, стога и није чудо што Албанци по неким теоријама узимају могућност да нам је препусте, уколико заузврат добију Прешево и Бујановац.

Косовски Албанци, с друге стране, на својој страни имају Вучића, слугерању Запада, који угњетава српски народ на крилима обећања о помоћи потпуном осамостаљењу Косова. Вучић је заслужан за Бриселски споразум, којим је Косово добило све облике државности, укључујући полицијске јединице на целој својој територији, граничне прелазе, царину, па чак и позивни број. Вучич је заслужан и за настанак „српске листе“, политичког огранка напредњачке бандитске скупине на Косову, која је данас политички изједначена са српским живљем на Косову, а коалициони је партнер Рамуша Харадинаја.

Вучић је Бриселским споразумом дао косовским Албанцима све што је од њега тражено, само да би заузврат наредних година могао несметано да нас опљачка, понизи, исели и усмрти. Косовски Срби, одлуком Уставног суда Косова, нису добили чак ни договорену Заједницу српских општина, која им је омогућавала несметано бављење српским фолклором и рецитовање српских песама у њиховим енклавама.

Оно што је најбитније, косовски Албанци на својој страни имају НАТО. Можда делује као да ми на својој страни имамо Русију и Кину, али јок. Њима само одговара да, у склопу актуелног глобалног прегруписавања, прцају Амере где год могу, али неће бити спремни да долазе у отворен сукоб са њима, само зато што се некакав амерички пиончић, презивао се он Вучић или Милошевић, отргнуо контроли.

Кад се узме у обзир царински рат који је Приштина наметнула Беогаду, треба имати у виду да је дошло до стварања, рекло би се неистините тезе да Срби тамо неће имати лекове и храну. Имаће, али не српске лекове и храну, већ неке друге, под условом да су генијалци који владају Косовом предвидели алтернативу производима који више не долазе из Србије и БиХ.

Очекује нас и формирање оружаних снага Косова. Оваквим договореним развојем ситуације отварају се врата оружаној интервенцији, праћеној етничким чишћењем. Она може ићи у два правца: а) мање вероватан – Срби заузимају север Косова и враћају га Србији, НАТО полаже оружје, неспособан да се одбрани од стварања историје и б) вероватнији – Албанци војно заузимају север Косова и остављају коридор, којим Срби, којима се то не допада, могу да оду у Србију.

А можда сви буду у фазону да ће бити фрка, али ипак не буде и онда сви буду срећни и јебе им се шта пише у споразуму - само да рата не буде.

Ко би били учесници будућих преговора и потписници историјског мировног споразума? Да ли ће то бити бледе копије Милошевића и Изетбеговића, Вучић и Тачи, или ће то бити фикус Ана Брнабић (сетите се само рододендрона Милана Милутиновића) и имућни пумпаджија Беджет Пацоли. Пошто ће и поред силног глуматања, лагања, фолирања, лупетања и варања, у историји остати записано како је Александар Вучић поклонио Косово, он ће гледати да то макар не мора и да потпише, као што је то урадио и у случају Бриселског споразума, који је „преко курца“ потписао Дачић.

Дакле, Ана Брнабић, или неки сличан шљам (можда опет Ивица?) ће потписати то чудо.

Вучић мора да испуни обећање које је дао онима који су га посадили на српски трон.

На овај или онај начин.

Милом или силом.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.